Mobing

dreamwalker · ***dragancee***

Da li ste se i Vi susreli sa ovom temom - psihicko maltretiranje na poslu,
ili pak neko od vasih prijatelja ...

mnogo se stvari iskomplikovalo poslednjih nekoliko godina sto se tice
psihickog zlostavljanja na poslu sto od starijih kolega sto od samih
predpostavljenih ili vlasnika firmi. Retko da koja zemlja ima dobar
zakon koji regulise ovu pojavu ili fenomen - nemam pravi izraz za to.
zene su u odnosu na muskarce u jos tezem polozaju sto se tice samog
cina psihickog maltretiranja na poslu....

iznesite svoj stav.....

Betty Boo · Početnik Domaćeg.de

Ja sam radila deset godina u jednoj velikoj firmi i mogu reci da sam sada kada razmislim o onome sta sam prosla vidim da sam bila cist primer mobinga. I to iz prostog razloga jer sam radila skoro 6 godina preko omladinske i stalno mi je otkaz visio u vazduhu. U takvoj situaciji mnogi ljudi se naviknu da sa vama mogu kako hoce, jer se podrazumeva da ste mladi, vredni i ne odbijate posao pa cak i kada nije vas. Tokom tih dugih godina cesto mi se desavalo da idem sa grcom u stomaku na posao ujutru, jer znam sta me ceka. Nisam imala neki strah od velicine posla i toga dal sam sposobna da ga uradim. Bila sam potpuno sigurna u svoje kvalitete. To je bilo zbog jedne, dve koleginice koje su me valjda u startu ukapirale kao konkurenciju (bar su mi posle drugi tako govorili) i radili su punoo stvari koje stvarno mogu da kazem da nikada nikom ne bih pozelela. Koliko ljudi mogu da budu bezobrazni i nemilosrdni tada sam najbolje shvatila. Da sam znala da ce to tako dugo trajati unapred, verovatno se ne bi ni trudila toliko...ali iz dana u dan sam mislila da ce se sve promeniti, da izdrzim jos malo i kada me prime za stalno da ce sve da se sredi. Tako je i bilo, ali je to trajalo dugih sest godina. Posle sam bila u situaciji da me srdacno docekuju te iste osobe koje su bili moji tirani, sto me je jos vise sokiralo, jer stvarno ljudi znaju da budu dvolicni i da se okrenu za sekund ako misle da im sada trebate zbog neceg. Vrlo se iznerviralno setim tog vremena i mislim da me je sve to kroz sta sam prosla jako promenilo. Sada ne bih mogla da prolazim ni mesec dana kroz takve stvari jer mi je fitilj jako kratak. Sta cu. Nekad sam imala celicne zivce a sada mi treba tako malo. U mom okruzenju stalno slusam komentare kako lose prolaze na poslu i kako ih stalno neko sikanira i uvaljuje im prekovremeni posao koji moraju posle da zavrsavaju i vikendom a pritom im jos govore da su nesposobni pa zato moraju da rade duze nego drugi. Svasta se desava u ovoj nasoj zemlji Srbiji, a ljudi su potpuno nezasticeni. Ako vas odmaci jedan covek iz nekog klana na poslu, vrlo brzo postajete odbaceni od strane svih. Cast izuzetcima. Ja sam prosla svasta, ali sada kada cujem kroz sta prolaze neke meni drage osobe cini mi se da je njima jos gore nego sto je meni bilo

. A resenja nigde na pomolu.

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Kako prepoznati i spriječiti mobing

Izloženi ste verbalnom vrijeđanju, ponižavanju, degradiranju od strane jedne ili više osoba. Osjećate se manje vrijednim, gubite dostojanstvo, dežurni ste krivac za sve loše stvari koje se dogode u firmi? Sve skupa „gutate“ i mislite da će tome doći kraj? Izloženi ste mobingu!

