 ::  |
| Autor |
Poruka |
toledo
Početnik Domaćeg.de
 |
Godine: 61
Datum registracije: 28 Dec 2004
Poruke: 44
|
|
| Seraphim je napisao/la sledeće: | | Једини одговор на сва могућа искуства или сећања на "претходне животе" јесте јасно оцртано хришћанско учење о природи људског живота и односу Бога према људима. |
Хришћанство и реинкарнација
Када већ говоримо о хришћанству и реинкарнацији, интересантно је поменути митарства. За митарства кажу да су нека врста царинарница, на којима стоје зли духови поднебесја, који од душа умрлих људи траже царину или откуп за грехе које је починила. Тај откуп се састоји у добрим делима, која искупљују почињени грех. У Православном предању постоје приче о прозорљивим духовницима који могу видети како се душа успиње кроз та митарства. И када душа наиђе на велику препреку, духовник каже присутнима, који то не могу видети, да је сада време када требају усрдније да се моле и тако помогну несретној души.
Поставља се питање шта то виде прозорљиви духовници?
Уколико је читав призор само симболика, нешто што се не дешава објективно, него је неки несхватљиви догађај, или само психолошки доживљај виђења душе, који је благодаћу представљен визуелно, тако да прозорљиви има неку представу шта се збива, онда он "види" нешто што не постоји. Тојест, душа ту нема никаквог тела, она је сада бестелесна, али нешто јој се ипак дешава. А ако не постоји то тело у којем душа пролази кроз митарства, сви су изгледи да ни митарства онаква каква се описују не постоје конкретно. Чак је вероватније да би се у том случају овде радило о активирању савести. Телом и спекулацијом неспутана, савест сада препознаје шта од почињених дела није било исправно и на то подсећа преминулог. А те прекоре сопствене савести душа доживљава као нападе злих духова.
Уколико душа заиста пролази кроз митарства у неком телу, поставља се питање какво је то тело? Физичко тело, које је умрло, остало је да лежи на земљи. Ако је душа у неком фином телу, које је већ постојало, које је онда то тело? А ако је душа у неком новом телу, одакле се оно створило? Овде би помогло када бисмо имали подробнији опис виђења душе која се успиње коз митарства. Ако је физичко тело било дефектно, рецимо да преминули није имао руку, да ли то ново, фино тело, такође нема руку (што би могло значити да је обележено грехом; или да није створено након смрти, него је постојало и у време када је човек изгубио руку итд.) или се ради о новом телу које је савршено. Без обзира одакле је и какво је ново тело, у том случају имамо једну врсту реинкарнације, прелазак душе из једног тела у друго. Ако се још присетимо да је личност у хришћанству заједница тела и душе, када се то двоје разједине, то значи да више нема ни особе. За коју особу се онда молимо? Митарства спадају у предањско учење, али се не помињу често, јер изгледа да би тада православље морало пуно тога да појасни и боље дефинише. Концепт васкрсења је такође реинкарнација, само што се она тада дешава први и последњи пут.
Свети Илија и Јован Крститељ
Заговорници реинкарнације често наводе Библију у прилог свога веровања. Нарочито други долазак Светог Илије у лику Јована Крститеља.
Илија је вазнет у телу, није познато да је икада умро. Тако да је његово реинкарнирање посебан случај, нешто као горе поменуто реинкарнирање полубогова - када се особа реинкарнира по сопственој вољи или по благодати. За такав случаје се обично не каже да се особа реинкарнирала, него само да се инкарнирала на Земљи, што би значило да и даље постоји њен небески, духовни идентитет. Без обзира како се то десило, чињеница је да Исус за Јована каже да је Илија.За истог оног Јована, за кога знамо од кога је рођен, када је рођен, како је одрастао, Исус каже да је Илија.
Анђел за Јована каже::
"И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној..." Лука: 1.17
По хришћанима, ово значи да је Јован као Илија, а не сам Илија. Ваљда би требало да дође у духу, сили и телу Илијином да би био сам Илија.То је директно супротно ономе што сам Исус каже недвосмислено три пута:
"И ако хоћете веровати, он је Илија што ће доћи." Матеј: 11.14
"Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтеше: тако и Син човечији треба да пострада од њих. Тада разумеше ученици да им говори за Јована крститеља." Матеј: 17.12-13
"Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега." Марко: 9.13
Одговор хришћана на ово је да сам Јован каже да није Илија.
"И запиташе га: Ко си, дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам" Јован: 1.21
Питање је хоћемо ли веровати Исусу или Јовану?
Питамо се није ли Јован намерно одрекао да је Илија, као што је одрекао и да је пророк, да би се дистанцирао од старозаветног начина размишљања и своје старозаветне улоге или мисије и тако себе одредио на нов начин - да га требамо доживети као глас оног што виче у пустињи, Јован: 1.23. То би значило да тај глас у пустињи можда јесте пророк и можда јесте Илија, али да то није битно.
А најпростије објашњење је да ни Исус ни Јован нису лагали. Јован се као ни свако други уопште није морао сећати чија је он реинкарнација. Можда је то знао само Исус. И када су га питали да ли је Илија, Јован је искрено рекао "нисам".
|
|
|
| |
|
 |
toledo
Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 61
Datum registracije: 28 Dec 2004
Poruke: 44
|
|
| Villy je napisao/la sledeće: | | ... odakle se onda stvaraju ove "nove" duse za sve kineze, i indice?... odakle ce da se nadje jos 4000,000,000 dusa kad se svetska populacija bude uvecala za 4000,000,000 ljudi kroz 50 godina? |
Zasto pominjes svetsku populaciju i duse indijaca i kineza? Reinkarnira se sve sto umire. A ne umire samo covek. Samo covek moze da prekine ciklus reinkarnacije, Spasenjem.
