Razvod: depresivan kraj ili srećan početak?

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kada samo razmislite o svim posledicama koje se vuku za njim - iseljenje jednog od supružnika, poljuljana finansijska sigurnost, podela brige o deci, podeljenost mišljenja zajedničkih prijatelja - razvod zaista predstavlja veliku životnu krizu.

Na skali najstresnijih događaja u životu čoveka, razvod se nalazi na drugom mestu, odmah posle smrti supružnika.

Nije ni čudo što oko 35 odsto razvedenih žena i muškaraca vrlo rado konsultuje bračnog savetnika nego ljudi koji su u braku.

Razvedeni više puše cigarete, češće posežu za čašom, a morbidna statistika upućuje na to da ljudi koji su prebrodili razvod pate od depresije, mentalnih i drugih bolesti nego što je to slučaj sa srećno oženjenima.

Agonija zvana razvod

Naravno, porodični krah najviše osete deca, ali to ne utiče toliko negativno na njih kao što mislite.

Deca upletena u razvode različito reaguju na novonastalu situaciju, a nekada često "ispadnu" bolja nego deca čiji roditelji žive u harmoničnoj vezi. Neka deca se jednostavno bolje snalaze u disfunkcionalnoj porodici, nego u savršenoj porodičnoj stukturi, jer su, jednostavno, kroz odrastanje na to navikla.

Ohole posledice razvoda, kao što su finansijski problemi, učestali konflikti i roditeljska psihička uzdrmanost, direktno utiču na to da li će dete klonuti duhom zbog loših odnosa svojih roditelja ili se iskobeljati iz problema sa pozitivnim stavom.

Kada se deci daje prioritet i posvećuje neophodna pažnja, sivi oblaci razvoda mogu biti rasterani. Ipak, to zahteva određenu zrelost i osećajnost i dobro skrivanje emocionalne traume koju roditelji proživljavaju unutar sebe.

Razvod je danas mnogo lakša stvar nego ikada, zahvaljujući posledicama koje nimalo ne iznenađuju. Mnogi parovi najpre prolaze kroz godine agonije pokušavajući da spasu svoj brak, pre nego što se konačno rastave.

Na šta obratiti pažnju

Periodi u kojima su parovi “roviti” za nesuglasice koje najčešće vode u razvod su: na samom početku braka, kada su deca mlada i u srednjim godinama. Prve tri godine braka su izuzetno osetljivo doba. Supružnicima krene po zlu kada romansa umre i na površinu isplivaju nepremostive razlike. Ipak, nekim parovima je potrebno i nekoliko godina da bi se odličili na radikalni korak.

“Često nas ljudi posete jednom, čisto da razmotre da li mogu da priušte da uopšte razmišljaju o tome i vrate se tek posle dve godine sa odlukom”, kaže advokat za razvode Kim Bitson. Pet odsto brakova završava se pet godina nakon rođenja prvog deteta. Roditeljstvo je često spona koja održava brak živim.

Mladost jeste idealno vreme za reprodukciju, ali nije baš pravo vreme za utvrđivanje veza za ceo život. Ljudi se dosta promene kada postanu roditelji, pa se trude da rade mnogo više nego ranije. Vremena za ljubav je sve manje, pa je u tom slučaju samoća njihov dobar prijatelj. Problem je novac, pa se sve više radi. Onda je problem vreme provedeno sa detetom, a zatim seks. U ovakvoj situaciji, komunikacija između supružnika neminovno puca pod pritiskom porodičnog života. One koji na svojoj koži osete propast braka uvek prati gorak ukus neuspeha pri pravljenju srećne porodične priče.

Agonija kroz koju roditelji prolaze kada im se veza lomi ne sme biti potcenjivana. U njihovim očima cela priča izgleda mnogo komplikovanje, samo zbog dece.

Ljudi se razvode i u srednjim godinama. Danas šezdesetogodišnjaci okončavaju svoje brakove više nego ikada ranije.

Duži životni vek, naše zdravlje i seksualni apetiti danas su stvari zbog kojih pravimo kompromise. Zato nas ne iznenađuje što mnogi parovi prolaze kroz prva dva perioda za razvod, da bi konačno pali na poslednjem testu, u srednjim godinama.

Oni koji su ostali venčani zbog dece, u tim godinama shvataju da je malo stvari koje ih povezuju. Kriza srednjih godina fenomen je modernog doba. Pre početka 20. veka, mnogi brakovi završavali su se kad deca porastu, kada su supružnici u proseku imali između 40 i 50 godina. Danas, prosečan bračni par može "preživeti" dve ili tri decenije nakon što njihova deca napuste dom.

Stoga nije čudo što parovi koji su posvetili toliko energije da bi radili i podizali svoju decu ali i žrtvovali svoje potrebe za dobrobit porodice, gledaju da ugrabe parče slobode za sebe kada uđu u srednje godine.

Dugoročne veze odjednom se shvataju kao gušenje a ne kao izvor stabilnosti - 65 odsto razvoda kod ljudi preko 50 godina starosti iniciraju žene.

Veća finansijska nezavisnost i činjenjica da pedesete godine ne znače kraj puta, daju supružnicima novi pogled na srednje godine. I ako partneri nisu spremni da zakorače zajedno ka novim horizontima, mnogi od njih će radije produžiti sami.

