Eutanazija ... pro et contra?!

krimhilda · Početnik Domaćeg.de

ljudi koji su protiv eutanazije su filozofi koji pravi bol nijesu osjetili( uz svo duzno postovanje!) nikad... jer kad vidis voljenu osobu koja ne moze vise da izdrzi, a znas da taj bol nicim nije zasluzila, niko ne moze ostati ravnodusan...da, uvijek sam za eutanaziju kad je to stvarno jedino resenje...

sarajka-18 · Upućeni član

Ubistvo iz samilosti ili milosrdja ili kako se sluzbeno zove "eutanazija", ovih dana sve vise zaokuplja paznju prosjecnog covjeka. Smrt je jos uvijek nedovoljno ispitana etapa u ljudskom putesestviju i mnogi zure da u Konvenciju o ljudskim pravima pored prava na zivot uvrste i pravo na smrt. Zasto ne; ako covjek ima pravo zivjeti, zasto ne bi imao pravo i umrijeti kada to zazeli? Ovako konstruisano pitanje bi imalo smisla kada bi o ova "dva prava" odlucivao samo covjek.

Eutanazija je grcka rijec koja znaci "dobra smrt" ili "lahka i bezbolna smrt". Ona znaci i olaksavanje samrtnih muka ublazavanjem bolova pomocu narkotika ili usmrcenje neizljecivih bolesnika. Neko je zove i "dostojanstvenom" smrcu, jer, navodno, onaj ko izabere smrt nad patnjom dostojanstveno odlazi sa ovog svijeta. Eutanazija nije ubistvo gdje postoji ubica i ubijeni koji nije svojom voljom izgubio zivot. Eutanazija nije ni samoubistvo gdje pocinilac sam sebi oduzima zivot. Eutanazija znaci asistirati nekome pri samoubistvu. Najcesci asistenti pri samoubistvu su ljekari, ali nerijetko i najblizi rodjaci.
Dakle, pitanje o kome raspravljamo i o kome zelimo da vas upoznamo sa seriatskim stavom o predmetnoj temi jeste da li neko ko je teski bolesnik i ko ima nesnosne bolove ima pravo zatraziti od ljekara ili svoga najblizeg da mu asistira tj. da mu pomogne kako bi sebi prekratio muke? Onaj od koga se trazi asistiranje bi to trebao uciniti iz samilosti ili milosrdja, jer ne moze vise gledati bolesnika kako se muci. Da li je borcu koji je tesko ranjen u toku akcije i ciji bi transport na nosilima bio teret za ostale vojnike, dozvoljeno da mu pomognu da podlegne. Da li je ocu djeteta kojeg su napale zmije zbog toga sto ne moze gledati svoje dijete kako se pati, dozvoljeno da ga ubije iz milosti prema njemu ili je bolje da ga pusti da to zmije ucine?

Istinski humanisti ili ubice?
Cinjenica je da veliki broj bolesnika zadnje dane zivota provodi u teskim i neizdrzivim bolovima, kao sto je i cinjenica da su primjeri ranjenika i djeteta stravicni i da je jako tesko gledati kako neko umire, a ne mozemo mu mi pomoci. Neki ljudi koji sebe smatraju humanistama dosli su na ideju kako je umanjivanje muka ovih bolesnika i zrtava ubrzavanjem njihove smrti, ukoliko za njih ne postoji lijeka, jednako dobro kao i umanjivanje muka istih bolesnika time sto bi im se pomoglo da ozdrave, ukoliko ima lijeka. Zasto bi se ljudi pustili da pate ako bi se njihove muke mogle prikratiti? Ovo pitanje navelo je, prije svega, ljekare pa i obicne ljude da ozbiljno pristupe pitanju ispunjavanja zelje onih koji sa ovog svijeta zele da odu prije nego li ih spopanu muke i prije nego li nekome postanu teret. Upravo je ovo najjaci argument organizacija koje se bore za legalizaciju eutanazije. Protivnici smatraju kako ovo nisu dovoljni razlozi. Jacina bola ne moze se izmjeriti i vrlo je subjektivna, tako da prvi razlog pada u vodu. Osim toga, nikada se ne zna da li je neka bolest "trajno neizljeciva" ili da li su primijenjene sve metode lijecenja. Sve je zasnovano na pretpostavkama.
Medju pristalicama eutanazije ima i onih koji nisu bili bolesni, vec su vjerovali kako njihov zivot vise nema smisla. Oni kazu da su usamljeni i beskorisni jer nisu mogli naci smisao zivota i zato se kaju sto su uopce i dosli na ovaj svijet. Cesto oni kritikuju i Onoga ko im je dao zivot. U svome razocarenju kriv im je i Bog i sav svijet.
Veliki je postotak dusevnih bolesnika u svijetu. Ti ljudi su teret drustvu. Zbog toga ce mnogi reci kako je eutanazija rjesenje za ljude koji pate od mentalnih ili fizickih ostecenja. Prema nekim analizama, cak 12 % ljekara sirom Evrope jednom ili vise puta koristilo eutanaziju, i to uglavnom potajno. Ovome se pribjegavalo kako bi se oslobodili novi kreveti u pretrpanim bolnicama. Starijim pacijentima se, kako je izvijesteno Evropskom sudu za ljudska prava, uskracivala voda i hrana, sto bi konacno dovodilo do dehidracije ili smrti od gladi. Napominjemo da su se i ti ljekari zakleli Hipokratovom zakletvom: Apsolutno cu postovati ljudski zivot od samog pocetka. I ni pod prijetnjom necu dopustiti da se iskoriste moja medicinska znanja suprotno zakonima humanosti. (Hipokratova zakletva)