| Mare34 je napisao/la sledeće: | | Sto se tice reinkarnacije, Isus je odbacio tu teoriju kad je video kako su hindusi lenj narod. |
1. Isus nije bio u Indiji.
2. Indusi su vredan i pobozan narod.
| Mare34 je napisao/la sledeće: | | Sto se tice karme, to je isto unistilo Indiju, |
Kada je to i kako Indija unistena? Indija je velesila a Indijci su medju vodecim svetskim programerima, bas zahvaljujuci svom kulturnom nasledju.
| Mare34 je napisao/la sledeće: | | u Indiji ljudi umiru na ulicama, aljudi ih gledaju i govore neka ih oni odradjuju svoju karmu. |
A ovo je direktna uvreda jednom prijateljskom narodu. Kleveta.
|
|
|
| |
|
|
toledo
Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 61
Datum registracije: 28 Dec 2004
Poruke: 44
|
|
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | Metempsihoza je samo širi pojam od reinkarnacije, jer se ova ograničava na prelaz duša samo u druga ljudska tela. |
Ovde vladika definiše reinkarnaciju kao slučaj da se čovek može ponovo roditi samo kao čovek, ne kao neko drugo biće. Cinjenica jeste da je to staro ucenje. Reinkarnacija je rec latinskog porekla, a ideja o reinkarnaciji je starija od Latina. U Indiji ne postoji rec za reinkarnaciju. Postojece podele na reinkarnaciju i metempsihozu samo unose zabunu, ali, kako vam volja. Izvorno indijsko učenje jeste da je ljudski oblik života veoma redak i teško se stiče. Najveći broj inkarnacija proživi se u biljnom i životinjskom svetu. Duša postepeno i automatski prelazi iz jednog životnog oblika u drugi, viši oblik. Kada najzad dostigne ljudski oblik, treba da uradi sve što može da bi se spasila, jer je neizvesno da li će se opet roditi kao čovek. Životinje napreduju automatski, jer njihovim odlukama upravljaju instinkti. Čovek ima izraženu slobodnu volju i od njegovog ponašanja zavisi kakvo će mu biti naredno rodjenje.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Nastanak ovog učenja vrlo je nejasan i obavijen maglovitim misterijama, tako da mu je vrlo teško odrediti početak. |
Tačno je da je teško odrediti početak ovog učenja. Taj početak je objava, koja se prenosi predanjem. Barem je u Indiji izvor nedvosmislen: Bog, kao izvorni učitelj vedskog znanja.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Po tome zakonu, koji važi ne samo za sva živa bića nego i za celu vasionu, sve se odigrava u čovekovom životu po neumitnoj uzročnoj nužnosti, jer sadašnja moja egzistencija, u svim detaljima. kao i u celini, uslovljena je mojom preegzistencijom, odnosno mojim prošlim životom.
|
Ne postoji neumitna uzročna nužnost, zato što postoji slobodna volja. Niti je egzistencija uslovljena preegzistencijom onoliko kako se to ovde karikira. Na čoveka se u Indiji gleda prevashodno kao na đivatmu, živu dušu, duhovno biće. A prirodno stanje duha je sloboda. Uslovljenost je okvirna. Na primer, kao kada se glumcu ne bi dao unapred napisan tekst, nego bi mu se dopustilo da po svojoj volji odigra komad, samo što bi mu se na pozornici uredila scenografija onakva kakvu je zaslužio. Dobar glumac bi zaslužio dobru scenografiju u dobrom pozorištu, loš glumac bi lošije prošao, ali bi obojica bili slobodni da glume kako sami odluče.
Karma postoji samo kada se padom u greh čovek obuče u materiju.
A ni materija nije neprikosnoveni domen karme, zato što i u takvom položaju, kao grešan, čovek može da se uključi u službu (poslušanje, molitveni rad) i tako deluje na principu akarme. Zato suština ispaštanja ili reakcije leži pre u svesti nego u materiji. Od toga koliko se čovek okrenuo od Boga zavisi koliko će biti neslobodan i pod uticajem karme.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Učenje o reinkarnaciji ... za svoju pojavu i opstanak nužno pretpostavlja kao svoj postulat učenje o večnosti svega postojećeg |
Ne. Greh nije večan. Karma nije večna. Duh je večan, materija je prolazna.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | Istorijski pregled razvoja učenja o reinkarnaciji
a) U bramanizmu...
...U razvoju indijske misli iša više etapa ili perioda... |
Iz indijskih svetih spisa nisu mi poznati periodi bramanizma, upanišada... To je kao kada bismo govorili o periodu baroka ili rokokoa u Bibliji. To je besmisleno, Biblija ne pominje ove periode. Možemo govoriti samo o doživljavanju Biblije u umetnosti baroka ili rokokoa. Zato se može govoriti samo o razvoju indijske misli, ali ne i o razvoju indijske religije niti učenja o reinkarnaciji. Budizam je posebna priča i treba ga izdvojiti, inače bi se moglo govoriti i recimo o "razvoju" razumevanja Isusa od hrišćanstva do islama.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | ...izloženo je religiozno učenje bramanske religije, koja je svoj naziv dobila po vrhovnom indijskom božanstvu Brami |
Ovo su reči jednog vernika. Koji govori o tuđoj religiji. I usuđuje se da kritikuje elementarne postulate te religije, a ne zna čak ni koje je vrhovno božanstvo indijaca. U Indiji se može pronaći selo sa 5000 oltara na kojima se obožavaju razna božanstva. A u čitavoj toj Indiji postoji samo jedan hram posvećen Brami, i to verovatno tek reda radi. To govori koliko je to nazovi "vrhovno božanstvo" tamo popularno.