U koliko ga na vrijeme ne spriječite doći će do psihosomatskog i depresivnog poremećaja, sindroma izgaranja na poslu. Nakon višegodišnjeg teroriziranja postoji mogućnost obolijevanja od hroničnih bolesti i poremećaja, te napuštanja posla.

Što je mobing?
Mobing je zlostavljanje na radnom mjestu kojim jedna osoba ili skupina njih sistematski psihički zlostavlja i ponižava drugu osobu. Obično se pokazuje kroz verbalno vrijeđanje, zastrašivanje, degradiranje, ponižavanje, a rjeđe fizički kontakt. Naziv dolazi od engleskog glagola to mob što znači nasrnuti i imenice mob što znači gomila, puk.

Postoje dvije vrste mobinga
1) Horizontalni koji se odvija između radnika koji su na jednakoj poziciji u hijerarhiji
2) Okomiti koji se odvija između pretpostavljenog i jednog ili više podređenih radnika.

Mobing često nastaje iz sukoba među suradnicima kojima započinju loši međusobni odnosi. Izvorni sukob se zaboravlja, a netrpeljivost ostaje. Potisnuta agresija pretvara se u teroriziranje i žrtva se počinje osjećati manje vrijednom, gubi svoje dostojanstvo. Dolazi do samookrivljavanja žrtve i osamljenosti. Žrtve najčešće ne pričaju što se dešava jer se srame i boje se da im drugi ne bi vjerovali. Žrtva postaje dežurni krivac za sve propuste i neuspjehe. Kod žrtve se pojavljuje psihosomatski i depresivni poremećaj, sindrom izgaranja na poslu. Nakon višegodišnjeg teroriziranja obolijevaju od hroničnih bolesti i poremećaja te napuštaju posao.

Primjeri mobinga
Idealne žrtve su odgovorne, motivirane osobe, savjesne i osjetljive na priznanje i kritiku, čija reakcija na nepravedno okrivljavanje rezultira povećanim naporom da zadovolji zlostavljača. Žrtva je u dvojbi da li je dobro obavila posao. Mobing se može lako prepoznati, ali je ponekad teško razlučiti da li se radi o strogom i autoritativnom šefu ili je to maltretiranje. Ukoliko ima dileme osoba se treba zapitati da li bi većina ljudi koju poznajete takav postupak ili izjavu smatrala neprihvatljivom.

- U radnom okruženju žrtva teško dolazi do riječi, ili je često prekidana.

- Postaje objektom zlonamjernih glasina i ogovaranja, često je isključena iz društvenog života na poslu.

- Zastrašivanje, podcjenjivanje, omalovažavanje, stalno kritiziranje. Izbjegavanje davanja zahtjevnijih poslova, te davanje samo besmislenih zaduženja ispod kvalifikacijske razine.

- Stalno mijenjanje uputa za rad i postavljanje nemogućih rokova.

- Upotreba prostih i uvredljivih šala. Nezasluženo kažnjavanje i vikanje.

- Nadziranje i neuobičajeno pojačana kontrola.

- Onemogućavanje izvršavanja radnih obveza, napredovanja, usavršavanja.

- Čest primjer je da se radniku odredi radno mjesto daleko od doma i on je prisiljen dati otkaz.

Kako spriječiti mobing?
Poslodavac i zaposlenici trebaju biti upoznati s pojmom mobinga i njegovih posljedica, te raditi na suzbijanju mobinga i prevenciji, prvenstveno edukacijom.
Ako osoba ima osjećaj da je žrtva zlostavljanja na poslu treba zabilježiti vrijeme događaja sa što više detalja, svjedoka. Žrtva bi se trebala obratiti osobi u radnoj sredini u koju ima povjerenja, sindikatu, inspektoru rada i odlučno zlostavljaču reći pred svjedokom da njegovo ponašanje nije prihvatljivo. Izvan radne sredine treba obavijestiti liječnika medicine rada s kojim poslodavac ima ugovor ili svom liječniku opće medicine.

