Emotivno nasilje ?

Alexns · **Tinkerbell's pixie dust**

Ako te ignorishe nije, al' ako kaze necu biti s tobom zato shto si nesposoban, nemash kucu, kola.. i td. onda jeste Laughing

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Zar je ovo tema na kojoj cemo da se zezamo?
Jerotije, neukusna ti je sala totalno.
Alexns, ne znam jesi li ozbiljan, nadam se da nisi, ali materijalne stvari nisu to sto osobu cini emotivno zlostavljanom. Mozda si nas pomesao sa Queen.

škorpijica · **~ noćna mora mnogih ~**

*Mayche* koristi kocnicu, pogotovo ako nema potrebe za ovakvim tonovima. Koliko ja vidim, njih dvojica nigde nisu pogresili, niti rekli nesto lose i neukusno, ako pocnes malo da analiziras upise videces da i nisu bas daleko od teme, a Alexov post je skroz na mestu, samo procitaj prve recenice svog prvog posta, ali evo da ne trazis, ja cu citirati pocetak, pa ces videti da si o istom i ti pisala...

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Svake godine zivoti zena (i muskaraca) bivaju izmenjeni ili unisteni od strane neke osobe koja ih zlostavlja. Emotivni oziljci, fizicki oziljci, i unistenje koji su rezultat toga su ocigledni u drustvenim i kriminalnim statistikama. Zlostavljanje moze biti otvoreno, besramno i direktno u lice. Medjutim, zlostavljanje moze takodje biti suptilno i izokola. Ono moze da eksplodira na sceni ili da se postepeno uvuce u odnose. Iako su zene glavne zrtve zlostavljanja, muskarci takodje mogu biti zrtve zlostavljanja.

Jedan od prvih koraka resavanja problema zlostavljanja jeste njegovo prepoznavanje. Veoma cesto je tesko prepoznati ga, zato sto moze da se manifestuje u razlicitim oblicima. Evo kratkog pregleda razlicitih vrsta zlostavljanja:

• Emotivno zlostavljanje je koriscenje mentalnih strategija ili igranje necijim umom. Ovo podrazumeva stvari kao sto su ljutnja, agresivnost, ponizavanje, zastrasivanje, proganjanje, strah, moc i kontrola. Cilj je da se nanese emotivna steta drugoj osobi.

• Fizicko zlostavljanje podrazumeva koriscenje delova tela ili oruzja radi pretnje, kazne, dominiranja, sprecavanja, kontrolisanja ili povredjivanja druge osobe.

• Seksualno zlostavljanje je koriscenje prisilnih seksualnih radnji kojima se dominira, manipulise, preti, povredjuje, kvari ili kontrolise druga osoba.

• Drustveno zlostavljanje podrazumeva druge oblike zlostavljanja radi dominiranja, manipulisanja ili kontrolisanja drustvenih odnosa neke osobe.

• Finansijska zloupotreba je koriscenje novca ili drugih stvari povezanih sa finansijama radi dominiranja, pretnje ili kontrolisanja. Ovo se radi da bi se nanela steta drugoj osobi ili radi finansijskog iskoriscavanja te osobe.

• Duhovno zlostavljanje je kontrolisanje religioznih interesa ili obreda druge osobe. Duhovna steta moze biti naneta kritikovanjem religioznih ubedjenja neke osobe ili njihovo pogresno prikazivanje iz religioznih razloga.

Iako zlostavljanje moze biti razlicitih oblika, cesto su prisutni zajednicki elementi. Na primer, cesto je prisutna teznja da se okrivi zrtva zlostavljanja.Zeni ce savetnik ili prijatelji mozda reci da se „potcini” ili „da se vise moli za svoj brak.” Cesto se zene vracaju vezama u kojima su zlostavljane, ostavljajuci mnoge u cudu zbog toga. U ovom clanku cemo pokusati da pruzimo neke odgovore i pravu sliku ovih vaznih pitanja.

Tipovi zlostavljaca

Iako su zlostavljanje i nasilje u porodici jedan od hitnijih drustvenih problema naseg vremena, vecina drustva jos uvek smatra ovu krizu privatnom stvari. Zlostavljanim zenama cesto savetuju da se trude da postanu bolje supruge.

