Mobing

Bobak_BL · *** Domaci Lazov ***

hm...ne znam sta da ti kazem...ima tu istine...
ali ne bas siledzija...vise sam bio nasilnik...zivco, i budaletina...
doduse dok sam bio mladji i jesam bio neka vrasta siledzije...
tako po par puta dnevno sam znao nekom razbit zvalje...
naplatiti koju propusnicu u grad...vaspitati, koju usijanu, bezobraznu, mladu glavu,
koje ne postuje godine starijeg od sebe...i upoznati je s mojom cipelom i betonom...
ali to je bilo vreme, kad se ljudi nisu krili iza monitora i vredjali druge javno...
nego ako imas nesto protiv nekoga, muski to resis...
ja vec jednom rekoh...mogu ja doci bilo gdje...gdje treba...
ali eto sve je manje muskaraca a sve vise pic***a...
eto tebi bas fala sto si mi razjasnio ovu mober, misteriju...
a ovog wolfa ako negdje sretnem...casticu ga... Laughing

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Niko ne prijavljuje mobing

Mesec dana od početka primene zakona sprečavanju zlostavljanja na radu inspektorima nije stigla nijedna prijava.

"Ne smemo da sednemo nijednom tokom osam sati radnog vremena. Čak i nemamo stolicu. Prodavnica je pokrivena kamerama i gazda vidi svaki naš pokret i čuje svaku reč. Često viče na nas, optužuje nas za besmislice i pokušava da nas međusobno posvađa. Radimo svakog dana, čak i bolesni. Vikend ne postoji, prekovremeni rad se ne plaća, a uz sve plata nam je 20.000 dinara", prenose "Novosti" iskustvo R. N, prodavačice iz Beograda..

Ona je samo jedna od hiljada zaposlenih širom Srbije koja svakodnevno radi u uslovima koji više liče na robovlasnički, nego na radni odnos. Prijavu zbog zlostavljanja ne sme da podnese jer se plaši da će ostati i bez tog, kakvog-takvog izvora prihoda.

Uprkos sve težim uslovima rada, posebno u privatnim preduzećima, za mesec dana otkako je na snagu stupio Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, saznaju "Novosti" u Inspekciji rada, nije podneta nijedna prijava protiv poslodavaca.

"Poslodavci imaju rok od mesec dana da sve zaposlene pismenim putem obaveste o zabrani zlostavljanja na radnom mestu. Kada zaposleni smatra da je žrtva mobinga, prvi korak je rešavanje ovog problema u okviru firme. Svaki poslodavac obavezan je da među zaposlenima imenuje medijatora koji i ne mora da bude iz firme, kome će se prijavljivati slučajevi mobinga", objašnjavaju u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.

Prijave mogu da se podnose i Inspekciji rada, ali da bi ostvario svoja prava radnik mora da pokrene postupak pred sudom.

Zakon i pravilinik Ministarstva za rad do najsitnijih detalja propisuju kako bi trebalo da izgledaju odnosi u firmi. Ne samo da šef ne sme da ponižava zaposlene već je dužan da bude ljubazan i pruža primer ostalima. Realnost u Srbiji je, međutim, daleko od propisa, a čini se da su radnici spremni da istrpe i najgore poniženje na poslu, ukoliko im on garantuje da će svakog dana imati hleb na stolu.

Zbog armije nezaposlenih koja je spremna da zauzme mesto, mnogi već prilikom potpisivanja ugovora o radu pristaju na bednu zaradu i ponižavajuće uslove. Sve je više poslodavaca koji su prepisali recept iz republičke skupštine i od svoji zaposlenih traže da potpišu - blanko otkaze.

"Rekli su mi da moram da potpišem blanko otkaz ili neću dobiti posao. Bilo je uzmi ili ostavi i nisam imao izbora. Osim te neizvesnosti, uslovi rada uopšte nisu loši", priča D. P, zaposlen u velikoj domaćoj firmi.

Iako se naizgled čini da mobinga najviše ima u malim preduzećima, gde gazde šefuju niskoobrazovanim radnicima, evropska statistika pokazuje sasvim drugačije.

"Ranija istraživanja pokazala su da mobinga ima najviše u velikim kompanijama. O zlostavljanju zaposleni pričaju svojim prijateljima, ali zbog dobrih zarada, nisu spremni da podnesu prijave", objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

"U trgovinama, pekarama ili u ugostiteljstvu, ljudi uglavnom zarađuju malo, takvih poslova je mnogo na tržištu, pa će mnogi pre da promene poslodavca, nego da trpe zlostavljanje", kaže Rajić.

Mobing je, prema Rajićevim rečima, u Srbiji postao masovna pojava zbog niza loših privatizacija.

Radnike je i pre donošenja propisa o mobingu štitio Zakon o radu. Međutim, zaposleni su se i do sada teško odlučivali da prijave poslodavca.

Prema podacima Unije poslodavaca tek trećina prijava dolazila je od radnika, dok su ostatak podnosili inpektori prilikom kontrola, pišu "Novosti".