Nikad ne vraćati istom mjerom.
Problem mobinga treba spriječiti preventivnim programima koje bi svaka uprava poduzeća trebala primjenjivati. Programi bi trebali jasno navoditi kakvo ponašanje se smatra mobingom i biti primjenjivi na sve osobe vezane uz kompaniju. Bitno je odrediti posljedice za takvo ponašanje i ohrabriti prijavljivanje bilo kakve vrste nasilja. Radniku treba stvoriti sigurnost da neće biti izoliran ili trpjeti zbog prijave takvog ponašanja. Trebaju se odrediti tačne procedure u slučaju zlostavljanja, te osigurati i održati tečajeve kako bi svi bili upoznati sa posljedicama. Nakon donošenja pravilnika i procedura kompanija bi trebala osigurati nadzor kako bi bila sigurna da se isti provode na propisan način.

Izvor: Bolji Posao

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

3 primera mobinga: Kako da se štitite od zlostavljanja na poslu

Preopterećeni ste poslom do iscrpljivanja ili vam nadređeni upućuje seksualno konotirane komentare? Takve, ali i mnoge druge neprijatnosti na radnom mestu govore o tome da ste žrtva mobinga. Do skoro naš zakon nije priznavao psihički deo čovekove ličnosti, ali od septembra, kada će početi da se primenjuje Zakon protiv zlostavljanja na radu, moći ćete da se zaštitite od mobinga. Evo nekoliko primera naših čitalaca koji slikovito objašnjavaju šta je sve zlostavljanje na radnom mestu i saveta Vere Kondić, psihološkinje iz Udruženja „NO Mobbing“ Beograd, šta da radite u takvoj situaciji.

Od septembra će u Srbiji početi da se primenjuje Zakon protiv zlostavljanja na radu, koji štiti žrtve mobinga i omogućava im da spreče i psihološki vid nasilnog ponašanja na radnom mestu MOBING, ALI I DISKRIMINACIJA

PROBLEM: Bila sam zaposlena na određeno vreme kao nastavnik u jednoj umetničkoj školi. Tadašnja direktorka se često prema meni odnosila kao prema nastavniku drugog reda. Kada bih na nastavničkom veću iznosila svoj stav o nekoj temi ili problemu, o kom su prethodno i druge kolege govorile, prekidala bi me u pola rečenice i davala reč nekom drugom. Posle završnog ispita klase koju sam vodila, na kraju školske godine, sve kolege su prišle da mi čestitaju, a ona je samo rekla kako nisam smela da se pojavim u farmerkama. Napominjem da su i ostali nastavnici često nosili džins i da mi nikada niko nije rekao da to nije dozvoljeno. Nije mi produžen ugovor naredne školske godine, što je njeno pravo, ali mi je to saopšteno na nastavničkom veću, tako što su pročitana imena nastavnika koji su dobili novu klasu, a mene nije bilo uopšte na spisku. Pokušala sam da razgovaram sa njom, ali mi je rečeno da moram da zakažem sastanak, što nije bilo uobičajeno do tada. Kada sam se obratila njenoj sekretarici da me najavi direktorki, rečeno mi je da nije tu. Međutim, posle toga sam je videla kako izlazi iz svoje kancelarije. Kako bi trebalo reagovati u takvoj situaciji i da li je tu reč o mobingu?

SAVET: Prekidanje u pola rečenice, posebna pravila odevanja, ograničavanje komunikacije sa rukovodiocem, kao i sva druga odstupanja od uobičajenih, bilo formalnih ili neformalnih pravila, koja se odnose samo na jednu osobu, su znak koliko mobinga toliko i diskriminacije.

Trebalo bi reagovati pre svega, pisanim traženjem objašnjenja, bolje u formi molbe, nego u formi zahteva. Treba tražiti informaciju o kriterijumima po kojima su drugi dobili produženje ugovora, a konkretna osoba nije.
Takođe, po ustavnom pravu na slobodu govora, jasno na sastanku tražiti da se dovrši započeta misao, te ukoliko se to i dalje onemogućava, saopštiti da će onda svi prisutni biti obavešteni o tome šta je konkretna osoba želela da kaže, kao i da joj je to pravo onemogućeno.