Vidovi eutanazije
Dok zagovornici navode primjere neizdrzljivih patnji, protivnici odgovaraju time da prema svim zakonima, i duhovnim i sekularnim - zivot legalno ne moze oduzeti niko. Prema evropskoj Konvenciji o ljudskim pravima, pravo na zivot najvaznije je pravo, bez kojeg su sva ostala besmislena. Ono je ugrozeno ne samo ubistvom vec i svakom silom koja bi kao krajnji ishod imala okoncanje zivota. Ilegalno je oduzeti zivot, ali i ciniti korake koji su u suprotnosti sa njegovim ocuvanjem. Pravo na zivot ne moze se interpretirati u negativnom smislu - prava na smrt nema.
Zbog toga su najveci protivnici eutanazije, upravo religijske zajednice, organizacije koje podrzavaju zastitu zivota i veliki broj doktora koji se boje da bi se eutanazija mogla oteti kontroli. Najveci strah kod ovih doktora lezi u cinjenici da bi pacijenti mogli na ovakav korak biti natjerani od strane clanova porodice kojima bi postali teret.
Postoje brojni vidovi eutanazije, a najpoznatiji su:
- Izgladnjivanje i dehidracija,
- iskljucenje aparata za odrzavanje zivota,
- zaustavljanje lijecenja i neupotrebljavanje aparata za reanimaciju u kojem slucaju pacijent cije je srce stalo umire.
- povecavanje doze morfija, kojom se ublazava bol, ali otezava disanje, sto dovodi do ranije smrti.
Postoji vid eutanazije gdje se pacijentu obezbijedi smrtonosna injekcija, te, ako nije u mogucnosti da je sam upotrijebi, u tome mu se pomogne. Postoji i naprava koja je povezana sa kompjuterom. Ona pacijenta tri puta pita zeli li zaista umrijeti. U slucaju da je odgovor sva tri puta pozitivan, masina na koju je pacijent spojen ubrizgat ce mu 100 ml tecnog nembutala. Pacijent ubrzo zaspe i umre u snu nakon pet minuta. U nasem krivicnom zakonu, hvala Bogu, nema ni spomena ove grcke rijeci. Zakon kaze da je "lisavanje zivota covjeka jedno od najtezih krivicnih djela". Eutanazija se kao i u vecini normalnih zemalja smatra ubistvom.

RedStarGirl · Upućeni član

Obzirom da sam zaljubljenik u medicinu pogotovu u oblast filozofije koja se zove medicinska etika, dosta sam razmišljala i polemisala sa poznanicima (različite starosne i socijalne strukture) na ovu temu.

1. Kod nas su ljudi totalno neobrazovani po ovom pitanju tj. ne znaju u većini situacija da je eutanazija u nekim zemljama dozvoljena.

2. Malo se zna o samoj eutanaziji (hvala PINKYe na kratkoj informaciji koju bi trebali svi posetioci foruma da pročitaju)

3. Glasam za tzv. pasivnu eutanaziju !!!

4. Smatram da čovek koji je oboleo od neizlečive bolesti nije samim momentom saopštenja dijagnoze postajeoboleo od psihološkog sindroma koji ne dozvoljava normalno rasuđivanje!!!

sirenica · Početnik Domaćeg.de

Da, trazila je moja pokojna majka... Ne znam ni dan-danas sta da mislim o tome!? Nisam pametna... Crying or Very sad

U svakom slucaju sam veliki humanista, pa podrzavam ako je ovaj pojam podrazumeva.

sergioT · Početnik Domaćeg.de

Glasam definitivno ZA eutanaziju, u slucaju da se STVARNO radi o eutanaziji.
Mislim da je tu veci problem eventualna svesna zloupotreba, nego moralna strana samog cina, narocito zato sto je danas prakticno postalo cinicno pricati o moralu, sto posebno vazi za mocne ljude, pre svih za one na zapadu. Sigurno da ovo ako ne na prvom mestu, onda svakako medju prvima vazi za njihove lekarske komore (i tek nesto manje za bogate pacijente).
Prema tome, meni se cini da je tu etika u drugom ili trecem planu, a na prvom mestu je naravno novac.