Ne samo da crkva zanemaruje zlostavljanje vec cesto to cine i ljudi medicinske profesije. U svom studiranju zlostavljanja, Evan Stark i Ann Flitcraft su dosli do zakljucka da od milion zena koje su zatrazile medicinsku pomoc zbog povreda koje su im naneli muzevi ili momci sa kojima su se zabavljale, doktori su na ispravan nacin identifikovali povrede kao rezultat zlostavljanja samo u cetiri posto slucajeva. Cesto zlostavljanje dece i nasilje u porodici idu jedno sa drugim. Muskarci koji zlostavljaju svoje zene ce cesto zlostavljati i svoju decu. Istrazivanja pokazuju da domovi u kojima se odvija nasilje u porodici, deca su zlostavljana 1500 procenata vise od uobicajenog proseka.

Cesto ovo zlostavljanje pocinje cak i pre nego sto se dete rodi. Jedno proucavanje izmedju 1200 belih, latino i africko-americkih trudinca, pokazuje da je svaka sesta zena prijavila fizicko zlostavljanje tokom trudnoce. Istrazivaci sada dolaze do zakljucka da postoje dve vrste zlostavljaca. Nil Dzejkobson (Neil Jacobson) i Dzon Gotman (John Gottman) beleze ovo u svojoj knjizi, Kada muskarci tuku zene. Njihovo proucavanje vise od 200 parova u opasnim vezama pomoglo je da se razbiju mitovi i da se baci novo svetlo na nasilje u vezama. Oni opisuju dva tipa muskaraca koji tuku zene: kobre i pit bulove. Kobre su mnogo nasilnije kada se uporede ova dva tipa. One napadaju brzo i svirepo, uvek zadrzavajuci kontrolu i osecajuci da im pripada sta god da pozele. Pit bulovi su nasilni zato sto su nesigurni. Velika je verovatnoca da ce izgubiti kontorlu, dozvoljavajuci da im emocije polako sagorevaju dok ne eksplodiraju u gnevu.Dzejkobson (Jacobson) i Gotman (Gottman) su intenzivno proucavali oko 60 od 200 parova tako sto su gledali video kasete rasprava bez nasilja izmedju teskih slucajeva muskaraca koji tuku zene i njihovih supruga. Kako bi eliminisali deo subjektivnosti, oni su takodje pratili vitalne znake (otkucaji srca, protok znoja) ovih parova.

Shvatili su da su Kobre slicne zmijama po kojima su i dobili imena. Oni postaju mirni i usredsredjeni pred sam napad na zrtvu. Oni iznutra postaju mirni tokom zlostavljanja. Dok otkucaji srca kod Pit bulova rastu tokom zlostavljanja, brzina otkucaja srca kod Kobri zapravo opada.

Pit bulovi se vode dubokom nesigurnoscu i cesto imaju nezdravu zavisnost od partnera koje zlostavljaju. Oni se plase da ne izgube svoje supruge pa stoga pokusavaju da ih kontrolisu kroz fizicko i emotivno zlostavljanje. Kobre su i same cesto bile zrtve fizickog ili seksualnog zlostavljanja (cesto u detinjstvu) i teze ka tome da gledaju na nasilje kao neizbezan deo zivota.

Granice

Cesto zrtve zlostavljanja osecaju da zasluzuju to zlostavljanje kome su podvrgnute. Njih su, partneri , okolina ili mozda sveopste drusto, ubedili da je zlostavljanje njihova krivica. To nije istina. Da bismo pojacali ovu tvrdnju, navodimo osam stvari koje niko ne zasluzuje:

• Niko ne zasluzuje da ga guraju, samaraju, da mu prave modrice ili da ga udaraju. Nikakav izgovor ne moze da opravda takvo ponasanje, bez obzira da li je u pitanju droga, alkohol, finansijski problemi ili porodicni problemi.

• Niko ne zasluzuje da ga verbalno zlostavljaju. Niko ne zasluzuje da ga nazivaju raznim imenima ili da na njega vicu bez ikakvog razloga.

• Niko ne zasluzuje da mu neko kvari imovinu ( lomljenje stvari,bacanje tanjira, cepanje odece) ili da mu unistava darove. Ove stvari ne postaju automatski „njegove” samo zato sto ih je platio novcem sa zajednickog racuna u banci.

• Niko ne zasluzuje da ga ometaju dok dolazi ili odlazi. Niko ne bi trebao da vam govori kada smete ili ne smete da napustate kucu, idete u kupovinu ili da idete u skolu.

• Niko ne zasluzuje da ga neko prati, uznemirava ili spijunira. Kao odrasla osoba, imate pravo da idete gde god pozelite, i provodite vreme onako kako vi to hocete.

• Niko ne zasluzuje da ga neko ismeva, omalovazava, da mu se podsmeva ili potcenjuje. Ovo se odnosi kako na kucu tako i u javnosti.