U vedskoj tradiciji ne postoji bramanska religija. Niti uopšte postoji neka religija koja bi se mogla odvojiti od neke druge. Postoji samo sanatana-dharma ili večita religija. Ona nema početka, niti se odnosi na neko posebno ispovedanje vere, nije sektaška; odnosi se na izvornu prirodu duše, da je duša večiti sluga Boga. Sve čega se sada mogu setiti da je dobilo naziv po Brahmi su Brama-samhita i Brama-sutra (tekstovi) Bramaputra (reka) Bramaloka (planeta). Brama (Brahma) nije vrhovno božanstvo. On je điva-tattva, živo biće iste prirode kao i čovek. Brama je poseban po tome što je prvi među polubogovima. On je demijurg, sekundarni tvorac, inženjer univerzuma inspirisan vizijom duhovnog sveta.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
...najstarija religiozna vera u Indusa... To je bila vera ako ne u jedino, ono u najviše božanstvo Tvorca, promislitelja i sudiju sveta (Asura, Varuna, istovetnog s Ahura-Mazdom starih Iranaca i, u vezi s tim, vera u ličnu besmrtnost na nebesima, u božanstvenom svetu umrlih otaca...
Ovakvo učenje kod Indusa ostalo je neizmenjeno do prvog naleta arijskih plemena |
Potpuno pogrešno. Prvobitno indijsko božanstvo je Višnu. Varuna je polubog, a Asura cak znači a-sura, tj. suprotno-od-sura(božanstva) tj. asura znači demon, protivnik Višnua.
Najstarija vera u Indusa se oduvek zvala Sanatana-dharma. To znači večita religija, koja nema ni početka ni osnivača, za razliku od svih drugih religija. Ta vera postoji i danas, pa je besmisleno tvrditi kako je nekada verovala u jedno a danas u drugo. Radi se o tome što je Sanatana-dharma kompleksna i univerzalna religija, pa je teško pratiti je, kako teološki, tako i istorijski, naročito ako niste posvećeni u tu veru.
Po kojoj logici je teistički karakter religije "očigledno nespojiv" sa reinkarnacijom?
Vera u ličnu besmrtnost na nebesima ne postoji čak ni među stanovnicima tih nebesa i svetova umrlih otaca, a kamoli među njihovim ovozemaljskim potomcima. Mada, treba znati šta je autor ovde podrazumevao pod besmrtnost. Jer se za polubogove kaže da su besmrtni. Ipak, to ne znači da su večni, nego ovde besmrtnost znači da imaju toliko savršena tela da ne mogu umreti prirodnom smrću. Ali zato mogu umreti nasilno.
Po mom znanju naučnici do danas nisu objavili smislenu teoriju o tome odakle su došli arijci, niti o tome koja im je bila kultura i religija, a nema ni arheoloških tragova o njihovom postojanju. Arijac ustvari znači gospodin ili džentlmen, ali su evropski učenjaci, bez vladanja sanskritom i indijskom tradicijom, krenuli da izmišljaju istoriju po sopstvenoj volji. Same Induse niko nije ništa pitao. Ishod svega toga je da danas, od školskih udžbenika pa sve do referentnih zbirki znanja, kakva je npr. Enciklopedija Britanika, ne možete naći objektivnu istinu čak ni o tako krupnim stvarima kao što su istorija i religija Indije, pa tako ni o arijcima. Usput, pomenuti iranci su se tek u novije doba tako prozvali. U vedskom dobu bili su na periferiji vedskog carstva, pa su hteli da terminom iran stave do znanja kako i oni sebe smatraju arjanima, tojest civilizovanima.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Stari Indijci nisu mogli da shvate da će kazne i nagrade trajati večno. |
Koliko se sećam, jedan od autora koje vladika Artemije navodi rekao je otprilike da o svemu o čemu vredi filozofirati, jednom je već govoreno u Indiji. I ja se sa time slažem. Verovatno da ideja o večnoj kazni i nagradi nije zaživela samo zato što Stari Indijci nisu mogli da shvate pretpostavku da Božija milost nije večna. Ustvari, tada ni svako drugo dobro koje bi moglo da eventualno izbavi od kazne takođe ne bi bilo večno. Bog prima samo danas od 13-15 časova. Nakon toga, Njegova vrata su zauvek zatvorena.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | Prve ideje o reinkarnaciji posmatrane su kao nešto dobro, a ne kao zlo koje treba izbegavati. Ono je obećavano kao nagrada za znanje nekih božanskih tajni. |
Nonsens. Reinkarnacija je uvek prokletstvo, karma je uvek ispaštanje, bilo da je dobra ili loša karma, jer se živi u materijalnom svetu patnje.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Jer, ako duh može da produžuje svoje postojanje u raznim ovaploćenjima - to označava ne samo nezavisnost i unutrašnju odeljenost duha od njegove empirije već i udaljenost empirije od duha. |
Ne znam koji vedski termin ovde odgovara duhu, a ako se to odnosi na dušu (atma) onda ne vidim o kakvom se drugom međusobnom odnosu između duše i iskustva može raditi, osim da duša evoluira, uči kroz iskustvo. Autor naivno vidi duh kao odvojen od iskustva, a zaboravlja da dušu iskustvo prati kao posledica, kao karma, a da su oni odvojeni samo zbog zaborava, a ne suštinski.