Sa druge strane, "cinjenica" da "onaj koji nije coveku dao zivot nema prava da mu ga oduzima" ima u sebi barem dve ozbiljne "nejasnoce".
Tako, iako izuzmemo problematicni pojam "onaj" (teoloski "Bog", ili drugi covek, otac ili majka), ostaje nejasno kako definisati ono "zivot"; da li neko moze da dokaze materijalnu prirodu "zivota" u tom stepenu da prihvatimo da je "zivot" nesto cime se uopste moze manipulisati na taj nacin da se prosto "oduzima" ili "daje". Moze li onda da se i sabira, mnozi, ili mozda stepenuje? :lol
Drugim recima, jos nije ni pokazano ni nepobitno dokazano da je (barem na nasem sadasnjem stepenu razvoja) moguce da iko SA JASNOM IDEJOM ili KAO CILJ SVESNOG EKSPERIMENTA stvori "zivot" - napravi ga kao novi kvalitet, iz "nezivog". Naravno da pri tom ne mislim na mogucnost da naterate petla na kokosku, i posle kad se izlegu pilici smatrate sebe "tvorcem" "novog" zivota :lol
To znaci, opet, da pojam zivota zapravo jos nije jasan toliko da bi makar neki bitan njegov aspekt (ako ga ima uopste Smile

) mogli da razjasnimo, ili bar sa razumevanjem prihvatimo. Jos uvek mozemo samo da posmatramo i opisujemo ono sta sa vise ili manje uspeha vidimo.
Bas zbog te relativne nedokucivosti za nastanak zivota i dalje najcesce vezemo nekakav bozanski upliv, jer ga u sustini ne razumemo, kao nekad nasi preci kisu, koju mi vise ne smatramo toliko "bozanskim delom".
Druga nejasnoca je u onoj reci "pravo". Na koji aspekt prava, ili na koje se pravo ovde misli? Ako je "bozansko pravo", ili "pravo tvorca", ili tako neka magla u dzaku, neka mi onda neko objasni kako Amerikanci pobise onolike ljude i decu po svetu, i to konstantno rade vec 60 godina, sem ako to "pravo" vredi pisljiva boba? Kakvo je to pravo bez garancije? Ako je, mozda, neki pisani ili usmeni pravni akt u pozadini tog pojma "prava" iz pomenutog "aksioma", onda ga nekakva ljudska sila garantuje, a u tom slucaju nam je poznato da nikakav zakon koji je covek doneo (ili izmislja da ga je doneo bog) ne moze spreciti, vec samo eventualno moze kazniti krsenje prava koje stiti. Sto se ne desava ni u slucaju mnogo vecih i vaznijih krsenja nego u slucaju prekracivanja necijih muka.
To da se moze ubiti covek, nije nesto novo ili nepoznato, a (nazalost?) ni neprirodno. Najcesce koriscen termin u tom slucaju je upravo "oduzimanje zivota", i meni se cini da je taj termin u upotrebi kao nuzno zlo, zato sto ne postoji bolji, jer ako neko oduzme zivot, da li ga onda stavi u dzep i odnese sa sobom? Ili ga baci u reku kao pistolj ili noz, ili ga mozda proda na berzi? Ubica zrtvu zapravo "odstrani iz zivota", pri cemu sam nema nikakav dodir sa zivotom vise nego sto bi ga imao da nije ubica. "Najgore" naravno prolazi zrtva, jer tudjom akcijom gubi dodir za zivotom, prestaje da bude deo zivota.
Ako se setimo onog petla i kokoske i vidimo slicnost izmedju njih i nas, muskaraca i zena, onda prihvatajuci ono "onaj koji nije coveku dao zivot nema prava da mu ga oduzima", i ne smatrajuci za nastanak pileta odgovornim Manitua, Budu ili nekog treceg baju, mozemo da (pogresno, zar ne?) zakljucimo da petao i kokoska imaju pravo da ubiju pile, i uopste, da roditelji imaju pravo da ubiju dete!
A ako nije tako, onda NIKO nema pravo da "oduzme" zivot NIKOME? (da NIKO NIKOG ne odstrani iz zivota). Onda treba napraviti zakon koji kaznjava svakog grabljivca, zvakog biljojeda, i svakog ko je ikada zgazio mrava. A to bi tek bilo neprirodno.
Jedini logican izlaz je da smo mi LJUDI vise vredni od ostalih manifestacija zivota. A od tog zakljucka do onog da medju nama postoje vise i manje vredni (recimo, indikator tome moze biti boja koze) samo je jedan mali korak.