ORGANIZACIJSKI MOBING
PROBLEM: Kad je krenuo novi projekat u mojoj kompaniji, direktor je, ne znam na osnovu čije procene, odlučio da čitav posao poveri samo jednoj osobi, tj. meni. Iako je bilo jasno da jedna osoba ne može da iznese toliki posao, tačnije da pokriva nekoliko radnih mesta, čak i neka za koja nisam bila obučena. Uz to, bio je postavljen veoma kratak rok u kom je posao trebalo da se obavi. Nisam dobila svoj radni prostor, već su me šetali po kancelarijama u kojima bi se zadesilo neko slobodno mesto. Plata mi je ostala ista, iako sam unapređena. Bila je znatno niža od primanja ostalih zaposlenih na istoj poziciji. Radila sam dva meseca bez ijednog slobodnog dana, i po 16 – 18 sati dnevno, sa čime su nadređeni bili upoznati, ali na to nisu obraćali pažnju − bilo im je važno jedino da se ispoštuje zacrtani rok. Zbog hronične iscrpljenosti, lekar mi preporučio bolovanje, ali nije bilo moguće da odsustvujem s posla, jer nisam imala zamenu. Na insistiranje lekara, otišla sam na bolovanje, ali je direktor tražio da se vratim na posao. Pokušala sam da razgovaram sa nadležnima u službi za ljudske resurse, ali nisam naišla na razumevanje. Između redova, poručeno mi je da ima mnogo ljudi koji traže posao i da treba da budem srećna što ga uopšte imam. Da li je ovde reč o mobingu i kako mogu da zaštitim svoja radna prava, ali na prvom mestu zdravlje?

SAVET: Ovde se radi o organizacijskom mobingu, koji podrazumeva takvu organizaciju posla u kojoj se neka osoba preopterećuje poslom i otežavaju joj se uslovi rada (nema svoju kancelariju), a pri tome se zarada ne uvećava. Pošto joj se ne dozvoljava privremeno povlačenje sa poslova niti nailazi na razumevanje onih koji se bave ljudskim resursima, a još se vrši i dodatni pritisak informacijama da i drugi traže posao, može se govoriti o ugrožavanju zdravlja (ponekad se radi o svesnoj nameri da se nekom ugrozi zdravlje), što je još jedan dokaz mobinga.

Šta uraditi? Nikako ne prekidati bolovanje, treba uvažiti mišljenje i profesionalizam lekara i ostati na bolovanju dokle god lekar ne proceni da se organizam sasvim oporavio i da se može vratiti na posao.
Ukoliko postoje materijalni dokazi, ugovori, aneksi ugovora, odluke i slično o dužini trajanja rada, o pozivima da se prekine bolovanje i da se vrati na posao i slično, o tome obavestiti Inspekciju rada i tražiti hitan nadzor.
U obzir dolaze i svedočenja kolega.

Zatražiti pomoć od neke organizacije koja se bavi ovim problemima da bi poslodavca upozorili na činjenicu da se navedenim postupcima ovoj osobi ugrožava zdravlje i da svakako postoje i drugi načini da se obezbedi obavljanje posla, a da zdravlje zbog toga nikome ne bude ugroženo. Uostalom, po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je u obavezi da obezbedi zaposlenom bezbedne i zdrave uslove za rad i da obuči zaposlene ako počinju da rade druge poslove koje do tada nisu radili.

SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE
PROBLEM: Pet godina sam radila u istoj firmi sa kolegom koji je počeo seksualno da me uznemirava tek kada je unapređen. Nije mi bio direktno nadređen, ali je koristio svaku priliku da mi u prolazu uputi neki lascivan komentar. Ja sam to mahom ignorisala ili okretala na šalu, s obzirom na to da smo godinama pre toga imali veoma dobar kolegijalni odnos. Jednom prilikom smo ostali sami u kancelariji, on mi se približio i zagrlio me. Trajalo je kratko, a ja sam tih nekoliko sekundi razmišljala da li je to uradio prijateljski ili je, ipak, reč o uznemiravanju. Međutim, kada je prislonio usne uz moj obraz i krenuo ka usnama da me poljubi, uspela sam da se izmaknem. Odmah sam otišla kući, gde sam se rasplakala. Bila sam veoma uznemirena. Dalje mi se nije obraćao na taj način, ali se hvalio zajedničkim kolegama kako je imao seksualne odnose sa mnom. Nisam reagovala jer sam mislila da je za mene tako bolje. Ne znam da li se to može smatrati mobingom? Marija Perić, Niš

SAVET: Naravno, seksualno uznemiravanje, a tu spadaju i svi lascivni izrazi, posebno oni koji uznemiravaju osobu kojoj su upućeni, kao i seksualni nasrtaj, na primer poljubac ili namera da se osoba, na silu, bez njenog pristanka, poljubi, takođe su aktivnosti mobinga. Priče, izmišljotine o njihovom, navodno, seksualnom odnosu, koje se saopštavaju kolegama sa posla, su vređanje dostojanstva neke osobe, što je takođe dokaz mobinga.

To je takođe i zloupotreba službenog položaja.
Šta je trebalo uraditi? Reagovati odmah rečima i gestovima (odgurnuti osobu koja vas uznemirava, na primer), koji će navesti nasilnika da prestane sa tom aktivnošću. Obavestiti rukovodioca o događaju koji izlazi iz forme poslovnog ponašanja, a onda sačekati njegovo reagovanje i ukoliko ono izostane, obavestiti sledećeg nadležnog u hijerarhiji. Dobro je služiti se pisanim obaveštenjima, zvanično, jer su to sve materijalni dokazi koji se u situaciji zaštite radnog odnosa, mogu upotrebiti.
Ne nadajte se da će takvo ponašanje prestati samo od sebe, ono će prestati tek ako reagujete na pravi način, inače se stvari mogu toliko zakomplikovati da vi na kraju budete krivi za sve i izgubite posao.

Izvor: zena.rs

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Prepoznajte mobing: Da li vas šikaniraju na poslu?

Kada se govori o mobingu, najčešće se prvo pomisli na seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu na radnom mestu. Međutim, problem mobinga je mnogo širi i sveobuhvatniji. Najčešće se radi o slučajevima koji uključuju pakosne, okrutne i bolne postupke kolega.

Ucene, ponižavanje, špijuniranje, ismevanje, ignorisanje, ukoliko se događaju na poslu, predstavljaju psihološki teror koji se stručno naziva mobingUkoliko ste na poslu doživeli da vas ucenjuju, ometaju u napredovanju, špijuniraju, ponižavaju, ignorišu, ismevaju ili prete, verovatno je da ste žrtva mobinga, prema rečima prof. dr sc. med Gordane Dedić, neuropsihijatra sa Klinike za psihijatriju VMA.
− Mobing ćete prepoznati i kao opstruisanje u radu, zakidanje na zaradi, pretnje, stalna kažnjavanja i nisku ocenu rada. To je i uznemiravanje u svrhu ugrožavanja integriteta ličnosti žrtve, njenog profesionalnog, socijalnog, ponekad i privatnog funkcionisanja, ugleda i dostojanstva, uz stalne kritike i prigovore, kao i preteranu kontrolu. Po definiciji, mobing je psihološki teror u poslovnom životu − objašnjava dr Dedić.
U mobing, takođe, spada i ograničavanje mogućnosti izražavanja žrtve − kada se ona prekida u razgovoru, kao i kada se odbijaju neverbalni kontakti sa njim. Žrtvu mobinga stalno izoluju, niko joj se ne obraća, premešta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično. Pri tom se napada njena lična reputacija, uz izmišljanje priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, vređanje, psovanje…
− Da bi se govorilo o mobingu, potrebno je da se javlja najmanje jednom nedeljno, u periodu od najmanje šest meseci. Odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju i maltretiranja koja su usmerena, na sistematičan način, od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednoj osobi, koja je zbog mobinga stavljena u poziciju u kojoj je bespomoćna i u nemogućnosti da se odbrani − kaže Gordana Dedić.