• Niko ne zasluzuje da ga emotivno izgladnjuju. Svako ima emotivne potrebe: da voli, da bude voljen, da brine o nekom i da neko brine za njega, da ima potrebu za drugima i da drugi imaju potrebu za njim. Ovo podrazumeva vise od jedne osobe koja zahteva vase vreme i paznju.

• Niko ne zasluzuje da bude izolovan. Zasluzujete da imate drustvo ljudi oko sebe, a ne samo muza koji dominira vasim zivotom.

Svaka osoba ima prava koja bi trebala da se sprovode kako bi se sprecilo zlostavljanje. Evo kratkog spiska tih prava:

• Imate prava da se prema vama ophode sa postovanjem. Vi zasluzujete postovanje bez obzira na vas ekonomski status, rasu, religiju, ili pol.

• Vi imate prava da budete saslusani. Imate ideje i misljenja i trebali biste biti slobodni da ih izrazite.

• Imate prava na sistem podrske. Ne biste trebali da zavisite od jedne osobe u svom zivotu koja ce se brinuti za sve vase emotivne potrebe i koja vas odvaja od ostatka drustva.

• Imate prava da dolazite i odlazite kada vi to zelite. Trebali biste da budete u mogucnost da donosite odluke o tome sta cete raditi sa svojim slobodnim vremenom.

• Imate prava na privatnost i licni prostor. Tih prava se ne odricete kada stupite u brak ili kada pocnete sa radjanjem dece.

• Imate prava da zadrzite odvojeni identitet.

Svako od ovih prava je vazno u uspostavljanju granica u nekoj vezi. Ovo su kljucne komponente pri sprecavanju zlostavljanja.

Mitovi o zlostavljanju

Obratimo paznju sada na neke od mitova o zlostavljanju.

• Jedan od mitova je da zrtve zlostavljanja poticu iz porodica sa niskim primanjima i niskim stepenom obrazovanja. U stvarnosti, zrtve nasilja u porodici poticu iz svih zivotnih polozaja. Rasa, religija, socijalno-ekonomska pozadina nisu nikakvi predskazivaci zlostavljanja. Zrtve zlostavljanja mogu biti visoko obrazovane ili neobrazovane, strucnjaci ili fizicki radnici.

• Drugi mit je da zrtve ostaju u nasilnim vezama zato sto im se dopada da budu zlostavljane. To jednostavno nije istina. Mnoge od njih su bile uslovljene da prihvate batine zato sto ih okrivljuju njihovi zlostavljaci, ali njima se nikako ne dopada da dobijaju batine. Mnoge zrtve zapravo "prihvataju zlostavljanje kao nesto uobicajeno u vezama."

Onda, zasto zrtve ne odlaze? Odgovor na to je cesto veoma slozen. Mnoge zene veruju da ne mogu da odu zato sto „on ne moze da zivi bez mene.“ One strahuju da ce on da dozivi nervni slom, izvrsi samoubistvo ili izgubi posao. Ona mozda veruje da je deci potreban otac, objasnjavajuci da je nasilni otac ipak bolji nego da nemaju nikakvog oca. I ona mozda misli da sama ne moze da opstane na trzistu rada.

Mnoge zene strahuju da ce biti ubijene ako napuste nasilnu vezu. A taj strah moze biti opravdan. Proucavanja pokazuju da je velika verovatnoca da ce tucene zene biti ubijene posle napustanja nasilne veze. Takodje zrtve zlostavljanja same sebe ubedjuju da ce stvari biti bolje. Nada vecno izvire, i nada uvek postoji da ce sa pravim promenama i velikim trudom, zlostavljanje nestati. Na zalost, nije tako.

Treci mit je da do nasilja dolazi uglavnom medju strancima. Nasuprot popularnom verovanju, najveci rizik da zena bude napadnuta dolazi od bliskog partnera. Statistike iz ministarstva pravosudja pokazuju da su napadi na zene sedam puta ucestaliji od strane napadaca sa kojima imaju bliske odnose nego sto su muske zrtve nasilja. Cetvrti mit je da zlostavljanje nije veliki problem. Nasilje u porodici je jedan od ozbiljnijih zdravstvenih problema danas. Kao sto smo pomenuli, ono utice na svaki drustveno-ekonomski segment drustva.

Sta mozemo da ucinimo?

Nasilje u porodici prodire u nase drustvo i uvlaci se u sve drustveno-ekonomske nivoe, religiozna verovanja, i kulturoloske pozadine. Nasilje utice na nase zivote, nase domove, i nase drustvo.

Prvo, trebamo da budmo svesni razmera ovog problema Drustvene statistike nam pokazuju kako i koliko nasilje prozima nase drustvo. To nije problem koji mozemo ignorisati ili ga resavati jednostavnim kliseima.

