:: |
Autor |
Poruka |
*Mayche* .:Lust Stained Despair:.
|
Godine: 39
Datum registracije: 17 Dec 2007 Poruke: 13168 Mesto: Zvezdica na nebu
|
|
E ovako, neki dan sam imala veliku diskusiju sa prijateljima. Da vam pravo kazem, ne znam kako smo dosli na tu temu, ali...
Da li bi vi svoj neki vazan problem radije pokusavali da resite sa nekim psihijatrom ili bi mozda otisli najblizem prijatelju? Naravno, rec je o nekom velikom problemu za kojeg bi mozda psihijatar bio najbolje resenje.
Drugo pitanje...
Zalost. Smrt u familiji (Ne daj Boze). Da li bi trazili od prijatelja utehu? Ili bi izabralli psihijatra?
Ja sam i u toj diskusiji sa prijateljima rekla, da bi radije i prvo potrazila pomoc/utehu kod prijatelja. Oni su mi rekli kako bi onda na prijatelje stavljala teret a oni ne bi mozda znali da pomognu. Sve to razumem, sa druge strane, oni me najbolje znaju. Nisam nikad bila kod psihijatra, ali verujem da bi mi bilo teze da se otvorim nekom neznancu nego prijatelju...
Sta vi mislite?
|
_________________ *"...~ I hear it all the time...the sound of missing you ~..."* |
|
|
|
|
gkukolj -tončica-palončica-
|
Datum registracije: 09 Dec 2009 Poruke: 39085
|
|
Mi smo ovdje svi stranci, zar ne, a ipak ponekad kažemo nešto što prijatelju ne želimo, ne možemo ili možda svjesno prešutimo. Ok, s jedne strane niko vas ne gleda u oči i ne vidi vam lice, ali ipak... stranac je stranac, kako god. S druge strane, onaj ko nikada nije imao toliki problem da ga nije mogao riješiti bez posjete psihijatru, pa i uprkos nastojanjima prijatelja da vam pomognu, o tome ne mogu realno pričati niti diskutovati takvima načinom. Na žalost, ja imam pravo i mogu, jer, iskusila sam obe strane ove priče.
Niame, poslije jednog zaista za sve ljude strašnog suočavanja sa smrću, na jedan surov način, postepeno sam se povlačila u sebe, u šoku, strahu i samoodbrani i nikakvi pokušaji mojih bližnjih (roditelja, sestre), mojih prijatelja i mladića koji me je jako volio, nisam se mogla iščupati ili možda nisam željela, ne znam više, bila sam premlada i dosta toga je potisnuto duboko u mojoj svijesti. Naravno da sada mogu o tome govoriti i naravno, trebala sam i tada, ali nisam. Otišla sam psihijatru, mi ovdje tada nismo imali psihoterapeuta. Njegova riječ, njegov razgovor, nastojanja da iz mene izvuče taj bol, strah, bili su profesionalni i stručni, povjeravala sam mu se na neki svoj nijemi način, ali je uspio da prodre do svijesti i da mi pokaže stvarnu stranu sveg nemilog događaja.
Ovim ne smatram prijatelje suvišnim, ne odbacujem njihovo nastojanje da pomognu i da te dozovu životu, ali jako stresne situacije imaju svoje posljedice i ma koliko bili protiv odlaska po stručnu pomoć, na vrijeme shvatite ovo: niste ludi, ne! Mogla bih satima pisati o ovoj temi, ne bih se znala zaustaviti, vjerujte. I još nešto, ne mislim ovdje na neke nazovi psihijatre, nego na prave ljude u pravom trenutku borbe.
U ovom drugom slučaju isto tako mogu pričati, ali ne smatram da je smrt u porodici veliki razlog odlaska psihijatru, jer smrt prihvatimo, poznajemo je i znamo da je neminovna. Sa tim bolom, manje-više svi ljudi izlaze na kraj, vremenom, životom, nađu način nastaviti dalje do vlastite smrti, osim ako se ne radi o patološkoj vezanosti za umrlu osobu, a to je već neka druga tema ali ne i manji razlog posjete psihoterapeutima.
|
_________________ Došla je i otišla.
Neću je ponovo vidjeti sa one strane groba.
Moj život je samo moj. |
|
|
|
|
cezar1071944 Glas mog anđela
|
Datum registracije: 11 Mar 2008 Poruke: 20385 Mesto: Ni na nebu,ni na zemlji...
|
|
Prvo bih se poverila prijateljima,zato i postoje..Ako ne bih mogla prevazici to ni uz pomoc njih,potrazila bih pomoc psihijatra svakako...
|
|
|
|
|
|
jbstapar [Caliente con el fuego]
|
Godine: 33
Datum registracije: 17 Maj 2006 Poruke: 10893 Mesto: Does it matter?
|
|
Prvo prijatelji.. kasnije svakako psiholog, jer je on taj koji ce ti pomoci.