Kliničku sliku karakterišu:
− Poremećaji raspoloženja (sniženo raspoloženje, napetost, napadi plača, usamljivanje, gubitak interesa za druge ljude ili za članove porodice, a u najtežim slučajevima može doći i do samoubistva žrtve mobinga.
− Somatske smetnje: glavobolja, nesanica, osećaj gubitka ravnoteže, vrtoglavica, poremećaji u varenju, osećaj pritiska u grudima, nedostatak vazduha, ubrzan rad srca…
− Poremećaji ponašanja: agresivnost (ka sebi ili drugima), prekomerno spavanje (bežanje u san), poremećaj ishrane (smanjenje ili povećanje apetita), učestalo korišćenje alkohola, cigareta, lekova, seksualni poremećaji…

RAZLIČITE VRSTE MOBINGA

Razlikuju se dve vrste mobinga. Uspravni mobing, koji se javlja najčešće, podrazumeva da pretpostavljeni (mober) zlostavlja jednog podređenog radnika, ili jednog po jednog radnika, dok ne uništi celu grupu (bossing). Mnogo ređe jedna grupa radnika zlostavlja pretpostavljenog.

Drugi vid je horizontalni mobing, koji se dešava između radnika koji imaju isti položaj na hijerarhijskoj lestvici. Međutim, postoje i različite forme u kojima se javlja.
− Mobing se javlja kao tzv. sindrom praznog stola, kada se žrtvi, naviknutoj da radi, ne daju radni zadaci ili joj se oduzimaju sredstva za rad (telefon, kompjuter...), ili joj se zadaju zadaci neprilagođeni njenoj profesionalnoj kvalifikaciji. Zadaci su ili prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema. Svi ovi postupci imaju cilj da se žrtva mobinga natera da pogreši, navodi dr Dedić i dodaje da u mobingu postoji i sindrom punog stola. − Žrtva se tada zatrpava zadacima, određuju joj se kratki rokovi, stalno joj se menjaju radni zadaci, prisiljena je da obavlja zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, nisu joj dopušteni godišnji odmori i slobodni dani, preti joj se fizičkim napadima, seksualno i moralno se zlostavlja…

KO SU NAJČEŠĆE ŽRTVE?

Žrtve mobinga su obično osobe koje se izdvajaju od ostalih načinom mišljenja i logikom razmišljanja, najbolji ili najobrazovaniji pojedinci, koji za kolege predstavljaju opasnost ili konkurenciju, kao i osobe koje ne žele da učestvuju u malverzacijama i prevarama u kolektivu. Često su to zaposleni pred penzijom, ali i mladi koji tek počinju da rade, invalidi, osobe drugačije seksualne orjentacije. Mobingu su u određenom procentu izloženi i oni koji nakon godina besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja i povećanje plate, kao i veoma kreativne osobe.
U Srbiji ovaj problem još nije institucionalizovan, kao u susednoj Hrvatskoj, na primer, gde je osnovano Udruženje za zaštitu žrtava mobinga.
− Kod nas u okviru nekih firmi postoje službe za pravnu, socijalnu, logističku pomoć žrtvama maltretiranja, zlostavljanja ili diskriminacije na poslu. Međutim, zaposleni − žrtve mobinga, nerado traže pomoć u krugu firme u kojoj rade, već se pre odlučuju da pomoć potraže od stručnjaka sa strane. U novom Zakonu o radu pojedine odredbe se bave diskriminacijom na poslu ili seksualnim uznemiravanjem, što je samo jedna od mogućih manifestacija mobinga − navodi dr Dedić i savetuje da je jedina stvar koju žrtva mobinga može da uradi, za sada, podnošenje tužbe sudu, gde će se u postupku utvrditi da li je došlo do mobinga.