|
|
|
| |
|
|
toledo
Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 61
Datum registracije: 28 Dec 2004
Poruke: 44
|
|
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Zakon karme je opšti zakon i on se primenjuje na ljude i na bogove, na životinje i na biljke... Karma to jednostavno rešava, jer i stradanje i radost su uvek zasluženi u prošlom životu. |
Ne samo u prošlom životu, nego i u ovom. Karma je zakon akcije i reakcije, zar je to toliko teško shvatiti i zapamtiti? Kako seješ, tako ćeš i žnjeti... Dobro čini, dobrom se i nadaj... sasvim prosta stvar.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Reč "nirvana" objašnjava najbolji poznavalac indijske filosofije Radhakrišnan, |
Iznenađuje što se za najboljeg poznavaoca proglašava autsajder, kao kada bi se za najboljeg poznavaoca hrišćanstva proglasio marksista Zenon Kosidovski. Kao vernici, možemo staviti primedbu: kakav je vernik Radhakrišnan i kojoj konfesiji pripada, budući da je izgleda ekspert i za hinduizam i za budizam? O kojoj od ovih religija on može objektivno da govori? Tojest: koliko je njegov rad saglasan sa tradicijom? Sa druge strane, možemo dovesti u pitanje i njegovu akademsku objektivnost. Njegov rad je počeo sa predlogom o praktičnoj primeni etičkog modela indijskih svetih spisa na savremenu Indiju. U stvarnosti, to se svelo na politiku, što je kasnije i kulminiralo njegovim izborom za predsednika. Smatra se za najtipičnijeg predstavnika neohinduizma, koji je u sferu etičkog i društvenog želeo da uvede principe advaita-vedante. Želeo je da religiju očisti od Boga, a da zadrži samo blagoslove. Dakle, poznata priča o visokoj svesti a bez religije, slična komunističkoj dosetki. Još jedan raj bez Boga. A kakav je to raj: dva na sanskritu znači dva, dvoje, pa advaita znači nepodvojenost, jedinstvo. Advaita vedanta predlaže da je duša čovekova isto što i Bog, samo je sada u neznanju (Bog nije savršen?) a samospoznajom treba da se vrati svojoj impersonalnoj prirodi. Ovo nije suština vedskog učenja, u Indiji se javlja u devetom veku (Šankara) a filozofski biva poraženo u dvanaestom veku (Ramanuđa). Ali, impersonalizam kao korak od ateizma i danas privlači dosta simpatizera. Imam dosta rezerve prema čoveku koji piše o sopstvenoj religiji, dok o organizovanoj religiji uopšte zna da kaže: Ne obožava se Bog, nego grupa autoriteta koji tvrde da govore u Njegovo ime. Greh postaje neposlušnost prema autoritetu a ne narušavanje integriteta. (Radhakrišnan, objavljeno na listi citata pozitivnog ateizma)
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Mahabharata je delo indijske misli, nastalo između 6. i 3. veka pre Hrista, a neki delovi možda i kasnije. |
Mahabharata znači istorija Velike Indije. Nekada je kralj Bharata vladao čitavom našom planetom. I bio je tako cenjen da je planeta Zemlja, do tada poznata kao Ilavrita-varša, bila prozvana Bharata-varša ili domen kralja Bharate. Taj naziv se održao do pre pet hiljada godina, kada je vladao kralj Parikšit, posle koga grad Hastinapur više nije bio prestonica poznatog sveta. Mahabharata je ep u koji se ugrađivala čitava istorija Bharata-varše. Bhagavad-gita je završno poglavlje te istorije, čiji se ključni događaj odvija 3102. godine pre nove ere.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Ona sadrži tradicionalno učenje o bogu Krišnu, koji se često inkarnirao u pojedine ljude i to naročito u periodima moralnog pada ljudi da bi im pomogao i da bi ih izbavio iz tog moralnog pada. |
Ne, Krišna je izvor Višnua. Višnu ima avatare ili "silaske" na Zemlju, ne inkarnira se, ponajmanje kao čovek. Krišna silazi u izvorom obliku, ne kao avatar.
|
|
|
| |
|
|
toledo
Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 61
Datum registracije: 28 Dec 2004
Poruke: 44
|
|
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | Da bismo ideju reinkarnacije uopšte udostojili pažnje i upoređenja sa natprirodnim Bogootkrivenim učenjem hrišćanskim, na predstavnicima učenja o reinkarnaciji leži, pre svega, težina dokaza da reinkarnacija stvarno i postoji. |
 Zašto samo reinkarnacija? Pored toga, na njima isto tako leži i težina dokaza da postoji Bog, duša i spasenje. 
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | A to je ono što je za njih najteže u stvari nemoguće dokazati. |
Zbog čega se oni puno ne uzbuđuju, jer ni protivnici nisu dokazali da postoji samo jedan život, pa je učenje o jednom životu za sada samo teorija koja postoji od skora i u koju veruje manjina.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | Istina, mnogi pokušavaju da to dokažu nekim primerima, koji su problematični |
Nevernom Tomi je i Isus problematičan. A primera ima sijaset i širom sveta, u svim vremenima i kulturama. O primerima koje je šezdesetih godina zabeležio dr Jan Stivenson mogu se čuti komentari i iz krugova akademskog establišmenta, mada se ne očekuje da se tako i na tom nivou brani reinkarnacija:
Što se tiče reinkarnacije, on (Stivenson, Ian Stevenson ) je brižljivo i nepristrasno sabrao detaljnu seriju slučajeva iz Indije, slučajeva u kojima se izneseni dokazi teško mogu objasniti na neki drugi način. (Žurnal američkog medicinskog udruženja, Journal of the American Medical Association )
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Pored toga, u teoriji reinkarnacije nije nam jasno ko se to reinkarnira, da li duša kao zasebna supstancija, ličnost, dela naša ili karakter, ili pak nešto nama nepoznato. |
Izvorno učenje je da duša nije impersonalna, dakle da je duša ličnost. Reinkarnira se duša, osoba, ono što je živo. Sve što umre - reinkarnira se, osim ako ne dostigne oslobođenje tj. spasenje.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | Ako kažemo: preovaploćava se individualnost, određena imenom i prezimenom... |
