Zivot u zajednici?!

nektarinica · Upućeni član

He he.Moram se upisati i na ovu temu,meni tako poznatu.
Ja sam dugo,dugo bila ubedjena da ja nikada,NIKADA,necu pristati da zivim u zajednici.Pod ovim podrazumevam da zivim s njegovima,ili on kod mene ,s mojima.Razlozi za to su neka iskustva meni jakooooo bliskih ljudi koje sam godinama gledala kroz sta prolaze dok zive u zajednici.Valjda me to plasilo,i ja sam uvek govorila i mislila-svaka cast ko moze,ja nikad necu hteti ni moci.
E,cvrc! Rolling Eyes

Ljubav ne zna za granice,ja sam bila spremna da za svog danasnjeg decka uradim sve.Mnogo smo zeleli da zivimo zajedno- jedini uslovi za to su bili-zivot u zajednici,sa njegovima.Za pocetak.
U pocetku mi je bilo cudno,jer ljudi su totalne suprotnosti od mojih roditelja,ali ubrzo sam se prilagodila,i da kucnem u drvo-cuk,cuk-super funkcionisemo.Oni su divni ljudi,super se slazemo,na odredjenoj smo distanci(sto je jako vazno!) i sve je u najboljem redu.
Naravno,planiramo sa se odvojimo jednog dana i trenutno radimo na tome. Very Happy

]

TAMARA MAGIS · ***bombica***

ma to je sukob generacija,nisam za to,ali ako mora tako sta sada

foryou10 · Iskusni član

Naravno je da najljepše i najbolje započeti brak bez života u zajednici.Pitanje je samo koliko je to danas moguće.Koliko mladih ljudi to sebi može priuštiti.Bračna sloga ne ovisi isključivo o tome da si sa nekim u zajednici ili ne.Mislim da svi poznajemo bračne parove koji žive u zajednici,ali sa puno međusobnog uvažavanja i ljubavi,a isto tako gdje nisu zajedno,ali se nimalo ne uvažavaju niti vole.Osnovno je da bračni partneri moraju biti svjesni"nijedno od njih nije niklo kao gljiva",i da ne postoji ono"moji su bolji i tolerantniji od tvojih"Svi smo mi nečije dijete,nečiji brat ili sestra.
Jedan vic.
Razgovaraju dvije prijateljice:
Prva:"Čula sam da ti se kćerka udala"
Druga:"Da,i ima divnog muža.Donosi joj kafu u krevet,pripremi doručak i pomaže u kući"
Prva:"A,kakav brak ti ima sin"
Druga":Odvratan,ona njegova zmija traži od njega da joj pomaže po kući,pripazi djecu,...."

*miss jr* · Prijatelj foruma

Ne, nikako sa roditeljima, ni mojim ni njegovim. Ipak je tu sukob generacija... Ipak svako od nas drugaciji. Sa svojim deckom/muzem se uvek nadje kompromis ali sa roditeljima se mnoge stvari ne govore. Znaci najpametnije je ziveti u svoja 4 zida (koliko god da su mala) a otici kod roditelja u posetu...

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

gledao bih da taj oblik zajednice zaobidjem... ne zbog toga sto imam nesto protiv njenih ili svojih roditelja... naprotiv, svi su kulaza.... nego... samo zbog toga jer se taj nas zivot mnogo razlikuje od njihovog...

ali... ako nema drugog nacina da budemo zajedno... pristao bih na tu soluciju... ali bi mi sigurno bilo tesno... i opet bih radio na tome da se odvojimo...

ljubav ne zna za grance...

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Ni u kom slučaju. Za mlade ljude vrlo je važan sam početak a on je ipak najbolji u dvoje. Znam da su vremena teška, mladi se iz tog razloga teško i odlučuju na taj korak, ali ... pokrijete se koliko vam je dug jorgan... jer ako pustite nekog u svoj život na bilo koji način, materijalno, duhovno, uvijek ćete se osjećati obaveznim i dužnim, a to u početku lako ide. Kasnije postaje noćna mora i opterećenje, a u svemu tome svjesno ili ne ispašta vaš životni saputnik. Počinjite sami, potrudite se sami.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Ne!
Gde je par treće je suvišno tako da izbeći zajednicu ako je ikako moguće.
Bolje ćeš proći u životu sigurno Wink