Prolaznici koji zivot znace...

Kikibombona · Zvezdana prašina

Ljudi,

evo ovako.. Koji prolaznik je po vasem misljenju ostavio dubok trag u vasem zivotu i zasto?Naglasicu da se radi iskljucivo o anoniminim ljudima (poput onih koje srecete na ulici i sl.) cije su reci (ili pak neki njihov pokret) vas je naterao da dozivljavate ovaj svet na neki drugi ancin.. da su vam se promenila merila vrednosti itd...??

Slejdž · Gospodja Selektorka

Zanimljiva tema Kiki.
Evo ja da pocnem.
Poznata sam po tome bila nekad,da mi svi matorci,kako ih ja zovem penzija,idu
na zivce.U prevozu,u prodavnicama,kod doktora,ne mozes da dodjes na red od
njih,samo se guraju i ocekuju da imas postovanje.Mislim na ove
ovde u nemackoj.Nasi su nesto drugo vec

Tako mi se desilo pre nekih godinu dana,u busu,ulazim sa kolicima i bebom,
naravno puno,ne mozes da se okrenes,babe i dede se rasirile
Ja onako iznervirana (same bakterije lete po vazduhu),kazem, kad ce vise
da pocrka ova penzija!
I jedan dedica sedi na sedistu gde su predvidjena kolica da stoje,pogleda
me odvratno tuzno,i na cistom srpskom kaze, evo sine ja cu da ustanem.
Doslo mi da se ubijem na mestu.Izasla sam na sledecoj stanici,izbegavam da
idem busom uopste vise.I kad pomislim na njega,vidim one tuzne oci,
u kojima nema vise mnogo zivota,i onaj zalostan pogled...
Uf,sad sam se najezila

milicaanchy · Dobro upućeni član

Joj sad cju se rastuziti Sad

I meni je tako zao ...kad npr.vidim nekog nesrecjnika kako prosi a ja nemam ni dinara...ili kad vidim neku stariju osobu kako ide sama(e ne znam zashto,ali meni je starost tako tuzna......)...ili bilo ko ko ide ulicom tuzan,sa nekim bledim sjajem u ocima...Nacisto umem da reflektujem osecanja i lako me je rastuziti... Sad

MARINA-NS · Shukran La Kul Shi

Ja jako volim da posmatram ljude na ulici (prolaznike), jos uvek pamtim neke ljude iz detinjstva, kao sto su npr dve bake bliznakinje sa ljubicastim kosama Very Happy

ksantipa · Odomaćeni član

Dok sam jos bila devojcica sela sam na neku klupu u parku i onako plakala, bila sam sigurna da sam bila sama i stvarno neznam otkud je izasao taj partalavi starac i dan danas mi nije jasno kako se pojavio pogledao me i samo mi rekao "devojcice nije na svetu nista tuznije nego ostati sam"... i sad se secam njegovih ociju tamne poput crne zemlje bez ikakvog sjaja, secam se njegove podgrbljane i umorne snage kako vuku krntiju od kolica...

thorn · Odomaćeni član

ima puno ljudi koji su ostavili trag u mom zivotu.....neki pozitivno, neki negativno.....ali su definitivno svi napravili moj zivot bogatijim za to jedno prolazno iskustvo.....

nastasenjka · **~daydreaming~**

ima jedan dekica koji je dugo vremena prosio blizu moje zgrade. srce bi mi se steglo svaki put kad bih ga videla. toliko je licio na mog pokojnog dedu. vise puta mi se desilo da ga vidim i dodjem kuci daveci se u suzama

Jugović · Prijatelj foruma

Secam se kad sam 2003. godine bio u Kragujevcu u glavnoj ulici kod radnje MAG... sedala je ciganka sa bebicom na ulici. Posmatrao sam je dok sam cekao prijatelja i hteo sam da vidim da li ce da prosi ili ne. Ona i dete su bili u groznom stanju, mnogo mrsavi i za odecu ni da pricam. Proslo je nekih 4-5 minuta i toliko me taj pogled raztuzio da sam svasta pomislio, gde li zive, da li ima dovoljno da sebe, dete i mozda ostalu porodicu nahrani. Prisao sam joj i dao joj pare (dovoljno da napr. nedelju dana uzme hleb, mleko i jos po neke sitnice) a ona me samo pogledala tuznim ocima i rekla: Neka te Bog blagoslovi sine! Bilo mi je lakse jer sam znao da pare nece da trosi na gluposti, niti da ce da prosi da ima neku korist od toga.