 Moja individualnost je ista i kada me neko zove po imenu, ili: brate, gospodine; ili kada bih promenio ime. Ime je nalepnica koja se lako skida.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Ličnost čovekova je ono što je razbijeno u svim teorijama o reinkarnaciji,
|
Potpuno pogrešno. Ličnost je konstanta u hinduizmu, samo budizam tvrdi da je ličnost iluzija.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | U teorijama pak reinkarnacije bezličan je i Bog (ukoliko ga priznaju), i čovek, te je njihov pogled na svet neprijateljski nastrojen prema ličnosti i samim tim i prema čoveku. |
Ovo je otvorena uvreda tuđoj religiji. Čestit čovek bi makar prvo nešto pročitao, ili se kod inovernih raspitao, pre nego što počne da blati njihovu religiju. Učenje o impersonalnom Bogu se naziva Majavada i nije vedsko učenje. Pored već pominjane Advaita-vedante (duša je istovetna sa Bogom) u dvanaestom veku postojala je i škola Višištadvaita (kvalitativna istovetnost duše sa Bogom) u trinaestom veku šuddha-dvaita (čisti dualizam) da bi uslovi u društvu i religiozna svest u šesnaestom veku dozvolili da ponovo procveta ortodoksno vedsko učenje, za ovu priliku nazvano aćintja-bheda-abheda-tattva. Aćintja znači nepojmljivo, transcendentalno; bheda znači istovetnost a abheda različitost, tako da razumevanje suštine čoveka i Boga koje je prirodno za Vede počiva na filozofiji istovremene istovetnosti i različitosti duše i Boga. Kroz prizmu ove filozofije indusu je sasvim prihvatljiva izjava poput one oca Justina Popovića da je čovek mali Bog u blatu. Bog nije bezličan u Vedama, nego samo u željama nekih filozofa koji polaze od Vedante, pa nastavljaju svojim putem. Bhagavata-purana 1.2.11 kaže da oni koji poznaju Boga mogu tu jedinstvenu kategoriju nazivati kao Brahman, Paramatma ili Bhagavan, gde Bhagavan označava aspekt u kojem kulminira Božanska Ličnost. Pored Purana i Upanišada, izrazita je personalnost Božija kroz Krišnu u Giti ili u Brahma-samhiti 5.1 : vrhovni vladar je Krišna...
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | Normalno bi bilo, kada bi reinkarnacija postojala, da se svi ljudi sećaju svih svojih ranijih ovaploćenja, jer bi samo to zaista bio pravi i neoborivi dokaz da jedna te ista ličnost prolazi kroz razna tela. |
 
Normalno bi onda valjda bilo i da svi vaskrsavaju nakon tri dana, jer bi samo to bio neoborivi dokaz da je vaskrsenje moguće.
Ako slobodnom voljom odlučite da odete od Boga, takva odluka bi ostala jednom za svagda, ako bi se čovek neprestano te odluke sećao kroz mnoge živote. Ovde je zaborav u funkciji davanja nove prilike slobodnoj volji da donese novu odluku, pa je zato zaborav važan preduslov za mogućnost spasenja. Spasenje jeste u domenu Božije milosti, ali se spasava kroz ljubav, a to je ipak dvosmerna ulica, pa se zato i od čoveka zahteva da donese pravu odluku. I za to mu se iznova nude nove prilike. Smrt jeste plata za greh, ali suština smrti je zaborav, pružanje nove prilike. Samo kao dete postajemo ponovo prijemčivi, da učimo ili primimo, sa nadom da se promenimo na bolje. Kada bismo se sećali svoje odluke da napustimo Boga, ni kao dete ne bismo promenili mišljenje. Ovako, kao detetu nam se pruža prilika da čak iako sami ne bismo potražili duhovnost, onda možda dobijemo blagoslov nekog duhovnika ili steknemo milost, molitvama drugih ili na drugi način, pa to učini da se promenimo i donesemo pravu odluku.
Kada bi postojalo to sećanje, ovaj svet bi za većinu već bio pakao i zatvor. Mi smo ovde baš zato što ne želimo takvo sećanje. Ovde smo da imitiramo Boga, da pokušavamo uživati u materiji, nezavisni od Boga. Zato takvom čoveku odgovara da zaboravi Boga i sve Njegove zakone. I ovde je u pitanju slobodna volja, čovek je u neznanju onoliko dugo koliko želi da bude u neznanju.
Ako udeo u pamćenju ima i mozak, onda je prirodno da drugi mozak, u novom telu, nema sve informacije iz nekog prethodnog mozga.
Uvreženo je mišljenje kako je trenutak rođenja jedan od najtraumatičnijih događaja u životu. Tako se smatra i u Indiji. Pretpostavka je da pri rođenju mozak trpi veliki pritisak, kao i da je jedan od najvećih bolova onaj kada vazduh po prvi put uđe u pluća i da te traume brišu prenatalnu svest. To već spada u domen prenatalne psihologije, ali nije daleko od indijskog shvatanja da se svest kod fetusa javlja u sedmom mesecu i da je tada prisutno znanje o prethodnom životu i sadašnjem položaju, ali da se u trenutku ulaska u novi svet, rođenjem, sve to u većini slučajeva zaboravlja. Dakle, kontinuitet svesti o sebi kod umrlog se ne prekida u trenutku smrti, niti tokom reinkarnacije, kada uđe u novo, još nerođeno telo. Taj kontinuitet se prekida tek devet meseci nakon reinkarnacije, rođenjem.
Šta bi se dešavalo da nema tog prekida, da nema zaborava? Pa, recimo da bi nekog serijskog ubicu mogli osuditi na smrt, ali bi se on ponovo rodio na nekom nama nepoznatom mestu. I onda bi on nastavio tamo ge je stao, pronašao bi rekvizite koje je sebi spremio tokom prethodnog života, razradio stare planove, ispravio greške, naučio nove tehnike i krenuo da se sveti svojim sudijama itd.
Šta bi značilo kada bi čovek imao neporemećenu i kontinuiranu svest o svojim mnogim životima? Tada bi smrt izgubila svoj smisao. Smrt bi bila samo neprijatan doživljaj prilikom podmlađivanja. A to nije slučaj, jer učenje o reinkarnaciji takođe prihvata da je plata za greh smrt, dakle da vam smrt ne garantuje nikakvo poboljšanje, nego je smrt neizvesnost. Glavno obeležje smrti je zaborav, prekid kontinuiteta.