(MONDO)

Alexns · **Tinkerbell's pixie dust**

znam da jedna jeste.. :>

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Šefovi maltretiraju ali ne zbog pola

Od početka primene zakona o mobingu u septembru 2010. inspekciji prijavljeno 98 slučajeva zlostavljanja na poslu ali ni jedan po osnovi rodne ravnopravnosti.

Direktor Inspektorata Ministarstva rada i socijalne politike Srbije Predrag Peruničić ističe da, pošto je period primene kratak i dosad nije bilo sudskih presuda, suviše je rano da bi se govorilo o pravim efektima novog zakona.

On je rekao da postoji strah ljudi da će prijavom za mobing izazvati negativne posledice, biti prebačeni na lošije radno mesto ili ugroženi i da bi zakon trebalo da pokaže efekte tek posle obaveštavanja zaposlenih o njihovim pravima i načinu kako mogu da ih iskoriste.

Inspektori posle podnošenja prijave odlaze kod poslodavca da ga obaveste i predlažu pokretanje postupka za mirno rešenje, nakon čega je poslodavac obavezan da organizuje mirno rešenje i da otkloni razloge za mobing, objasnio je Peruničić.

Ukoliko taj postupak ne uspe, strankama se predlaže da se obrate sudu, a u slučaju da poslodavac ne postupi u naloženom roku, inspektor ima pravo da podnese prekršajnu prijavu, rekao je on.

Ukazujući na problem da većina zaposlenih i poslodavaca ne znaju šta je mobing, Peruničić je istakao da dosad nije bilo prijava u oblasti rodne ravnopravnosti.

Peruničić je rekao da su poslodavci koji imaju manje od 50 zaposlenih obavezni da vode preciznu evidenciju o rodnoj ravnopravnosti i da tu evidenciju daju na uvid inspektoru.

On je istakao da sve odredbe zakona važe i za honorarne radnike i za osobe na usavršavanju i na one koje obavljaju povremene poslove.

U slučaju nepoštovanja zakona, sankcije za pravna lica iznose od 10.000 do 100.000 dinara, a za odgovorna lica i za poslodavce kao fizička lica od 5.000 do 25.000 dinara, podsetio je Peruničić.

On je istakao da su, radi preciznijeg i boljeg sprovođenja zakona, uvedene dodatne evidencije i najavio da će biti uvedeno "kvartalno evidentiranje" svih ovih pojava, tako da će prvi preliminarni izveštaj biti podneti u roku od tri meseca.

(Tanjug)

Bobak_BL · *** Domaci Lazov ***

ja sam bio dobar sef ... Razz

dok sam bio sef... Rolling Eyes

sve i jedna konobarica je mjesecima radila bez plate... Laughing

i nisu se uopste bunile... Rolling Eyes

sto sam ih ponekad zlostavljao... Mr. Green

psihicki naravno Wink

to su bila vremena kad je sef bio gospodin ćo'jek... Laughing

a ne danas svaka fukara i budaletina misli da je sef... Laughing

i da moze zlostavljat koga god 'oce... Laughing

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Ako ste doživeli mobing, zapišite!

Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije - BOFOS organizovao je obuku za sindikalne predstavnike u tim institucijama, kako bi zaposlene obučili da se izbore sa mobingom.

Obuka se sprovodi u okviru projekta "Mreža za zdravlje i sigurnost na radu", i pohađa je 80 polaznika.

Cilj obuke bio je upoznavanje sa zakonskim okvirima, ali i ukazivanje zaposlenima kako da prepoznaju mobing i provere da li je poslodavac ispunio zakonske obaveze prema njima, rekla je predsednica BOFOS-a Mara Erdelj na konferenciji za novinare.

Erdelj je navela da su sindikalni predstavnici tokom obuke upoznati sa činjenicom da Zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja mogu podneti i u roku od šest meseci od dana kada se zlostavljanje dogodilo, kao i da zbog toga ne mogu dobiti otkaz ili biti premešteni na neko drugo za njih nepovoljno rdno mesto.

Ona je objasnila da je za žrtvu mobinga najbitnije da sakuplja sopstvenu dokumentaciju - "dnevnik mobinga" i da beleži osećanja kada god se dogodi zlostavljanje i da sačuva svaki faks ili mejl koji bi je uznemirio, a koji dobije od poslodavca.

Prema njenim rečima, u poslednjih nekoliko meseci sindikat je posredovao u više slučajeva mobinga kao medijator, a jedan slučaj je rešen sporazumom, kojim se mober obavezuje da, ukoliko ponovi ponašanje u narednih šest meseci, može da dobije otkaz.

"Sve finansijske institucije bore se za udeo na tržištu i ostvarivanje većih prihoda, smanjenjem troškova i broja zaposlenih, što dovodi do otkaza i preopterećenosti onih koji su zadržali radno mesto, kao i do narušavanja profesionalnog integriteta i mobinga", objasnila je Erdelj.

Pravni savetnik u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović istakla je da je donošenje Zakona o zaštiti od zlostavljanja na radu, koji su prihvatili i sindikati i poslodavci, dobar put stabilizaciji tržišta rada.

