:: |
Autor |
Poruka |
Sicva Prijatelj foruma
|
Datum registracije: 27 Nov 2003 Poruke: 13261
|
|
Ovaj profil Sicva je napravljen iz dosade te 2013 bilo mi je strašno dosadno, nisam znao kako da me čuju-da me vide neke devojke koje sam voleo. Ja sam njih čuo-toliko da nisam mogao da spavam. Bile su to haluscinacije koje su umele da me probude u sred sna, ali ja to tada nisam znao-ja sam sve do pre tri godine verovao da ja te devojke stvarno čujem i na kilometar, i da one dolaze u sred noći isperd mog stana samo zbog mene Zbog čega ja tek poslednje tri godine mirno spavam i nemam ni jedan problem u životu izuzev kako da se zaposlim i posle da nadjem devojku za ženidbu
|
|
|
|
|
|
oblanda005 Početnik Domaćeg.de
|
Datum registracije: 05 Jun 2014 Poruke: 11
|
|
|
|
|
gkukolj -tončica-palončica-
|
Datum registracije: 09 Dec 2009 Poruke: 39085
|
|
gkukolj je napisao/la sledeće: | Na zalost, patim od blazeg oblika insomnije, naime, uspiijevam odspavati skoro u komadu 3 sata (ako u toku ta tri sata ne sanjam nista sto bi me trznulo ili protreslo) pre nego ustanem i odem na posao.
U pocetku sam se jako nervirala, vrpoljila, ustajala, pila sam i tablete za spavanje ali nije islo, i tako sam da kazem "bortala" sama sa sobom nekih par godina, kada mi se odjednom san vratio i nisam zaista vise imala nekih posebnih problema da zaspim, mada je i to bilo oko 12, imala sam dovoljno vremena i bila sretna sto uspijevam odspavati i svjeza otici na posao. Moja je nesanica, pretpostavljam, tada bila psihicke prirode.
I premda sam sada zadovoljna svojim zivotom i poslom, nesanica se ponovo vraca, samo sa godinama koje su prosle, pada mi sve teze, jedino sto uspijevam to je da se ne nerviram i da ostanem mirna. Nista drugo sto sam cinila, nije mi donijelo san. Nadam se samo da ce proci isto kao sto je i pre. Ali da sam vec preumorna, to jesam. |
Dakle...prošlo je skoro osam godina od ovog mog odgovora na ovu temu, a ja i dalje imam problem sa spavanjem odnosno nesanicom i zaista se pitam, ako sam onda rekla da sam preumorna....šta li sam sada...vjerovatno gotovo luda, samo eto još nekako funkcionišem. Ljudi moji, živa muka pa to ti je. ako uspijem da zaspim negdje oko dva ujutro i ustanem u 5 to je još i dobro, ali postoje noći koje bukvalno probdijem i ne vrijedi mi ništa, upalim tv, nadjem neki dokumentarac umirujućeg glasa naratora...ništa...ustanem, zapalim...ne valja, naravno...legnem...uhvati me nervoza...jedem...ne valja nikako...onda odem po stotinu puta da provjerim da li mi majka diše, preplašim se ako je ne čujem...opet ne valja, niti jedna tableta mi do sada nije pomogla, vjerovatno i one koje sam pila su jednostavno prestale da djeluju, jer je organizam već navikao na njih, a kako sam pila baš najjače, ne vrijedi se više ni trovati svim i svačim. ko nije doživio nesanicu teškog oblika, stvarno je sretan i ne zna koliko. pokušavala sam da pijem čaj (majčina dušica ili matičnjak, vele "ma lijek"), pa navodno "dobro je i toplo mlijeko", istuširam se, e tu se tek rasanim...ludilo. ali u svemu tome, valjda čovjekov organizam navikne, pa onda i ne vidiš i ne osjećaš posljedice kao oni kojima se to dešava tek sa vremena na vrijeme, vidim to jer radim sa ljudima koji se žale na jednu neprospavanu noć i vjerujem da im je teško, zaista i da im nije lako. kada je nešto hronično, onda je organizam vjerovatno u stanju da se i prilagodi, ne znam, jer šta sam sve pokušavala i koji su sve psihijatri i psiholozi imali svoje teorije, analize, lijekove...urnisala sam ih, jadni ljudi. pomirena sam sa tim, pa se više nemam snage ni nervirati, ako ugrabim šta sna, naravno bez mrtvih ljudi i noćnih neopisivih mora, uhvatim i sretna zakoračim u novi dan, a ako ne, nekako izguram i taj dan i idem dalje. tako je kako je, nismo svi isti, ne djeluje sve na svakoga isto, neko se zna izboriti, neko ne zna, a neko zaista ne može...ja sam ova treća vrsta, jer su mi roditelji uvijek znali govoriti da sam takva bila i kao mala...prosto je tada njima sa mnom svaka noć bila pakao...pa eto...tako je i ostalo, ali sada je pakao samo meni, niko zbog toga ne ispašta, moje je da poštedim ljude sa kojima radim i da se ne osjeti i ne vidi, da moj posao ne trpi, a valjda će jednom biti bolje.
|
_________________ Došla je i otišla.
Neću je ponovo vidjeti sa one strane groba.
Moj život je samo moj. |
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|