Alkoholizam

ramar · Početnik Domaćeg.de

alkohol jeste los ako se navuces a ovako....
obozavam da se prekinem od viljamovke

Crno i zlatno · Šetaj svoju štiklu

Ja sam bila na samom rubu ovisnosti...sva se naježim kad se sjetim tog perioda svog života. Ne znam ni sama kada je to počelo...negdje na kraju srednje škole. Tada sam se prvi put u životu napila. Do tada sam mrzila alkohol i prezirala one koji u živaju u njemu. Ni sama nisam pomislila da ću ga uskoro konzumirati u nenormalnim količinama. Na prvoj godini faksa sam se zaljubila u jednog dečka, prohodali smo, sve je bilo lijepo i sve je mirisalo na uspješnu vezu...kad odjednom on mene ostavi bez obrazloženja! Bila sam šokirana! Tada sam počela izlaziti na narodnjake...naravno gdje su narodnjaci tu je i alkohol. Izlazila sam s novim društvom s faksa u jedan poznati zagrebački narodnjački klub, neću spomenuti ime da ne reklamiram. Počela sam piti u nenormalnim količinama i sa svakim izlaskom i pijanstvom bi završila s nekim drugim dečkom koji bi bio još pjaniji od mene (sva sreća ostala sam živa i zdrava). Čak sam bila i s jednim folk pjevačem (ne pitajte me kojim, neću reći!!!). Ja se nisam mogla kontrolirati. Kad bi popila malo više radila bi odvratne scene. Jednom sam se čak i potukla. Sva sreća u našem društvu je bila jedna cura koja nije pila, uvijek bi vozila i pazila na ostatak ekipe i da nije nje tko zna što bi ja i moje društvo radili...i tko zna što bi sada bilo samnom.
No, to moje opijanje se nije zaustavilo na izlascima u narodnjačke klubove. Počela sam piti po danu. Jedva sam čekala trenutak da ostanem sama kod kuće i da posegnem za bocom. Bilo čega. Brandy, votka, štok, vino, rakija...potpuno svejedno. Samo da je bilo alkohola. Svaki dan sam bila pijana. A što je najgore, uživala sam u tome...Mama je primjetila da je nestalo boca iz ormarića u kojem držimo alkoholna pića. Taj ormarić nikad prije nisam ni otvarala pa sam se izvukla na djeda koji voli piti i često je dolazio u nas ukrasti koju bočicu. Povjerovala mi je. Tada sam doživila još nekoliko ljubavnih slomova. Tražila sam ljubav. A muškarci s kojima sam bila samo na jednu noć nisu me više htjeli. Naravno, tko bi htio curu koja mrtva pijana ulazi u njihov krevet prvu večer, i to bez ikakvih problema. Kad sam završila u krevetu s najboljim prijateljem svog bivšeg, znala sam da moram reći dosta! Da je kap prelila čašu! Nisam više smjela to činiti! Jedan prijatelj me je upozorio na to. Ženo, ti nisi normalna! Tko će te htjeti takvu! Prijateljice su me korile svaki put kad bi popila. Ovo ti je zadnji put! Nećeš više! I malo pomalo počela sam shvaćati da tako dalje ne može...da ću se upropastiti. I sebe i svoju obitelj. Ne mogu opisati koliko su važnosti u tome imali moji prijatelji. Da nije njih vjerojatno bi sada bila na liječenju. Shvatila sam da neću ništa postići tražeći utjehu u boci i da mi samo može biti gore. I kad mi je to došlo do mozga odmah sam prestala.
A što je sada samnom? Pa evo me Laughing

dobro je. Pregledala sam jetru, testirala se na sve spolne bolesti i zdrava sam. Još uvijek se s društvom opuštam uz narodno, i dalje pijem, ali znam granicu. Popijem uglavnom malo vina i čim osjetim da se zamantram odmah prestajem. Preko dana ni ne pomislim na alkohol. Pijem puno vode i prirodne sokove. I zdarvo se hranim. Uživam u svakom danu i vesele me male stvari. Ne opterećujem se više glupostima i ne dopuštam da me nijedan muškarac baci u depresiju. U međuvremenu sam našla dečka koji me voli i cijeni i koji je upoznat s mojom prošlosti i zna sve moje probleme i napokon jedna osoba kojoj sam skupila hrabrosti reći sve. Ama baš sve što me kroz tih nekoliko godina mučilo. I sad osjećam da dišem punim plučima.
Alkoholizam je stvarno gadna stvar...nikad više

..:: MaYa ::.. · **° ♥ BaNe, Volim Te ♥ °**

Alkohol je super u nekim situacijama...ali zar je to jedini nacin da budemo srecni???

ZVRNDULE · Početnik Domaćeg.de

Mislim da je alkoholizam veoma teska i skoro neizleciva bolest...

nedag · Početnik Domaćeg.de

alkoholizam je bolest zavisnosti,ali konzumirati alkohol u normalnim kolicinama i ne cesto je ok,naravno ako se zna za granicu...

Ugard · Početnik Domaćeg.de

Ja sam odrastao u porodici sa ocem alkoholicarom.I sam sam sada u poodmaklim godinama, ali nikad nisam shvatio da neko uvijek ima pare za kafanu i za pice a da vlastita djeca istovremeno bukvalno gladuju. Sada zelim vas pitati, da li bi neko od vas mogao danas potrositi platu na pice, a da mu porodica istovremeno zivi na rubu egzistencije. Bolest, strast, slabost, bjezanje od stvarnosti ili nesto drugo????? Sad

TAMARA MAGIS · ***bombica***

mrzim alkoholicare,razumem da se popije malo,ali preterivanje ne opravdavam

shadowman77 · Početnik Domaćeg.de

poslije droge najgori porok gledao sam kako nestaju cijele porodice zbog toga

Alexns · **Tinkerbell's pixie dust**

Boky · **¤ The King of Kolo ¤**

Sta reci o alkoholu a da vec nije receno .. mislim da je to jedna veoma velika ljudska mana .. dosta ljudi nadje u alkoholu svoju .. ni sam ne znam kako da je nazovem ali .. ajde .. nazvacemo je .. utehu .. dakle .. dosta njih se napije i onda je osoba tako " smirena " da mu je sve radno " do Kosova "

persidaS · Početnik Domaćeg.de

alkohol, droga, lekovi za smirenje, ne radimo li svi po malo isto?
ako se pretera, ode se u bolest.
a onda povratka nema. mislim da se alkoholu kad-tad vratis- iz primera koji su se lecili, pa se nisu izlecili

Ljuba Zemunac · **Ljuba Zemunac**

Alkoholizam je bolest koju treba lečiti