Srećni ne tračare

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Čini se da razgovori o najbitnijim stvarima doprinose osjećanju sreće, dok tračarenje ispunjava srce prazninom.

Profesor Alesandro Pankonezi s Informatičkog fakulteta u Rimu s dva asistenta drži neobičan tečaj. Reč je o mehanizmu širenja tračeva putem društvenih mreža na Internetu. Naziv predmeta koji predaje profesor Pankonezi glasi "Teorema širenja tračeva i njihova provodljivost". Cilj predavanja jeste da pruži odgovor na jednostavno pitanje: ako ti nešto kažem, a ti to preneseš prijateljimaputem društvenih mreža, kao što su Fejsbuk, Tviter ili Maj spejs, koliko će biti potrebno da ta vest dođe do trećeg, četvrtog, petog korisnika mreže?
Odgovor bi mogao da bude i zabrinjavajući, odnosno, zadovoljavajući za one koji se bave reklamom. Vest koja se širi Internetom, i to nezvanično, može da dostigne nezamislivu brzinu, te da obiđe planetu za manje od minutu. U tom pogledu Internet je moćno oružje i po ko zna koji put pokazuje svoje višestruko lice.
Ali, vratimo se tračevima. Reci mi o čemu govoriš, pa ću ti reći koliko si srećna osoba! To je kratak zaključak novog istraživanja psihologa sa Univerziteta u Sent Luisu (SAD). Cilj istraživanja bio je da uspostavi vezu između tema o kojima ljudi raspravljaju i razgovaraju - i osećanja sreće.
Prema mišljenju Simin Vazir, doktora psihologije, inače vođe ovog istraživanja, ukoliko neka osoba razgovore sa prijateljima i saradnicima svede samo na tračarenje, posle izvesnog vremena osetiće duboko nezadovoljstvo. Suprotno će se desiti ukoliko ta osoba bude vodila važne razgovore o onome što je ključno za život, što obuhvata najveća lična saznanja.
Istraživači su tokom četiri dana snimali čavrljanja sedamdeset devetoro studenata koledža i onda upoređivali s njihovim trenutnim osećanjem sreće.
Dakle, podvrgavali su ih nekoj vrsti psihološkog ispitivanja. Ispostavilo se da su najzadovoljniji oni studenti koji su vodili duboke i misaone razgovore o stvarima koje ih suštinski zanimaju. Još nešto je izašlo na videlo: da je sreća među mladima obrnuto srazmerna vremenu koje provedu sami.
Profesorka Vazir došla je do dva, takoreći, oprečna zaključka. S jedne strane, čini se da razgovori o najbitnijim stvarima doprinose osećanju sreće.
S druge strane, moguće je da i inače srećni ljudi nemaju potrebe da ogovaraju i vode plitke razgovore, već raspravljaju o suštinskim stvarima.

Izvor: "Politikin zabavnik", 3037/2010

Dakle, kakvo je vaše lično mišljenje o provedenim istraživanjima i od dva oprečna zaključka do kojih je došla profesorka Vazir, koje je po vama, ono bliže istini?

crnibiser · samotvoja24

Nema osobe na ovom svijetu da barem nekada nekoga negdje s nekim nije prokomentarisala i otračala Mr. Green

NUSKMP · Početnik Domaćeg.de

Suština je u pozadini trača.Ako nije zlonamerno,trač se može tretirati i kao psihoanaliza.

Bobak_BL · *** Domaci Lazov ***

ja sam stvarno sretan...a volim tracati...neke male traceve...sitne, bezopasne...smijesne...
naravno tracam svoje prijatelje, sa prijateljima, i niko se ne ljuti.
a, neke majmune, tracam javno,i to njima i u oci kazem,sve sta mi padne napamet.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Svi vole poneki trač, ali je razlika između tračeva srećnih ljudi koji to ne čine niti zlonarmjerno, niti izmišljanjem neke budibogsnama priče koja nema nikakve veze sa osobom o kojoj se razglovara. Srećnim ljudima to ne pada na pamet. Jer, srećni ljudi imaju svoj put, pravac, interesovanjan...samo oni zlonamjerni, nesrećni i iskopmpleksirani ljudi nađu duševno zadovoljstvo zadirući u živote drugih ljudi, potpuno drugačijih od njih, pakošću, nebulozama, namjernim dodavanjem izvrnutnih istina, žele sebe nahraniti, a nekog drugog sahraniti. I mišljenja sam da takvi ljudi srećnim ljudima to i pored silnog nastojanja ne mogu da učine. Istina je istina, a laž je laž i ona se kao takva veoma lako otkrije kada je čovjek jak i sposoban i miran u sebi i sa sobom.

Vermerova · Početnik Domaćeg.de

Trač je primitivna kategorija i nema veze sa srećom ali ima sa ljudskim vrlinama.