Drugo, prijatelji moraju da pomognu zrtvama nasilja da postave granice u svojim zivotima. Tucene zene cesto tesko donose odluke zato sto je neko drugi to uvek cinio za njih. Mnoge zene koje zive u nasilnim domovima su otisle direktno iz oceve kuce u kucu coveka koji ih zlostavlja. Nikada nisu imale mnogo iskustva u donosenju svojih licnih odluka.Ako zelite da pomognete zrtvi nasilja, trebali biste da je ohrabrite da donese svoje odluke. Oduprite se iskusenju da je izbavite i preuzmete kontrolu nad njenim zivotom. Ona treba da se oseti osnazenom, a ne bespomocnom.Istovremeno, mozete da joj pruzite predloge da pronadje dobrog porodicnog savetnika organizaciju protiv porodicnog nasilja, Sigurnu zensku kucu ...

Trece, ako ste vi jednostavno prijatelj koji brine, mozete pruziti savet i utehu. Ona mora cuti od vas da ne zasluzuje da bude zlostavljana. Potvrdite ozbiljnost situacije, i ne dozvolite joj da ubedi samu sebe da ce nasilje nestati.

Cetvrto, budite spremni na kriznu intervenciju. Mozda je potrebno brzo nesto preduzeti kako bi se zastitila i ona i njena deca. Zamolite je da opise okolnosti kada je poslednja dva ili tri puta dobila batine. Sta je prethodilo napadu (droga, alkohol, ili svadja)? Gde se njena veza nalazi u ovom trenutku

Da li moze odmah da se uputi ka nekom sigurnom mestu? Da li vi imate neko mesto za nju, ako je to neophodno?

Ponekad kriza stigne u vasu kancelariju ili vas dom. Brizni prijatelj ce mozda trebati da se pobrine za medicinsku pomoc i bezbedno mesto daleko od zlostavljaca. Ako se par rastavi, mozda ce je zlostavljac proganjati. Ona mora da zna ko moze da je zastiti i kako da stupi u kontakt sa pravnim licima.

Peto, crkva, drustvo i drzava mora da govori o ovom vaznom pitanju nasilja u porodici. Time sto govorimo o ovom pitanju, prekidamo tisinu koja obavija zlostavljanje i suprotstavljamo mu se biblijskim principima. Crkva bi trebala one koji tuku zene da smatra odgovornima za svoja dela. Intervencija, suprotstavljanje, i ostra ljubav bi trebali da budu orudje koje cemo koristiti da se borimo protiv zlostavljanja u nasem drustvu.

Ako je muskarac koji tuce zenu clan crkve, onda Matejevo Evandjelje 18. glava pruza primer kako se suprotstaviti “prekrsiocima” unutar crkve. Poslanica Galatima 5:22-25 govori o plodovima Duha u koje spadaju i dobrota, blagost i samokontrola. Ovi i jos mnogi drugi stihovi pruzaju model za poucavanje, prekorevanje, ispravljanje i vezbanje u pravednosti (2. Poslanica Timoteju 3:16). Verujuci hriscani imaju vaznu ulogu u sprecavanju zlostavljanja u nasem drustvu.

Izvor: Brakiporodica.com

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Emotivno nasilje je psihičko silovanje nad drugim bićem, njegovim razumom i emocijama koje je dopušteno sopstvenom slabošću i nesigurnošću, na žalost. Možda vam to ovako izgleda grubo rečeno, ali razmislite. Sjetite se nekog ko je emotivno zlostavljan i samog zlostavljača. Zar to nisu promašeni, isfrustrirani likovi, gubitnici kojima su žrtve u nekom određenom trenutku popustile i dopustile da namirišu strah, nesigurnost i slabost, a potom udarile? Čuvajte se toga, budite sigurni, samouvjereni i jaki, vjerujte, niko vas neće emotivno zlostavljati. Ali, odmah u početku pokažite zube, poslije može biti vrlo gadno.

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Emotivno nasilje postoji svuda,na neki nacin..Iz svog iskustva mogu reci da sam to osetila sama:bivsi momak mi je cito krisom poruke na mob.,pregledo stvari,dzepove,cito poruke sa msn,skype,hteo da budem sa njim 24h,ljubumoran bio na drugove,prijatelje cak iz detinjastva,kao i drugarice...kad kupim nesto,on kaze ovo je bolje bacio sam ti to,ovo je ipak vrh....hteo je da upravlja totalno mojim zivotom..Shvatila sam da me gusi i emotivno mi unistava sve..Zato sam prekinula sa njim..Ljubomora normalna je ok,ali da ti neko odredjuje kako ces ziveti,to je verbalno nasilje..

