Hrabri?

krimhilda · Početnik Domaćeg.de

Da li se hrabri zaista ne boje, ili samo znaju trik kako da ne pokazu strah?

Kikibombona · Zvezdana prašina

Mnogo dobar post ali mislim da ce ga prebaciti u psihologiju i filozofiju.. Very Happy

Nego, evo ovako... sto se tvog pitanja tice..konkretnog odgovora po meni nema.. Mislim da se vecina ljudi plasi da pokaze svoje nedostatke i svoje nazovi to 'pravo lice' pred drugima zbog mogucih komplikacija...Samim tim, zbog toga sebe teraju na neke stvari i poduhvate da bi se vise dokazali pred drugima i samim sobom nego bilo sta drugo. Ovo sto je receno za trik za (ne)pokazivanje straha, verujem da se svi ljudi plase (sto se tice koliko, to vec zavisi od osobe do osobe) ali kao sto je receno, verujem da ima onih koji su savladali nacin da prikriju svoj strah od samih sebe i njihovog okruzenja time sto ce preusmeriti sav taj strah u nesto drugo....Takodje verujem da stvarno ima onih koji se (vise) ne boje.. verovatno je zivotno iskustvo to koje doprinosi ovakvom nacinu shvatanja sveta u kome zivimo.. Prihvatanja nekih zivotnih istina i sazrevanje koje nam omogucava da 'hrabro' idemo ka onim sutra....

krimhilda · Početnik Domaćeg.de

unaprijed se izvinjavam ako sam pogrijesila mjesto za ovu temu,ali oprosticete mi nadam se,treba mi malo vremena da se vratim na stare obzore...''godinama sam se ponosio time sto moje lice nije izlog mojih emocija, a to mi je izgleda pre pravilo probleme nego sto ih je resavalo...'' ja ipak smatram da ne postoji osoba koja se ne boji, makar i same sebe ako ne cega drugog...

Kikibombona · Zvezdana prašina

Slazem se s tobom u potpunosti... mi smo sami sebi najveci neprijatelji... Nista samo po sebi nije bolno niti strasno vec nas nacin gledanja na svet oko nas je to sto je zastrasujuce..

gilence · Princ bez konja - stara garda

DA, a po nekada je pitanje da li je hrabar isto sto i lud? Ili nije? Mislim da se u nekim momentima hrabrost granici sa ludoscu i kretenizmom.

Makro · **Sudbina Pravi Greske**

Imam jednog prijatelja u Srbiji. Zovemo ga Shaca, Mrca...
Nije lud, nije hrabar, ali je zato MRTAV LADAN!
Nicega ne se boji, za nista se ne brine (jedino kad Partizan igra), i nikad ga nismo videli iznerviranog.

Probavali su da ga plase na razne nacine, ma kakvi, covek ne reaguje.
Da mi je 5% njegovih zivaca bio bih na konju Wink

U jednom delu groblja ima mali deo svabskog groblja. Preko puta je osnovna skola malo nakoso. Uglavnom groblje se ne vidi kada si u skoli. E tu se sakrivalo za veliki odmor da bi se zapalila cigara. Mi smo bili poslednja generacija koja je koristila to mesto za cigare. Preko dana te hvata neka jeza, manje vise groblje, nego dva dzukca iz komsiluka, nikad covek nije znao da li su pusteni ili vezani.

A pored te ograde gde su dzukci ima zbunje, i tuda vodi putic kako su ljudi uvek isli precicom to se lepo utabalo ni T od travke na tom puticu. I ustedi ti dosta vremena ako ides prema centru kroz groblje. A po noci ti je tu prava mrakaca.

Ovo jedna od prici kod groblja i nacina da uplase Mrcu.

Posto je Mrca 'sam' vecinom tu precicu koristio u kasne sate kada se vracao kuci sa centra, jedno vece 'budale' odlucise da se sakriju i da ga sacekaju.

Medjutim bila jedna raka iskopana, i njih trojca se sakrili. (Ovo oni sada pricaju) Mrca ide, ruke u dzepove stavio, zurio glavu u zemlju i zvizduka. I Jovic iz rake pruzi ruku i uhvati Mrcu za nogu. A Mrca ce mrtav ladan:"Ajd Jovicu, pu$i kyp@c".

Ne verujem da je iko otisao sam po noci tim puticem osim Mrce.

Berka · Upućeni član

Ponekad se pitam da li sam normalna.
Ne plasim se skoro nicega. Clanovima moje familije je to poznato.
Ali jednom sam pretjerala i tada, zamalo da se moj suprug nije onesvjestio:
Cekali smo vise od jednog sata pred vratima jedne kancelarije. Red je bio sve duzi - ljudi su sutke cupkali nogama, uzdisali, a sluzbenika - nema, i neznamo kada ce doci i da li ce uopste doci.
Nama je trebao samo staviti stambilj na neki dokument .
U jednom trenutku sam bez ikakvog ranijeg planiranja,
mrtva hladna, prisla tim vratima i uhvatila za kvaku kako bih vidjela da li su zakljucana i da li je "slucajno" doticni sluzbenik unutra.
Vrata su se otvorila, polako sam prisla radnom stolu, otvorila ladicu, ugledala stambilj uzela ga i udarila na dokument koji sam imala u ruci.
Zatim sam isto tako mrtva-hladna izasla i uputila se prema parkingu. U autu sam zatim dugo cekala supruga. Kada se pojavio blijed kao smrt rekao je da je mislio da ce me neko uhapsiti i nije se usudjivao da mi pridje...

pinkie · Prijatelj foruma

dovoljno hrabra da stegnem srce onda kada svi ostali dizu ruke od svega..a nedovoljno hrabra za neke drasticne promene u zivotu..u sustini ponekad iznenadjujem samu sebe

red_devil · Upućeni član

svako se necega boji, samo jedni to bolje a jedni losije kriju...

M@RCHELLO · MUSIC WIZZARD

naravno da se boje...ali taj strah prevazilaze veoma uspesno...odnosno strah pretvaraju u hrabrost...strah ih pokrece da budu jos bolji nego sto jesu

kt-831-as · Iskusni član

ljudi koji se ne boje mogu kontrolirati sovj strah isto tako i ljudi koji mogu kontrlirati bol zar ne? jednostavno svjesno pokušati ne osjećati bol

Musatom · Početnik Domaćeg.de