Zamislimo konkretnu situaciju: žena odlazi na pijac. Vredna domaćica, dobra supruga, pažljiva majka... vraća se kući da svojim najmilijim spremi ručak. I onda se na ulici zgrane, jer iz razgovora sa nekim čovekom prepozna da joj je on bio muž u prethodnom životu. Ona se seća svoje prethodne inkarnacije, on se seća svoje i sećanja im se poklapaju, samo se nisu odmah prepoznali, jer sada imaju drugačija tela. Ona se seti kako je njemu bila dobra i odana supruga, seti se stare ljubavi, seti se prethodne dece kojoj je takođe bila pažljiva majka. A sada su joj svi oni stranci, što će se verovatno desiti i sa sadašnjim mužem i porodicom... Takva situacija bi dovela do šizofrenog rascepa ličnosti i hvala Bogu što se ne sećamo prethodnih života. Svet ne bi mogao da funkcioniše kada ne bi postojao zaborav na prethodni život. Zaista je uvredljivo kada neko počne da mudruje o reinkarnaciji a da pre toga nije ni razmislio na tu temu.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | Međutim, toga nema. A prekidanje lične samosvesti prilikom reinkarnacije, to je psihološki nemoguće zamisliti: niti dokazati. |
Otkuda to? Zar toliko dobro poznajemo reinkarnaciju da smemo tvrditi kako se tokom seljenja duše ne radi o stanju sličnom dubokom snu? A da li u dubokom spavanju bez snova postoji samosvest? Ovde je pre trebalo govoriti o pamćenju, a pošto u slučajevima amnezije ipak postoji samosvest, to ukazuje da su samosvest i pamćenje kategorije koje se mogu odvojeno posmatrati. Vedski odgovor je da svest uvek postoji, jer je ona neodvojivo svojstvo, simptom duše. Samo, ta svesnost se deli na četiri vrste: samadhi - stanje nadsvesti, običnu svakodnevnu svest, svest prilikom sanjanja i svest u dubokom spavanju bez snova. U poslednjem slučaju svest takođe postoji, ali je prekrivena. Dalje, nema prekidanja samosvesti nakon smrti. Pitanje je šta je sa osobama koje na samrti nisu pri svesti; za ostale slučajeve relevantna je procedura kakvu poznaju čak i ateisti. Mislim na budiste i njihovu Tibetansku knjigu mrtvih. I na kraju, pravilo je da do zaborava dolazi tokom rođenja, a ne nakon smrti. Dakle, novo telo postoji već devet meseci, a tek nakon rođenja dolazi do zaborava. Od prvog do sedmog meseca svest ne može da se manifestuje, jer ne postoji potrebni minimum biološke izgrađenosti nervnog sistema kroz koji bi svest mogla da se manifestuje. Znači, da bi se u novom telu pojavila svest, to telo prvo mora da se formira.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Ja sam "ja" samo dotle dok postoji moja samosvest o sebi, dok postoji moja duša kao nosilac te svesti |
Nije jasno, onda, da li ja ne postoji kada spavam, zar trećinu života ja nisam ja?
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Ja neću biti "ja" samo u dva slučaja: ...ili ako se ta pretvorim u jednu sasvim drugu ličnost, neko drugo biće, neko drugo "ja", kao što sledi iz učenja o reinkarnaciji. |
To, naravno, uopšte ne sledi iz učenja o reinkarnaciji. Ličnost je po Vedama večita kategorija, jedinstvena i neponovljiva. Reinkarnacjiom se menja telo, ličnost ostaje ista. Budizam odbacuje sav vedski autoritet, a ipak ne odbacuje učenje o karmi i reinkarnaciji, jer to već spada u domen poznavanja prirode i društva, a ne religije.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | A kako se može složiti sa pravdom misao da za moje misli, reči ili postupke treba da ispašta neko tamo nevino biće... |
Ne mogu da verujem...?
1.Koje neko tamo nevino biće? U budizmu sam i ja kao biće iluzija, pa je isto tako iluzija i neko drugo biće.
2.Kako se može složiti sa pravdom misao da za moje grehove strada Isus?
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | Kao što smo videli teorija reinkarnacije nema nigde sigurne temelje na kojima bi se učvrstila i održala. |
Zar nisu dovoljno čvrst temelj objava, nenadmašna filozofija i duhovna praksa; pa doživljaji i skeptika i nevernika i inovernih iz raznorodnih sredina koji svi svedoče o istoj stvari? Reinkarnacija postoji u svim epohama i na svim kontinentima, pa se postavlja suprotno pitanje: kako je nekome uopšte palo na pamet da predloži nešto drugo?
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | Ona je vešto sačinjen opijum za uspavljivanje ljudi... |
A ovo je valjda gaf koji bi ponajmanje smeo da se desi onima koji su takođe klevetani da su opijum za narod i uvreda je ne samo za jednu religiju, nego i za čitav narod koji se kolektivno proglašava zavedenim.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | ...obećavajući im da će tim načinom brže i lakše doći do željenog cilja. |
? Reinkarnacija nikome ne obećava spasenje niti ima kakve veze sa spasenjem. Štaviše, ona nije način, nego poredak, stanje stvari.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
Zaštitnici teorije reinkarnacije s pravom nam prebacuju da je po prirodnim zakonima (pošto oni ne priznaju intervenciju Božju u svetu) vaskrsenje tela nemoguće. |
Kako to da vernici ne priznaju Božiju intervenciju? Kako da smatraju vaskrsenje nemogućim, kada se to i u Indiji dešavalo?