Kićanović je objasnila da kada je mobing na radnom mestu u pitanju, ide se ka tome da se izbegne da slučaj stigne na sud, već da se svi sporovi reše "u kući", jer to doprinosi harmonizaciji odnosa poslodavac - zaposleni.

Ukazujući da je mobing podjednako zastupljen i u državnom i u privatnom sektoru, ona je navela da mobing najčešće vrši srednji menadžment prema zaposlenima, jer nisu svesni da je radnik, koji mora biti zadovoljan i motivisan da dobro radi, najvažniji i da od toga svi imaju koristi.

(Tanjug)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Profesor etike osuđen za mobing!

Profesor novosadskog Filozofskog fakulteta Milenko Perović osuđen je za mobing i diskriminaciju svog nekadašnjeg asistenta.

Da paradoks bude veći, profesor Perović studentima na Filozofskom fakultetu predaje etiku!

Profesor će morati da plati 350.000 dinara odštete Slobodanu Sadžakovu.

Kako javlja novosadski Radio 021, Perović će morati da plati i sudske troškove u iznosu od 120.000 dinara.

Prema obrazloženju presude Osnovnog suda u Novom Sadu, Perović je Sadžakovu onemogućio da napreduje sa pozicije asistenta, opstruisao mu naučni rad i sprečio ga da brani doktorsku disertaciju.

Posle profesorovog maltretiranja, Slobodan Sadžakov dobio je i otkaz, zbog čega je svojevremeno štrajkovao glađu.

Profesor Milenko Perović tad se branio da je Slobodan Sadžakov ostao bez posla odlukom dekanata, jer nije ispunjavao sve zakonske uslove za reizbor na mesto asistenta.

(Srna)

shoza · Početnik Domaćeg.de

Nema poslodavca koji ne zlostavlja manje ili vise zaposlene oba pola.Sama plata je po sebi mobing.Nepostovanje radnog vremena(satnica i slobodni dani),zatim godisnji odmor,retko ko ima dovoljno dana za odmor racunajuci i vikende.Tu su i neki sitni dodatni poslovi koji nisu u opisu radnog mesta.Neke nelegalne radnje tipa nabavke robe na crno i ne izdavanja fiskalnih racuna(to obavlja radnik naravno).U slucaju da radnik prijavi poslodavca,na ovaj,ili onaj nacin sledi otkaz i tu se nista ne moze!

gkukolj · **-tončica-palončica-**

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Jači pol sve više zlostavljaju na poslu

Ambulanti za mobing pri Zavodu za medicinu rada u Beogradu javlja se sve više zaposlenih. Raste broj muškaraca koji se žale na posledice zlostavljanja na radnom mestu.

Psihijatar u toj ambulanti Marijana Trkulja učestvovala je na okruglom stolu "Stvaranje mogućnosti" za efikasniju primenu zakona protiv mobinga, održanog u beogradskom Medija centru.

Učesnici skupa ukazali su na teške posledice mobinga po fizičko i mentalno zdravlje, od čira na želucu, do depresije i samoubistva.

Psihijatar Marijana Trkulja je ukazala je da je u zemlji poput Srbije, gde stopa nezaposlenost premašuje 26 odsto i gde svakoga dana više od 500 radnika dobije otkaz, velika hrabrost podići glas protiv zlostavljanja na radnom mestu.

"I pasivno ponašanje je vrsta zlostavljanja. Ako vidimo da neko zlostavlja našeg kolegu i ništa ne učinimo i to je mobing", poručila je Trkulja, dodajući da je strah od gubitka posla dominantan kod svih žrtava mobinga.

Ona je kazala i da su vrata Ambulante za mobing otvorena svima koji se suočavaju sa zlostavljanjem na poslu, bilo da imaju uput ili dolaze bez njega.

Ukazujući na nedoslednosti zakona protiv mobinga, čija je primena počela u septembru prošle godine, Trkulja je napomenula da Zavod za medicinu rada može da prepiše bolovanje zbog posledica mobinga, ali da se stres ne posmatra kao direktna ugroženost fizičkog zdravlja, pa u tom slučaju ne postoje mogućnosti da se radnik odmah skloni iz stresnog okruženja.

Psiholog Mirjana Vuksanović ukazala je da stres uzrokovan mobingom ostavlja trajne posledice, ne samo po žtrve mobinga, nego i po njihovu porodicu.

"Stres zbog zlostavljanja na poslu vodi i u negativna ponašanja poput alkoholizma ili upotrebe droge", kazala je Vuksanović.

Ona je navela da su zabeležena i samoubistva nakon dugotrajnog stresa, nakon mobinga.

Predsednica udruženja NO mobing Vera Kontić ukazala je da i nakon godinu dana primene zakona protiv mobinga postoje nedoumice u njegovoj primeni.

"Glavni uzroci tih nedoumica su teškoće u tome da se zlostavljanje na poslu definiše i dokaže", navela je Kontić.

(Beta)