Kriminalisticka Psihologija - Zivot i Delo??

Ce___ · Početnik Domaćeg.de

Pooz svima

Da li neko zna ... a
Nisam do sada video da je neko postavljao temu o tome
Moze li neko navesti neka izdanja , knjige, eseje ili bilo kakvu literaturu za Krim.-psihologiju, ili navesti neki dobar sajt o tome??

Ce___ · Početnik Domaćeg.de

Evo nesto kao uvod iz ove teme

Pojam kriminalisticke psihologije obuhvata nekoliko razlicitih sfera psiholoskog delovanja:

1. izrada profila licnosti izvrsilaca krivicnih dela;
2. pregovaranje u talackim situacijama;
3. forenzicka psihofiziologija;
4. psihologija vodjenja informativnog razgovora.

Zajednicki imenitelj navedenim aktivnostima jeste cinjenica da predstavljaju primenu odredjenih psiholoskih znanja u oblasti kriminalistike, sa ciljem strucne pomoci u razredjavanju najtezih krivicnih dela.
1. Izrada profila licnosti izvrsilaca krivicnih dela podrazumeva primenu specificnih psiholoskih znanja (prvenstveno iz oblasti psihologije licnosti, metodologije i statistike) ali i poznavanje kriminalistike i
kriminologije. Takodje zahteva odlicno poznavanje operativnog postupanja i poslova vezanih za otkrivanje i analizu tragova sa lica mesta i prirode vestacenja koja iz njih slede. O profilu licnosti pocionioca se zakljucuje na osnovu podataka vezanih za sam zlocin (nacin, vreme, mesto, sredstvo
izvrsenja i sl.) i ostecenog (pol, uzrast, obrazovanje, socijalno poreklo i dr. ako je rec o licnosti, odnosno objekat napada, vrsta stete i dr. Ako je rec o objektu, instituciji, i sl.). Na osnovu navedenih podataka rekonstruis e se tok krivicnog dela i izvode zakljucci o motivima, osobinama licnosti, inteligenciji, navikama, socijalnom poreklu, obrazovanju, polu, starosti, mestu stanovanja i drugim karakteristikama izvrsioca. Teorijska osnova izrade profila licnosti je u cinjenici da su krivicno delo i pocinilac na specifican nacin medjusobno povezani: oni ukazuju jedno na drugo na direktan ili indirektan nacin, pri cemu je na uzisenom delu izvrsilac nuzno ostavio svoj licni pecat, koji, ako se uoci i adekvatno psiholoski protumaci, moze dovesti do njega. Ovde se ne radi o usmeravanju na konkretan identitet onoga za kojim tragamo, vec se upucuje na tipove osoba koje dolaze u obzir kao izvrsioci konkretnog dela. Dakle, profil licnosti je manje ili vise tacna predstava jednog, jos uvek nepoznatog prestupnika, koga treba, uz pomoc tako sacinjenog profila, pronaci. Uloga ovakvih podataka je da pruzi pomoc u suzavanju obima istrage, na sto
uzi krug mogucih izvrsilaca.

Ovakav vid psiholoskog angazovanja u praksi se najzesce koristi u istragama serijskih ubistava i silovanja, zlocinima sa elementima psihopatije (bizarni, sadisticki i zlocini koji su plod delovanja sekti). Takodje
se pominju kao korisni i u vezi sa otkrivanjem podmetaca pozara, pljackasa banaka i aktera opscenih telefonskih poziva.
2. Pregovarawe u talackim situacijama jeste posao tima strucnjaka, medju kojima je obavezno prisustvo psihologa sa policijskim iskustvom. Napredak sredstava obezbedjenja banaka, posta, trgovina, zamena u koriscenju novca kreditnim karticama i ucestali pokusaji nasilnog ostvarivanja odredjenih politickih zahteva aktuelizovali su otmice kao sredstvo ucenjivanja pojedinaca, organizacija i drzava zivotima ili zdravljem ljudi, radi pribavljanja novcane i (ili) politicke koristi. Kljucni deo u razresavanju otmica su pregovori, tokom kojih se vodi svojevrstan "verbalni rat" za zivote i zdravlje otetih. Tokom pregovora policija treba da dobije na vremenu radi efikasnog organizovanja i pripreme za akciju oslobadjanja
talaca i neutralisanja opasnosti od otmicara, s obzirom da takve akcije po prirodi moraju biti munjevite i
bez pravanagresku.

