Lubenica

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Nije voće ni povrće, a slatko je i hranljivo. Bostan. One silne dinje i lubenice rastu na vreži, zelenoj mreži koja nije ni stablo ni koren, a jeste i jedno i drugo. Hrani i drži sočnim velike lopte, zelene i žute. Najtačnije, rađa velike jabuke, jer to na starogrčkom znači "melon", najčešće ime za lubenicu. Rusi je zovu "Arbuz" (Арбуз), Mađari "geregdinja" (görögdinnya), dakle, "grčka dinja", mada je bostan s Bliskog istoka, negde iz južne Persije. Gaji se tek oko 4000 godina i nema ga divljeg u prirodi. Zgodno za teoriju da su dinje i lubenice vanzemaljci, negde izvan Tere, a bostan je pao s neba.

Iako je bostanu uža domovina tropski predeo Afrike i Azije, dobro se primio i kod nas. Čuvene su lubenice i dinje iz južne Bačke, naročito Đurđeva, ali bi se zdravo naljutili Banaćani i Sremci na one koji bi tvrdili da oni ne umeju odgojiti rekorderku. Bostan se seje tek kad se zemlja dobro ugreje, dakle dan-dva posle kukuruza. Ako su kućice dobro nađubrene, a bilo je lepe kiše ili je znalački zalivano, vreže pomreže njivu dok deca odu do škole dva-tri puta. Tad se mora brzo raditi motikom da se na vreme zaustave korovi koji isto vole dobro pripremljeno zemljište.

Bostan je blizak rođak bundevama, kolačarama, ali i misiračama, pa se tako i širi. Svi su nekada znali ono uvredljivo poređenje za nekoga ko se naglo ugojio: raširio se (češće "raširila") kao pola jutra bundeva! A to je maltene nepregledno. Uvrežila se i vreža. Ima još poslovica i izreka: uvreženo je mišljenje, dakle što bi se sada reklo, to je "stereotip", imidž, karakteristika... Kao ono da su sve Lale (i Sose) mali i debeli, okrugli ko bundeva, lubenica, dinja... Ima i mitska bostandžijska priča da se sredinom prošlog veka, tamo 70-tih, od dobre sezone lubenica dobre sorte, uz sopstveni prevoz traktorima i kamionima, mogao kupiti dobar traktor srednje klase. No, to je bilo ondak kad je more bilo i naše, a puno stranaca.

Ima i stara zagonetka za decu iz ravnice, buduće bostandžije: "puna škola đaka, niotkuda vrata". To je, kao, lubenica. Puna semena, a bez ulaza. Malo morgen! Lubenice u Americi, a verovatno i u nekim Evropama, nemaju semena! Spolja je ta škola ista kao i kod nas, tako zelena sa svetlim prugama, a unutra je samo crveno meso. Srce svom širinom. I dubinom. Ne znam kako se to postiže. Verovatno se seje samo specijalno seme F-1 generacije, kao kod kukuruza hibridnog. A možda se i kalemi, svaka kućica. Za dobru lubenicu ništa nije teško. Dobro, Ameri preteruju jer kod njih ni grožđe nema seme. Svi "hamburzi" i "kardinali" imaju pucad (zrna grožđa) sa samim mesom. Tako je postao bezvredan vic kako su u Titograd angažovali nekog Mičurinovog sinovca, velikog pronalazača u biljnom svetu, koji je radio na ukrštanju lubenice i buve. Pa kada se lubenica preseče, semena sama iskaču! Ameri su bili brži, pa se Mičurin odlučio za njih.

Vreža lubenica i dinja počne da žuti još u avgustu, a sasvim se istanji u septembru. Sezona vrlo kratka, ali slatka. Kažu da ih krajem leta "udari lovra", prozuknu, neke se čak i ukisele, nisu više ni sočne ni slatke. To "lovra" je skraćenica od Svetog Lorenca, koji pada 5. septembra i, po najružnijem tumačenju, piški po lubenicama i tako ih kvari.

Pavle Malešev
(građa za knjigu "Trired riba pliva / Divani o rečima")
(preuzeto iz "Dnevnika", rubrika "Prečanska leksika")

jellenadabogdakrepala · ***Bitanga bez Princeze***

lijep tekstic - uzivao sam citajuci.... Razz

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

jellenadabogdakrepala · ***Bitanga bez Princeze***

tako i treba... Laughing