Na kraju krajeva, ko kaze da lekar koji se odluci da podrzi eutanaziju "oduzima zivot"? Ja mislim da on zapravo pusta prirodni tok stvari, jer zapravo "oduzima vestacko produzenje zivota", ne zivot, sve i da pretpostavimo da je zivot nesto sto se moze eto tako "oduzeti". Znam da ovakvo gledanje na eutanaziju mnogima zvuci surovo, mozda je i stvarno surovo (znam jer sam imao slucaj u porodici), ali ne smemo izgubiti iz vida ni stvarnu cinjenicu da je SMRT jednostavno prirodna, i (kao i zivot) prevazilazi sve nas.

Izvinjavam se za odstupanje od teme, ali bilo je previse povezano, jbg.

PuNk SuPeRsTaR · *Nečija Slatka Tajna*

Ja sam za, svatko zaslužuje dostojanstvenu smrt i nitko ne zaslužuje da se muči i pati na kraju!

jelenadjeric · Početnik Domaćeg.de

joj, to je tako tesko posmatrati nekoga koga volis da se pati, a opet niko nema pravo da bude Bog i da prosudjuje ko ce da zivi a ko da mre, nisam bila u situaciji, stvarno ne znam sta uraditi...

spiderwoman · **diacetylmorphine**

Znam da ne bih mogla gledati nekog meni dragog kako iz dana u dan kopni,a ja mu ne mogu pomoci...nikada ne bih mogla da donesem takvu odluku,iako bi to nekad mozda i bilo rijesenje,postala bih totalno druga osoba,ne bih mogla da zivim sa tim.

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Sto mislite o samoubojstvima koja su pomognuta od strane lijecnika, recimo u slucaju teskog oboljenja, kad pacijent zatrazi da mu lijecnik zavrsi zivot?

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

... Eutanazija?
sta ja mislim....
evo jednog primera... tesko ranjeni vojnik u ratu... nema nikakve sanse da prezivi, provesce jedno vreme u zivoru, ali na teskim mukama... naravno da niko ne zeli da umre... da li je lakse gledati coveka kako se muci i sigurno umire ili mu oduzeti zivot iz samilosti? Tesko pitanje.
Mogu da zamislim da je neki pacijent potpisao ugovor da kada dodje u fazu da mu nema pomoci i da je na teskim mukama...... da mu doktori oduzmu zivot. Pacijent je dobro razmislio o tome i zna sta radi.
Ali uslucaju kada treba brzo delovati....
Nekako mi zavisi od coveka koji umire. Sta on zaista zeli... da ostane u zivotu do kraja i da trpi sve ili da ga usmrte da to ne dozivi.
Ne mogu da se stavim ni u jednu poziciju... ne bih ni voleo.
U principu ne ne znam sta da mislim. Tesko pitanje.

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Hmm evo i moderatori grijese. Ja otvorio novu temu a slicna vec postoji. U svakom slucaju - teme su spoojene sad.

Konjanik · **Ludi Bosanac**

Razmišljao sam dosta o tome, imao sam kad, i povod za to. Prije nego što mi je otac po drugi put otišao na operaciju srca, rekli su mi doktori, da se može strašno zakomplicirati radi njegovog trenutnog stanja, i na dan operacije, razmišljao sam, šta ako se desi da mi otac postane "biljka". šta dalje, dali gledati kako se pati, živi mrtav, dali bi bio ja za to da ga evtaniziraju. Nisam došao do zaključka, a samo nekoliko dana pre toga, bilo je na vjestima, da su izvršili evtanaziju nad jednim starcem. Pokazali su čak i slike, pomislio sam, bože, pa bolje je tako, ne pati se on, porodica i na kraju krajeva ni doktori. Ali eto, kasnije dođe na to, da bi (nedaj Bože) neko moj došao u tu situaciju, šta onda, biti ZA ili PROTIV. Teško je, najteže je porodici te osobe, na jednu stranu bi svi voljeli da je ta osoba živa a sa druge strane, znamo/ju, da se pati, da nema spasa, kako se ponašati. Jako teško i ne želim da ikad moradnem o tome odlućivati, i nikome to ni ne želim.