U cilju uspesnog realizovanja ove najosetiljivije i najodgovornije faze kod resavanja otmica, napravljeni su citavi programi za postupanje pregovarac a, u kojima su razradjene sve predvidive varijante razvoja talacke situacije. Ovi programi takodje uzimaju u obzir i neophodnu dozu kreativnosti i samostalnosti, neophodnu kad talacka kriza krene neocekivanim tokom, pregovarac se koristi i sopstvenim iskustvom.
Cilj pregovora jeste, osim dobijanja na vremenu radi organizovanja specijalizovanih policijskih ekipa, drzanje vanredne situacije nastale otmicom pod maksimalno mogucom kontrolom (u smislu kontinuiranog prikupljanja i tumacenja svih dostupnih informacija iz kojih se izvode zakljucci o moralnom, zdravstvenom i motivacionom stanju otmicara i otetih, otkrivaju prikrivene namere otmicara, sagledava stepen njihove spremnosti da ostvare svoje pretnje, predvidja razvoj situacije, i dr.).
S obzirom da su u talackim pregovorima ulozi ljudski zivoti, pregovaracki tim se uvezbava da funkcionise maksimalno sinhronizovano, pri cemu svaki clan tima odlicno zna svoju i uloge ostalih. Angazovanje u navedenu svrhu sigurno je jedan od najodgovornijih zadataka koje psiholog moze da dobije u policiji.
3. Forenzicka psihofiziologija je naziv koji se odnosi na oblast naucnog otkrivanja lazi putem poligrafa. Zasniva se na multidisciplinarnom pristupu u cijoj su osnovi psihologija, psihofiziologija i kriminalistika.
U svojoj osnovi predstavlja klasican psihofizioloski eksperiment u strogo kontrolisanim uslovima, sa osnovnom semom reagovanja S-O-R: ispitaniku (osumnjicenom), cija se iskrenost proverava, zadaje se stimulisci u vidu pitanja koja se odnose na njegovo direktno ucesce u ispitivanom krivicnom delu ili njegovo poznavanje elemenata krivicnog dela za koja je u uvodnom razgovoru izjavio da ih ne zna); zadati stimulusi u ispitaniku izazivaju hormonalno - adrenalinsku reakciju; kod izvrsilaca, u osnovi
tako izazvane adrenalinske reakcije je emocija straha od posledica otkrivanja lazi i (ili) osecanje krivice, a kod nevinih strah od moguce greske i (ili) intenzivan stres usled izlozenosti neopravdanoj sumnji, samoj situaciji policijskog ispitivanja, fizickoj izolovanosti u pritvoru, i sl.
Hormonalno-adrenalinska reakcija dovodi do niza promena u funkcionisanju vegetativnog nervnog sistema, koje registrujemo preko visekanalnog analognog ili digitalnog instrumenta - poligrafa. U zavisnosti od reakcija na pojedina pitanja, koja se zadaju u formi psiholoskih testova direktnog
ili indirektnog tipa, donosi se zakljucak da li ispitanik daje istinit ili lazan odgovor, odnosno da li je u vezi sa ispitivanim krivicnom delom ili ne.

Kontrola poligrafskog isptivanja kao psihofizioloskog eksperimenta podrazumeva:
• kontrolu svih spoljasnjih drazi: da bismo bili sigurni da je reakcija na sadrzaj nasih pitanja jedina draz na koju je ispitanik reagovao;
• kontrolu asocijativnog procesa kod ispitanika (sa istim ciljem kao i u predhodnom slucaju);
• kontrolu uzbudjenosti ispitanika: povecanjem ili snizenjem tenzije psiholos kim sredstvima odrzavamo je na nivou koji omogucava optimalno reagovanje na testovna pitanja i pouzdano registrovanje preko poligrafa;
• (samo)kontrolu ispitivaca: kako bi se subjektivni uticaj u svim fazama ispitivanja i odnosa prema ispitaniku sveo na meru koja ne utice negativno na konacan nalaz i misljenje.
U nekim drzavama poligrafski nalaz ima status sudskog dokaza (Japan, pojedine drzave SAD, Madjarska) u drugim se koristi u predistraznom postupku (Rusija, Kina, Ukrajina, Izrael, Holandija, Belgija, Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Poljska), sa ciqem suzavanja kruga osumnjicenih i usmeravanja istrage, kada ne postoje nikakve druge metode da se to postigne.