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Zlostavljanje se u vezama ne mora nužno odnositi na šamare i udarce, ono može postojati i na znatno suptilnijem nivou.

Fizičko je nasilje vrlo lako prepoznati na sonovu izgleda žrtvinog tijela, no šta je sa emocionalnim nasilje koje se najčešće skriva, a mnogo je učestalije od fizičkog?

Udarci riječima

Nažalost, ne postoji jednostavna i jedina definicija emocionalnog nasilja. Riječ nasilje sama po sebi indicira na fizičko nasilje, nešto tjelesno, dok se emocionalno nasilje predstavlja ´udarce riječima´.

Verbalni nasilnici nemaju u cilju ukazati osobi na njene slabosti, u smislu poboljšavanja njegog općeg stanja, već upravo obrnuto – poniziti je, povrijediti emotivno, te uništiti njeno samopouzdanje, sve u cilju uspostavljanja kontrole nad žrtvom.

Kako prepoznati emocionalno nasilje?

Najvažnija stvar ovdje jeste da vjerujete svom osjećaju. Ako se zbog partnerovih riječi osjećate loše u vezi sebe, i to se ponavlja prilično često, onda ste najvjerovatnije žrtva emocionalnog nasilja. U zdravoj vezi ovoga ne bi trebalo biti – partner koji povrijedi drugog partnera, uvijek će uputiti iskrenu ispriku i uložiti trud da se takvo nešto više nikad ne ponovi.

S druge strane, nasilna osoba će se izvinuti, možda poklanjati cvijeće i poklone, ali je to neće spriječiti da sljedeći put opet ponovi istu stvar. I ponovo, i ponovo. U najvećem broju slučajeva upravo žrtva završi kao ta koja se izvinjava nasilniku.

Savjet - prekinite tu vezu što je prije moguće, jer ne postoji nikakva mogućnost da će se nasilnik promijeniti, možda u vašim snovima, no ovo je ipak realnost.

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Šta je to emocionalno zlostavljanje

Postoji nekoliko vrsta zlostavljanja: tjelesno, seksualno, ekonomsko, te emocionalno zlostavljanje. Emocionalno zlostavljanje često dugoročno utiče na emocionalno stanje žrtve
Žrtva najčešće nije ni svjesna zlostavljanja, čime se nasilnik služi. Ogleda se u dugotrajnom propuštanju iskazivanja ljubavi i pažnje prema toj osobi, kao i u verbalnim napadima. Ponekad riječi ostavljaju više tragova za sobom, nego batine. Emocionalno zlostavljanje djeluje destruktivno na žrtvu, a one su najčešće djeca. Stvara se osjećaj manje vrijednosti što ozbiljno utiče na razvoj djeteta.
Najčešći oblici emocionalnog zlostavljanja su: odbacivanje, ponižavanje, ignoriranje, teroriziranje, izolacija, manipulacija te verbalno maltretiranje (nazivanje pogrdnim imenima: glupan, stoka, ćoro, krezo, itd. ) Žrtva ne prepoznaje emocionalno zlostavljanje, no prepoznaje da se njegovo/njeno psihičko i fizičko stanje mijenja. Dolazi do osjećaja tjeskobe, stvaranja ovisnosti o nasilniku, izazivanje zabrinutosti, oslabljivanje fizičkih i psihičkih sposobnosti otpora, izazivanje samooptuživanja i slično.
Najteži oblik emocionalnog zlostavljanja jeste kada žrtva prelazi u ulogu zlostavljača i počinje sama sebe zlostavljati i degradirati.

Kako prepoznati emocionalno zlostavljanje? Zlostavljana osoba pokazuje sljedeće osobine:
- tuga i potištenost
- strah
- nesigurnost
- nepovjerljivost
- krivnja
- loše i veoma nisko mišljenje o sebi
- problemi sa spavanjem
- smetnje u koncentraciji

Loše posljedice zlostavljanja i zanemarivanja djeca mogu izbjeći ili smanjiti ako su u stanju depersonalizirati događaj tj. ne osjećati se odgovornim za nasilno ponašanje roditelja, ako imaju osjećaj vlastite vrijednosti, osjećaj kontrole nad vlastitim životom i sposobnost za rješavanje problema (sposobnosti za to povećavaju se s uzrastom djece), blisku vezu s nekom drugom osobom i ako provode što je manje moguće vremena s roditeljima – zlostavljačima.

Izvor:ljepota.ba