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | | A kad je tako, a sigurno je tako, jer takvi zaključci su nužni iz samog sistema budizma i ostalih istočnjačkih učenja.. |
Takvi zaključci su plod pristrasnog zaključivanja. Prvo treba barem verodostojno preneti ideje budizma, pa ih tek onda kritikovati. A uopšte ne treba trpati u isti koš budizam sa vedskom religijom. Kako to izgleda kada svako na svoju ruku tumači Bibliju, možemo videti na primeru protestanata, kojih ima u mnogobrojnim varijacijama. Kada ne postoji autoritet, oni se međusobno ne mogu složiti. Koliko to tek važi kada neko sa pozicija Biblije govori o Vedama, a da pri tom nema ni približnu predstavu o vedskom autoritetu.
|
|
|
| |
|
|
toledo
Početnik Domaćeg.de
|
Godine: 61
Datum registracije: 28 Dec 2004
Poruke: 44
|
|
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: | Napomene
2 Dr Pavle Jevtić: Indija riznica mudrosti, Beograd 1937. g. str. 71-72
4 Переселенiе душь, Zbornik članaka. Н. Бердяев: Ученiе о переселению и проблема человека. Ymca press - Paris, 1935 g. str. 66.
19 Лопухинь, Православная богословская енциклопедiя, Т. П, Петроградя, 1903. g. str. 1074.
32 С. Г. Келлога, Будизмь и християнство, переводь сь английскаго Љ. С. Орнатски, Киевь, 1894. g. str. 43-46.
33 Vidi: dr Pavle Jevtić, Bhagavad-gita, Misao, Beograd, juni, 1928. g, str. 220.
|
Knjiga vladike Artemija vredi samo kao podsetnik kako ne treba raditi. Tradicija se upoznaje na izvoru, a ne u akademskom establišmentu. Ko zna koliko će još vremena proći dok se u celom svetu ne ispravi pogrešna upotreba termina Arijci. A jednostavno je videti da se taj termin izvorno koristi baš kao i rusko bojar (боярин) što znači bolji, tj. viši društveni stalež, plemstvo i vlastela, kulturna elita. I zamislite sada da neko kaže kako su bojari okupirali niže staleže i nametnuli im svoju kulturu. Ili da su se patriciji doselili i podredili plebejce nekoj svojoj tradiciji.
Njegova knjižica je objavljena 1997. godine. Relativno skoro. A afirmiše stavove od pre više od pola veka. Neko bi pomislio da tu može naći novije podatke, savremene stavove i odgovore na aktuelna pitanja ili na neke moderne polemike koje se vode oko reinkarnacije. Umesto toga, citiraju se knjige iz 1937, 1903, 1894...
Najviše fusnota odnosi se na ruske izvore. Kakvi su to izvori? Oktobar 1917. godine i ruska revolucija, koja je pokrenula najveću krizu duhovnosti u modernoj istoriji. Zar ruski, komunistički pisci i dela objavljivana pod okriljem sovjetske ideologije trebaju biti pouzdani izvor za izučavanje teologije?
Oni ruski pisci koji nisu bili komunisti, bili su onda pravoslavni, što je takođe grobnica za svaku objektivnost, barem prema dosadašnjem iskustvu.
Zar se na osnovu toga izvlači zaključak "A kad je tako, a sigurno je tako, jer takvi zaključci su nužni iz samog sistema budizma i ostalih istočnjačkih učenja"...? Takve tvrdnje nikome ne služe na čast i bilo bi lepo da nam novi milenijum najzad predstavi indijsku tradiciju na savremen i verodostojan način. Svaki niži standard pri osvrtu na Indiju može da posluži samo da nas još više otuđi od tog podneblja i kulture i da nas udalji od realne predstave o svetu.
| Annabel_Lee je napisao/la sledeće: |
60 Tako za Bhagavad-gitu, poemu koja sačinjava jedan deo Mahabharate - i ako ne njen najstariji deo, postoji mišljenje da se pojavila daleko posle Evanđelja, vidi: Православная богословская енциклопедия, т. II, Петроградь, 1902. g. str. 1074. |
Nakon britanske kolonizacije Indije došlo je do velike debate o odnosima izmedju hrišćanstva i krišnaizma. Možda najstarija tvrdnja da hrišćanstvo prethodi vaišnavizmu dolazi od P. Georgia Rimskog, godine 1762. Tvrdio je da sanskritsko ime Krišna, koje se često izgovara i kao "Krišta", lako može biti derivat grčkog "Hristos". Ipak nije naveo i obrnutu mogućnost, iako se već tada znalo da je sanskrit puno stariji od grčkog. Danas se jednoglasno prihvata da je ime i religija Krišne daleko starija od hrišćanstva, ali put kojim se do toga došlo vodi nas na najinteresantnije strane knjiga o indologiji.
Monografija Albrehta Vebera, "Uber die Krishna Janmashtami", najviše se bavila rođenjem Krišne. Otkrivala je mnoge sličnosti izmedju dva božanstva. Veber je naglasio kako su oba roditeljska para imala učešća u plaćanju poreza u vreme božanskog rodjenja. Takođe je imao uspeha u dokazivanju kako su postupci Kamse u životu Krišne i Heroda u Hristovom životu gotovo identični.
Ovde treba pomenuti da jevrejski istoričar Josif Flavije ne štedi Heroda, ali mu među brojne zamerke nije uvrstio i najveći, kapitalni greh - pomor novorođene jevrejske dece. Otuda postoji mogućnost da taj pomor uopšte nije istorijska činjenica. Ako zaista postoji veza koju je Weber primetio, onda je verovatnije da je Novi Zavet prosto pozajmio pomor iz indijske priče o Kamsi, kao inspiraciju i jedan od ključnih motiva za kreiranje zapleta o Isusu.
Najzad, Veber je bio nepopustljiv po pitanju veze izmedju imena Krišna i Hrist. Išao je tako daleko da je tvrdio da čitava vedska koncepcija avatara ("božanske inkarnacije") vodi poreklo iz koncepta inkarnacije Hrista.