4. Psihologija vodjenja informativnog razgovora jeste posebna psiholoska vestina. Ona zahteva poznavanje psihologije licnosti, kriminalistike (posebno metodologije i taktike vodjenja informativnog razgovora) i, narocito, neverbalne komunikacije, koja u mnogim slucajevima moze saopstiti
jasnije poruke od reci.

Cilj je da se naucnim psiholoskim pristupom u toku informativnog razgovora izvuce maksimum iz ispitanika: sa sto manje utrosenog vremena i energije saznati sto vise. U tu svrhu vazno je razvijati sposobnost pronalazenja slabih (emotivnih i moralnih) tacaka ispitanika, koje se
koriste kao:

1. svojevrsni reperi za poredjenje ispitanikovih reakcija;
2. oslonac za ostvarivanje kontrole (preko stvaranja situacije nadredjeni- podredjeni, gde je u ulozi nadredjenog, tj. onog ko vodi i kontrolise isledjivanje, psiholog - islednik, dobar - los policajac , itd.);
3. oslonac za narusavanje vestacke psiholoske ravnoteze izvrsioca, od kog nastojimo da dobijemo priznanje za krivicno delo koje je ucinio.

Efikasnost psihologa se, u ovoj ulozi, dobrim delom zasniva na psiholoskoj vestini da poveze bitne elemente licnosti ispitanika - izvrsioca sa krivicnim delom koje je predmet ispitivanja. U tu svrhu, psiholog prikuplja neophodne informacije posredno (iz radne, zdravstvene, socijalne, obrazovne
i dr. biografije ispitanika) i neposredno (u toku samog isledjivanja,na osnovu psiholoskih verbalnih zamki i provokacija i analize njegovog svekolikog ponasanja - emotivnog, kognitivnog, motornog).
Krajnji cilj je sticanje sigurnosti u pogledu eventualne krivice osumnjic enog i, ako se ona utvrdi,
dobijanje priznanja.

Psiholog obucen za ovu vrstu angazovanja takodje bi trebalo da ucestvuje u prikupljanju podataka od ostecenih i svedoka kako bi stekao dovoljan fond psiholoskog znanja o krivicnom delu, zrtvi i osumnjicenom, sto je osnovni preduslov za plodonosno sprovodjenje informativnog razgovora.
[align=justify]

foryou10 · Iskusni član

PSIHOLOGIJA KRIMINALITETA
dr Radojko MilovanoviĆ

Udžbenik predstavlja nezaobilazno štivo za studente u policijskom školstvu i sve one koje interesuje psihologija kriminalnog ponašanja. U prvih nekoliko poglavlja obrađuju se teme iz opšte psihologije, kako bi se čitaocima koji se prvi put sreću s psihologijom olakšalo razumevanje gradiva koje se odnosi na kriminalitet. Psihološki pristupi razumevanju kriminaliteta, ličnost delinkventa, psihologija viktimizacije, predviđanje kriminalnog ponašanja, nasilnički kriminalitet, mentalni poremećaji i kriminalitet, psihologija u sudnici, rehabilitacija prestupnika su poglavlja u kojima se iznose osnovna znanja o kriminalnom ponašanju, ali i potpuno nove informacije kojih do sada nije bilo u domaćoj literaturi. Knjiga se posebno preporučuje stručnjacima u policiji i pravosuđu.

Ce___ · Početnik Domaćeg.de

Nasao sam dosta toga na net-u, jes da je dosta toga na engleskom ali nije da se neda citati.
Thk's u svakom slucaju.