Signali iz budućnosti ~ Vidovnjaštvo i predviđanje

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Signali iz budućnosti

Pre izvesnog vremena u italijanskogm gradiću Azoli (Mantova), osamnaestogodišnjeg Luiđija probudio je iz sna neki glas koji je dozivao u pomoć. Pospani mladić s naporom se digao iz kreveta, otišao u dnevnu sobu i stao da osluškuje… Ali, više se ništa nije čulo i nije mu preostalo ništa drugo nego da se vrati u krevet. Upravo u tom trenutku začuo se užasan tresak i lomljava koji su potresali čitavu kuću: srušio se čitav plafon u njegovoj spavaćoj sobi! ("La Parapsycologia" Della Valle Editore, Torino)

Muva i topovsko đule

Ako neka osoba sanja svoju smrt, nema načina da sazna da li je to upozorenje lažno. Obično mu ne pridaje naročiti značaj, ili se bar nada da će je ta sudbina mimoići. Ali, ne ponašaju se svi isto.

Jedne noći, jula 1750, Robert Moris, američki trgovac i otac Roberta Morisa, poznatog bankara i potpisnika Deklaracije o nezavisnosti, sanjao je da ga je usmrtilo topovsko đule i to prilikom posete jednom ratnom brodu. Ovaj san ga je toliko uznemirio da više nije hteo da čuje za brodove i plovidbu.

Međutim, dogodilo se da je ipak morao da se ukrca na jedan ratni brod, ali to je učinio tek pošto mu je kapetan obećao da će uobičajeni pozdravni plotun biti ispaljen kada se on nađe na kopnu.

Dok je Moris bio u čamcu kojim se vraćao na obalu, kapetanu je sletela muva na nos i zamahnuo je rukom da je otera. Tobdžije su ovaj njegov gest shvatile kao znak za paljbu i odjeknuli su pucnji… Morisov san se ostvario. ("Journal of the American Society for Psychical Research", april 1970).

Prokletstvo ili samo samo sudbina

Kenet Mekenzi živeo je u Škotskoj u XVII veku. bio je vidovnjak i proricao je sudbinu gledajući kroz jedan šupalj beli kamen. Zabeleženo je da je prorekao krvavu bitku kod Kalodena i otvaranje Kalidonskog kanala. Ali, ono što je Mekenziju donelo slavu, bez sumnje, jeste sudbina Sifortovih.

Priča o ovoj plemićkoj porodici počinje 1660. godina kada je grof Sifort napustio svoj zamak i ženu u Bronu i otputovao za Pariz. Prolazilo je vreme, a grof se nije vraćao kući. Jedne večeri, na zabavi koju je priredila supruga Izabela, bio je prisutan i Mekenzi. Domaćica je zamolila vidovnjaka da pogleda u svoj kamen i kaže joj šta to radi njen suprug u Parizu. Mekenzi je izvadio kamen i počeo grohotom da se smeje, ali je odbijao da kaže šta vidi. Učinio je to tek na Izabelino navaljivanje i pred svim gostima izjavio kako se njen suprug ludo zabavlja u društvu lepih dama.

Izabela je pobesnela, verujući da joj se vidovnjak ruga i naredila da ga zatvore. Pričalo se da je Mekenzi odmah obešen, ali i da je spaljen u buretu sa smolom. Jedno je sigurno: pre nego što je doživeo zlu kob, Kenet Mekenzi je prorekao sudbinu Sifortovih koja je zvučala kao prokletstvo.

Rekao je da će loza Sifortovih na tragičan način da se ugasi i to veoma brzo… Da će poslednji Sifort biti gluvonem, da će imati četiri sina i da će svi imati poneku veću telesnu manu. Da će svi umreti rano i da će njihova zemlja preći u ruke neke mlade žene koja će stići sa Dalekog istoka s belom kapicom na glavi. Pre nego što će izdahnuti vidovnjak je još rekao da će ta žena biti kriva za smrt svoje sestre. U sledećih sto godina Sifortovi su imali promenljivu sreću: dobijali su i gubili, što je i bilo razumljivo za burno vreme u kome su živeli, pa su na vidovnjaka i njegovo predviđanje svi zaboravili. A onda je poslednji Sifort, lord po tituli, dobio četiri sina i šest kćeri. Svi sinovi su imali poneku manu i umrli su rano, jedan za drugim. Za njima je umro i otac, 1815, kada se i loza Sifortovih ugasila. Mekenzi je sve to u tančine prorekao, čak je i pogodio imena dvojice sinova. Ostvario se prvi deo proročanstva…

Najstarija lordova kći Meri Elizabet bila je udata za admirala Semjuela Huda koji je umro u Indiji, negde u isto vreme kad i lord Sifort. Meri se tako vratila sa Dalekog istoka u Englesku, s belom kapicom na glavi kakvu su tradicionalno nosile udovice i nasledila očevo imanje, što je Mekenzi takođe predvideo.