Izvor: zena.rs

woolf99 · Upućeni član

Imam kolegu sa posla koji je pretrpeo veoma težak razvod. Malo je i psihički popustio. Počeo je da primećuje neke stvari koje ne postoje. Nama na poslu je u početku bilo smešno, a onda smo kolektivno počeli da "ga palimo" i podmećemo "dokaze" koji potkrepljuju njegove fantazije. Utripovao se da ga prati i prisluškuje BIA. Mi bi mu uredno svako jutro, ili kada ode na pauzu, ispreturali sto kao da "neko nešto traži". Stvari koje ostavi na jedno, mi mu pomerimo na drugo mesto Laughing

. Počeli smo da mu dajemo savete da kada ide kući ubije nekiliko kruga oko zgrade da bi "maskirao trag" i da nikako ne ide istim putem do kuće. Da nikako ne pije kafu ili vodu na poslu "jer mogu da mu svašta stave u piće". Najajče je bilo kada smo ga nabedili da gazda firme je bivši udbaš i da ima odlične veze sa BIA.

Naravno, vrhunac je došao kada smo ga ubedili da gazda firme može da ga spasi ali da ovaj za uzvrat mora da radi svaku subotu, pere gazdi i nama kola, kuva kafu .... i radi sve što nam padne na pamet Mr. Green

Ja se kajem zbog svega toga Embarassed

jer u neku ruku ja sam jedan od organizatora zezanja. Mi smo to shvatili kao zezanje, a ne kao mobing.

Ukratko, za veoma kratko vreme počeli smo kolegu da vraćamo na pravi put i da mu dokazujemo da smo se samo samo zezali (što je sada teži slučaj, jer on misli da je sve to istina!!). Stvarno mi je žao što sam tako postupio, ali stvar se jenostavno otrgla kontroli.

Pazite ljudi kao se šalite, može svašta da se desi ....

vixi23 · Prijatelj foruma

sto ljudi sto cudi...prethodni post lepo sto ste bar uvideli da to sto radite je krajnje bezobrazno,covek prodje kroz neke stvari treba mu pruziti pomoc a na ovaj nacin ih samo gurate dublje...

mobing definitivno je svuda oko nas mada mnogi se prave da ne primecuju da ne bi dolazili u konflikt sa drugim ili tim istim ljudima sa posla koji se i ponasaju kao tirani prema nekom.uglavnom su to ljudi koji su na nesto visem polozaju od vas ali ni to nije pravilo...
ovo iskustvo nije moje nego moje sestre...firma u gradu u kom je radila se gasila ali su prebacili predstavnistva u drugim gradovima i na njenu veliku srecu pozvali nju i jos par (da naglasim odmah vrednih)kolega ukoliko zele da nastave posao u istoj firmi samo u drugom gradu,naravno oberucke je prihvatila i jako se radovala novom radnom mestu pre svega sto je bio veci grad u pitanju pa je samim tim mislila da ce moci i vise da napreduje.
cim je dosla u drugu firmu vec posle prvih nekoliko meseci osetila se nepozeljnom,naime kao veliki radnik i osoba koja zeli da napreduje prihvatala je svaki posao odradjivala ga u najkracem roku i dobijala pohvale od sefa koji je upravo i pozvao da predje u drugi grad.to su naravno primetile njene nove kolege i to je pocelo jako da im smeta,ucinili su sve sto je u njihovoj moci da se oseca nepozeljnom to je pocelo od toga sto joj se bukvalno niko nije obracao na poslu sto je zaista jako neprijatno posebno kada radite u istoj prostoriji sa njima,zatim su krenule razlicite spletke prosipanje kafe po nekim projektima koje je vec odradila slucajno bacanje tih istih projekata i td. da bi na kraju doslo do te mere da su je potpuno onemogucavali da radi svoj posao kako treba....znaci na sve moguce nacine su je bukvalno terali da da otkaz...psihicko maltretiranje je podjednako tesko kao i fizicko!da ne duzim dala je otkaz jer nije mogla vise da radi u takvoj sredini osecala se jako lose pa cak je i sebe krivila za lose odnose sa njima sto je meni bilo apsurdno!na kraju krajeva nasla je jos bolji posao u tom isto gradu ali moglo je sve imati i drugaciji ishod,medjutim sef je bio gluv za njene molbe (mada s obzirom da nije stalno bio u kancelariji i ne krivim ga ako jedan prica jedno a njih 20 drugo svi ce poverovati ostalima) a svima koji maltretiraju druge na ovaj ili onaj nacin samo nek im se vrati istom merom jednog dana a znam da hoce