Oslobođeni hormonskih uticaja, želje za seksualnim i društvenim dokazivanjem i potrebe da porodicu održe na okupu, ali ovaj put sa karijerom, dobrim zdravljem i dovoljno novca da ispunjavaju svoje snove, mnoge žene spremne su da poslednje dekade svog života posvete novoj garnituri prioriteta.

Ne zaboravite na decu

Razvod ne uništava porodice, ali uništava supružnike koji nastavljaju da žive sa sramotom i licemernim ponosom zbog dubokog bola i osećaja ličnog neuspeha. Koliko god da je bolno razdvajanje od partnera, u srednjim godinama dovoljno smo zreli da ostanemo odgovorni i ponosni. U tom duhu, radimo sve da bismo poštedeli one koji su umešani u naš "zločin" - našu decu.

Njih moramo usmeriti da na veze i brak gledaju vedrije, uz zdravije modele, poštovanje, samopoštovanje i činjenicu da je ljubav mnogo više od puke romanse.

Igra krivice

Duboko u nama uvek postoji ideja da je neko kriv zbog raspada braka. Razvod je često rezultat produženih i složenih kombinacija nepomirljivih sila koje su možda mogle biti sprečene uz veliki oprez, ali i onda bi se slom desio, kad-tad.

Dupli standardi ovde igraju glavnu ulogu. Razvedeni očevi često se smatraju herojima i češće im se pruža podrška. Oni se smatraju atraktivnim, dok se, sa druge strane, za razvedene žene smatra da su izgubile prvobitni sjaj.

Presabiranje

Tokom prve godine nakon razlaza, ljudi balansiraju između stanja euforije jer konačno imaju nov život i slobodu, i turobnog, depresivnog ukusa neuspeha. Ovo se za muškarce može prevesti kao seksualni neuspeh, jer je kod razvedenog muškarca seksualna disfunkcija za 10 odsto viša. Sa dubokim osećajem besa i usamljenosti, fizički izgled razvedenih se menja. Neki postanu neuredni i nabace koji kilogram, drugi preusmere gnev i trude se da poprave svoje nedostatke. Nije isključeno ni menjanje radnog mesta i iseljenje iz doma koji ih podseća na tmuran bračni život.

Za mnoge, kraj prve godine je najbolniji, kada sumnje u prošlost i zabrinutost za budućnost dostignu najvišu tačku. Dani koji ih dele podsećali su ih na važne datume iz propale bračne zajednice.

Kada se podsete tih događaja u drugoj godini, mnogi parovi konačno prihvate novi status quo i produže dalje. Neka istraživanja pokazala su da depresija i problemi sa zdravljem opadaju dve ili tri godine nakon razvoda.

Drugi ljudi odbijaju da se poboljšaju dok se opet ne venčaju - a i za to je potrebno vremena da bi se opet izgradilo poverenje u svetu zajednicu.

Generalno, žene se lakše izbore sa razvodom. Mnoge od njih otkrile su mnogo o sebi i svojim potrebama tek kada su ostale same.

b92

Depresivan kraj ili srećan početak, šta Vi mislite?

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Ni jedno ni drugo.
~
I jedno i drugo.

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Znate kako, prošla sam razvod na malo drugačiji i bezbolniji način no što je ovdje predstavljeno, pa ne znam koliko sam uopšte kompetentna o tome reći koju riječ. Moja je sreća bila u tome što nismo imali djecu i što je moj bivši muž samo otišao, bez svađe, prekora ili bilo čega ružnog, a uz to je inteligentan i normalan čovjek. Problemi se javljaju, bar po meni, kod ljudi koji nisu čisti u svojim emocijama, koji nemaju svoje ja i koji su tvrdoglavi da bi im se bilo šta dokazalo. Mnogo toga ovisi od naše kulture, naravi, vaspitanja, sredine, inteligencije i još koječega drugog u nama, tako da je sve isključivo individualna stvar. Snaga koju trebamo poslije razvoda isto tako dolazi od mnogo faktora (kako unutrašnjih, tako i spoljnih), pa bih prije to nazvala nekom vlastitom borbom i prilikom za novi život i novi početak. Kod nekog drugog će biti vjerovatno depresivan kraj, kažem vam i ponavljam, individualnost je u pitanju, ne može se govoriti uopšteno. Da, postoji tuga, da, jeste teško, ali ne na isti način i istom jačinom.

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kako za koga, individualna stvar.

Sigurno je teže gde su deca ali sve ovisi od ljudi i situacije.
Za mnoge je depresivan kraj, niko ne može reći da mu je svejedno! Ali i to se prebrodi nekako, vreme čini svoje.
Svako ima pravo na nov i srećan početak, pre ili kasnije!

zucica · Upućeni član

Sve je to naravno individualno, za nekog to može biti tužan kraj, a za nekog srećan početak..............Zavisi od čoveka do čoveka, kako tom činu prilazi i zbog črga je do njega došlo.

jbstapar · **[Caliente con el fuego]**

Malo je complicated ako ima dece, ali.. mislim da ako si se vec odlucio za razvod, ne volite se, ne slazete se, ili sta vec.. onda bi to naravno trebao biti srecan pocetak za nekoga Wink