Franc Lorinser je svojom uporednom studijom Bhagavad-gite i Novog zaveta došao do prave harmonije između ova dva spisa. Insistirao je na originalnosti Novog zaveta, dok je Gita po njemu samo pročišćeni derivat.
Poznato delo Edvarda Hopkinsa je "Hrist u Indiji". Savremenici su njegovu uporednu studiju Jovanovog jevanđelja i Gite smatrali briljantnom. Hopkinsonova teorija pozajmice je imala jednu varijaciju: iako je obožavanje Krišne možda starije, osoba koja je obožavana je ustupila mesto potpuno novom Bogu - kada je hrišćanstvo stiglo u Indiju. Drugim rečima, Krišna je bio samo neki "plemenski Bog" koji je postao "Vrhovni Bog" kada je na njegove sledbenike uticaj izvršila hrišćanska misao. Tako je Hopkins smatrao da je hrišćanstvo izvršilo značajan uticaj na karakter Krišne zahvaljujući propovedanju sv. Tome, jednog od dvanaestorice apostola. Nije poznato kako je tačno do ovoga moglo da dođe.
I dok su zagovornici teorije pozajmice izlazili sa novim dokazima, jačala je i njihova opozicija koristeći te iste dokaze kao protivargument. Svaka strana je dokaze tumačila na svoj nacin. U žiži rasprave bila je sličnost izmedju dva imena. Zahvaljujući decenijama polemisanja, najzad je ustanovljeno da ime Hrist dolazi od grčkog Hristos, što je derivat sanskritskog Krišta ili Krišna.
Najzad je Kristijan Lasen u diskusiju uveo Megastena. Lasen kaže da je u Megastenovoj knjizi "Indica" Krišna jasno opisan pod pseudonimom Herakle. Pominju se reka Yamuna i grad Mathura, a ovaj Herakle se prihvata kao Vrhovni Gospod, koga obožavaju stanovnici Mathure. Naučna analiza je pokazala da ime Herakle potiče od sanskritskog Hari-kul-iš, što znači "manifestacija Vrhovnog Upravljača, Harija (Krišne)".
Pošto se znalo da je Megasten živeo u trećem veku pre Hrista, čak su i najnepokolebljiviji hrišćanski misionari bili primorani da se zapitaju: ko je od koga pozajmljivao ?
|
|
|
| |
|
|
djokili
Dobro upućeni član
 |
Godine: 45
Datum registracije: 31 Jan 2005
Poruke: 517
Mesto: Krusevac
|
|
|
Normalno bi onda valjda bilo i da svi vaskrsavaju nakon tri dana, jer bi samo to bio neoborivi dokaz da je vaskrsenje moguće
|
|
|
| |
|
|
Lilly lovedoll
*GiMmE mOrE*
 |
Datum registracije: 26 Maj 2006
Poruke: 3257
|
|
Pa ajde da probamo nesto...Ja cu da napisem nesto ja sam ja-prvi zivot, pa kad se ponovo rodim ako mi to bude poznato znajte da postoji i to... 
|
|
|
| |
|
|
goran.b
Početnik Domaćeg.de
 |
Godine: 44
Datum registracije: 24 Avg 2007
Poruke: 105
|
|
|
Ja duboko verujem u reinkarnaciju i ponekad stvarno u pojedinim momentima osetim da su mi neke stvari jako poznate iako ne bi trebale da budu.
|
|
|
| |
|
|
samo_san
Početnik Domaćeg.de
 |
Datum registracije: 15 Apr 2007
Poruke: 105
|
|
Budalastine,karma i reinkarnacija nemaju veze s mozgom!
Postoji samo Gospod Isus Hristos,a ostalo sve je samo djavolja ideja da bi nas odvukao od prave istine i susine postojanja!
Sto se mitarstava tice,ni ona ne postoje-niko umrlu dusu nece muciti niti terati da se gore iskupljuje. To sa mitarstvima je davno vidjenje jedne monahinje i postoji medju ljudima jos uvek samo da bi se narod osvestio i malo pripazio na grehe koje cini.
Pravi pakao i pravi raj covek moze da oseti i na zemlji-jer covek sam bira puta.
A dusa je svetai neponovljiva,i od reinkarnacije nema nista!
|
_________________
SVE je moguce onome koji veruje...(Marko, 20:23) |
|
| |
|
|
Ilija@Nis
Početnik Domaćeg.de
 |
Godine: 34
Datum registracije: 16 Jun 2007
Poruke: 124
|
|
Mislim da mnoge religije i filozofi kao polaznu tacku uzimaju laz koja se provlaci kroz celokupnu istoriju covekove misli, a to je tvrdnja da je covek na zemlji ogranicen prirodnim zakonima, gresima iz prethodnih zivota itd. a slobodu moze dostici jedino u duhu nakon oslobadjanja od fizickog tela.
Ja mislim obrnuto. Mislim da je duh, slicno elektronu, zarobljen na odredjenom energetskom nivou. Ovo je svet gde mozemo napredovati i uciti. Verujem da je Isus zato
izostavio reinkarnaciju iz svog ucenja, jer na kraju krajeva, reinkarnacija i postoji da bi
smo zaboravili nase grehe, ne da bi smo ih pamtili vecno. Ukoliko bolje razmislim, greh
se ni ne moze okajati ukoliko smo svesni nacina na koji se otplacuje. Ukoliko radimo nesto samo da ne bismo otisli u pakao to ne znaci da zasluzujemo raj. Da bi se nase delovanje moglo okarakterisati kao dobro moramo delovati cista srca, bez da ocekujemo
neku nagradu. Dakle:
"Ko macem sece, od maca ce biti posecen."
"Kakvom merom merite takvom ce vam se meriti"
"Ne sudite i nece vam se suditi."
"Ne osudjujte i necete biti osudjeni."
|
_________________
"Ali znaj, cuces plac uvek kada uzmes mac, jedino ljubav sme s nule da pokrene sve" |
|
| |
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