Bobak_BL · *** Domaci Lazov ***

ja ne znam ni sta je taj mobing. mislim, nisam do sada znao.
mene niko ne maltretira, na poslu. nemam posao.
nikad ja nista ne radim. mrsko mi je.
ali zato volim druge da ometam.
vecinom svi koje poznajem mi kazu da ja njih maltretiram.
dakle, ja sam neka vrsta mobinga.

woolf99 · Upućeni član

ti si mober Very Happy

Bobak_BL · *** Domaci Lazov ***

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Od danas mobing kažnjiviji

Danas počinje primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu, tzv. mobinga. Kazne za poslodavce ali i za zaposlene.

Kako ukazuju u Ministarstvu rada i socijalne politike, mobing nije lako precizno definisati, ali zakon prepoznaje šest grupa ponašanja koje se mogu okarakterisati kao zlostavljanje na radnom mestu.

Među tim grupama ponašanja su nemogućnost komuniciranja sa poslodavcem, narušavanje međuljudskih odnosa, narušavanje ličnog ugleda i identiteta, kao i poslovnog ugleda. Kao mobing se može okaraktersati i ugrožavanje zdravlja, kao i seksualno uznemiravanje.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ukazao je da je stupanje na snagu Zakona o zlostavljanju na poslu prilika za njegovo preventivno delovanje i sprečavanje mobinga, ali i sankcionisanje takvih pojava.

Ministar je uveren u uspeh ovog zakona koji bi, kako je rekao, trebalo da doprinese kreiranju drugačijeg poslovnog i društvenog ambijenta u kome će dominirati kultura rada.

On dodao da ne očekuje ništa revolucionarno jer Srbija ima mali broj prijavljenih slučajeva mobinga i u odnosnu na zemlje Evropske uniije moglo bi se, kaže, reći da tako nešto ovde ne postoji.

“Realno, ta cifra je mnogo veća jer postoji veliki broj neprijavljenih slučajeva i zato bi ovaj zakon trebalo da bude prilika za preventivno delovanje i sprečavanje raznih oblika mobinga”, rekao je Ljajić Tanjugu.

Ljajić je rekao da zakon podrazumeva i odnos radnika prema poslodavcima jer, kaže, postoje oni poslodavci koji strahuju da će taj zakon iskoristiti više neradnici nego radnici kako bi se samo pozivali na zlostvljanje.

Kako navode u Ministarstvu rada i socijalne politike, novi zakon predviđa disciplinske, prekršajne i novčane kazne za poslodavce, ali i zaposlene čime bi trebalo da se preduprede, ali i adekvatno kazne nekolegijalni odnosi na radnom mestu.

Zavisno od težine prekršaja, poslodavci koji se vode kao pravna lica platiće kazne od 100.000 do 800.000 dinara, dok će poslodavci koji su registrovani kao fizička lica morati da plate od 10.000 do 400.000 dinara.

Predviđeno je i da se protiv zaposlenih koji ugrožavaju svoje kolege vode disciplinski postupci.

(agencije/MONDO)

RomEo_90 · Upućeni član