Ovog leta sam takodje nesto slicno doziveo. Moja sekica, ja, drustvo smo sedali u velikom parku u Kragujevcu a kisa pocela da pada i mi stali ispod nekog drveca da ne bi pokisnuli. Onda je neka starija zena (55-60) prosla i trazila nesto u kanti za smece. Prvo smo se smejali jer smo mislili sta li ce ova, a kad je uzela neku plastiku da bi skupljala kapljice od kise da bi imala nesto da pije, su meni skoro suze posle i koza mi se najezila. Pogledao sam ljude oko sebe i video sam istu tugu u njihovim ocima. Uzeo sam zadnjih 500 dinara koje sam imao u dzepu i dao ih njoj, jer savest bi me ubila da joj nisam nesto pruzio. Zena je bila toliko zahvalna da nisam pazio na njene reci vec na izraz njenog lica i njenih ociju. Bio je jako jeziv trenutak.

sunce_33 · Početnik Domaćeg.de

Bilo je '98 godine ... 31. decembar. Spremila sam se da se nadjem sa drustvom da proslavimo novu godinu. Bilo je jako hladno to vece.
Morala sam da natocim gorivo i otisla na benzinsku pumpu. Ispred mene je bio jedan klosar. Hteo da kupi neku rakijicu da se zagreje i nije imao dovoljno para. Kad sam dosla na red, ja sam platila svoje i rekla onome sto prodaje da mu da to sto je hteo a ja cu da platim. Bilo mi je ga zao, bio je vec stariji covek, sam na svetu. Ziveo na ulici. Danas dan ne zivim vise u tom mestu, ali svaki put kada prolazim pored te pumpe pitam se da li jos zivi.

pinkie · Prijatelj foruma

postoji zena u gradu u kojem zivim.Prolaznik..mogla bih je svrstati u prolaznike jer svakodnevno prolazi pored moje zgrade.Ciganka je.Prosjakinja. Nikada nije rovarila po djubretu niti je bila jedna od onih napadnih koja juri za tobom da bi dobila sto.Ona samo sedi i ceka. Kad god bih prosla dala bih joj bar po malo sitnog novca, ili bih joj kupila sta da jede. a zasto? Videla sam je jedne veceri, prolazilo je neko detence pored nje i gledalo u novac, dete kao dete.Zena je skupila sve pare koje je tog dana dobila i dala je tom detencetu.majka je priskocila da spreci dete da uzme novac ali je ciganka odgovorila, ma neka je zivo i zdravo neka kupi jednu cokoladu za sebe, ja cu opet da cekam. Mozete zamisliti kakva god da je, koliki je covek ta ciganka....eto..i dan danas kad god je vidim ostavim po neki dinar...

Ganga014 · Početnik Domaćeg.de

Joj ja se secam jednog, zaostalog, prolaznika koga svi znaju u mom kraju! Stalno je uzimao kasete iz video kluba! Nije umeo da prica lepo, ali je stalno bio veseo, raspolozen! Sad

knknpnkn · * Đavolkova žena *

Joooj, ja sam jako osetljiva na takve ljude. Na sve stare, same, siromasne ljude. Elem, prosle godine, leto, fenomenalna noc, suprug i ja otisli u drugi grad koji je na moru, da bi jeli uz more. Sad, parkirali smo kola, malo dalje od restorana, da bi se prosetali setalistem uz more. Mnogo ljudi, dece, setaju, uzivaju. Na jednoj klupici, dekica, mali sitan, drag, nekih 70-tih godina, sedi i svira violinu. Ispred njega kutija od violine otvorena i po neki novcic u njoj! Naravno, prisla sam da mu ostavim pare, ali u tom momentu, tako mi ga je bilo zao, da sam pozelela da ga zagrlim i pokazem mu da nije sam na svetu!

Crying or Very sad

ne znam sta je sa njim, ali se nadam i molim se Bogu, da je u redu, da je ziv i zdrav i da negde, za svoju dusu i dalje svira na svojoj violini. Neka ga Bog cuva, gde god da je i neka mu podari mir, jer on nikoga ne uznemirava. Sad

.