Cenim misljenje, savete prijatelja, ali njihovo ''Bice sve OK'' mi ne pomaze, tako da..
p.s. Mayche.. nekada se je lakse otvoriti neznancu nego prijatelju
|
_________________
You can be the greatest!
You can be the best!
You can be the King Kong banging on your chest! |
|
|
|
|
*Mayche* .:Lust Stained Despair:.
|
Godine: 39
Datum registracije: 17 Dec 2007 Poruke: 13168 Mesto: Zvezdica na nebu
|
|
^ slazem se...
mada prijatelji te bolje znaju i znaju ti dati savet na osnovu onoga sto znaju o tebi...nece ti savetovati nesto sto znaju da ti ne bih. ALi isto tako psihijatar mozda ima bolje savete...ne znam bas
|
_________________ *"...~ I hear it all the time...the sound of missing you ~..."* |
|
|
|
|
jbstapar [Caliente con el fuego]
|
Godine: 33
Datum registracije: 17 Maj 2006 Poruke: 10893 Mesto: Does it matter?
|
|
Ne znam za druge i ne mogu da govorim u njihovo ime, ali ja kad sam imala problema, niko od najblizih nije znao da mi pomogne, ni najbolje drugovi. Malo mi je pomogla drugarica, koju ni ne vidjam cesto, nit mi je najbolja.. Drugovi su ti da te saslusaju, ali ako su veliki problemi, oni obicno ne znaju da daju pravi savet, mozda je ipak bolje da se ode kod psihologa.. sve zavisi od coveka
|
_________________
You can be the greatest!
You can be the best!
You can be the King Kong banging on your chest! |
|
|
|
|
beckham011 Upućeni član
|
Datum registracije: 22 Sep 2008 Poruke: 417 Mesto: планета Земља
|
|
Često postoje lični problemi koje prijatelji ne bi mogli da reše zbog subjektivnog (čitaj: neobjektivnog) sagledavanja situacije (čitaj: neprilike) u kojima se njihov prijatelj nalazi. Zato je psiholog ili psihijatar pravo rešenje.
Smrt drage osobe se najlakše preboli u krugu porodice i prijatelja. Međutim, ako s vremenom situacija nije bolja, treba se obratiti stručnoj osobi za pomoć.
|
_________________ Нисам писмен па зато не могу да оставим свој поптис овде. |
|
|
|
|
Bobak_BL * Domaci Lazov *
|
Datum registracije: 06 Avg 2010 Poruke: 8210 Mesto: sta te briga...za moje mjesto...
|
|
vazda je bilo, onaj ko nema prijatelje ide psihijatru, da se povjerava.
mislim na zapadu...
|
_________________ S ljubavlju je isto
kao i sa sjenom...
ako za njom trcis,
dostici je neces nikada.
no samo joj okreni ledja,
ona ce te zauvijek slijediti.... |
|
|
|
|
TEMPTATION Prijatelj foruma
|
Datum registracije: 16 Sep 2009 Poruke: 3364
|
|
Slazem se sa beckham011
|
_________________ Sto ne boli to nije zivot,
sto ne prolazi to nije sreca. |
|
|
|
|
WhiteWitch Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 31
Datum registracije: 05 Sep 2010 Poruke: 44
|
|
Samo da ispravim neke ovde. Psihijatar i psiholog su dve razlicite profesije, odnosno ljudi koji pomazu razlicitim grupama ljudi.
Licno mislim da si mentalno zdrava, prema tome, ako ikad budes planirala da odes da se posavetujes, svrati do psihologa. ( Psiholog pomaze metalno zdravim ljudima koji imaju probleme, dok psihijatar radi sa mentalno obolelima ).
Ako psiholog utvrdi da ti nije mesto kod njega, uputice te kod psihijatra.
E, sad, da se vratimo na temu.
Prijatelji su tu da ti pruze zagrljaj, poljubac, fizicku prisutnost, u trenutku je to najveca podrska. Sta kasnije? Ostanes sama sa sobom, probleme opet imas u glavi, prijatelji ti mogu nesto dobaciti sto si duboko u sebi i sama znala.
Licno mislim da vredi otici do psihologa. Mada, opet, ne oslanjaj se ni na koga. Nemoj misliti da ti psiholog moze u potpunosti pomoci. On je tu da ti da neke smernice, pametne savete, strucne, iskrene, probleme moras sama resavati.
Nadam se da je koristilo. Srecno, i ne sumnjaj u sebe.
|
|
|
|
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|