Nekoliko godina kasnije Meri je krenula sa svojom mlađom sestrom u šetnju kočijom. Ona je držala dizgine kada se konj iznenanda uznemirio… Kočija se prevrnula i – mlađa sestra je umrla od zadobijenih povreda! (J. G. Lockhart: "Curses, Lucks and Talismans")

Kantov prijatelj i - požar

Emanuel Svedenborg (1688-1772) bio je švedski naučnik i teolog, poznat i po svojoj vidovitosti. Primer koji to najbolje ilustruje zabeležio je čuveni nemački filozof Imanuel Kant:
Bilo je to 19. VII 1759. u Geteborgu, oko četiri po podne. Svedenborg se upravo vratio s puta po Engleskoj. Sedeo je sa prijateljima kada je iznenada osetio čudnu uznemirenost. Izvinio se prisutnima i izašao da prošeta. Ubrzo se vratio i rekao im da je u svojoj viziji video strahovit požar, oko 500 kilometara daleko od Geteborga. Uznemirenost ga je držala sve do osam uveče, a onda se iznenada opustio i obavestio prisutne da je stihija savladana…

Dva dana kasnije u Geteborg je stigao glasnik s vešću o požaru i potvrdio Svedenborgovu viziju u svim pojedinostima. ("The unexplained: Mysteries of mind, space and time", knjiga 1)

Alo, alo – u XVII veku!

Za francuskog književnika Sirana de Beržeraka, koji će ostati zapamćen po svom nosu, mogli bismo reći i da je preteča naučne fantastike, pa i prorok. U dva naučnofantastična romana, na temu drugih svetova, Sirano je, samo nekoliko godina pošto se Galileo našao pred sudom inkvizicije, pisao o kretanju Zemlje i drugih planeta, kao i o gravitacionom polju Meseca. Tu pominje čak i višestruke mogućnosti interplanetarnih letova, od kojih je jedno na raketni pogon. Tvrdi, čak trista godina pre Denikena, da su božanstva koja se spominju u mitologijama svakog naroda u stvari putnici iz svemira. Opisuje danas važeće tehnologije vezane za Mesec, aparata pomoću kojih se prisluškuju i snimaju razgovori, pa čak i neke džinovske lampe koje noć na mesecu čine svetlijom od dana.

Niko još nije prevazišao Sirana u njegovom vizionarstvu vezanom za pronalaske električnih i elektronskih uređaja: telefona, magnetofona i slično. Danas bi na tom polju imao brojne konkurente, ali treba imati u vidu da je on živeo između 1619. i 1655. godine!

Jadni Ričard Parker

Godine 1838. Edgar Alan Po, severnoamerički pesnik i pripovedač, objavio je priču strave pod nazivom "Avanture Gordona Pima". Tu se govori o trojici brodolomnika koji su izgladneli, kockom odlučili da ubiju i pojedu svog druga Ričarda Parkera.

Godine 1884. trojica brodolomnika doživela su istu sudbinu kao i junaci Poovog romana. Nesrećnik na koga je pala kocka zvao se Ričard Parker!

Pismo sa crnim pečatom

Dobro je poznato da je atentat na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. označio početak I sv. rata. Međutim, malo ko zna da je biskup Jozef Leni, bivši učitelj Ferdinanda, predvideo ovaj događaj.

"Sanjao sam", piše on, "kako prilazim radnom stolu da bih pregledao prispelu poštu. Odmah mi je palo u oči pismo s crnim rubom i crnim pečatom koji je predstavljao grb prestolonaslednika. U njemu je stajalo: "Dragi dr. Leni, želim da vas obavestim da smo moja supruga i ja postali žrtve političkog atentata. Molite se za nas. Sarajevo, 28. juna, 3 časa i 15 minuta." Kad sam se probudio bilo je tačno 3:15 ujutro. Krenuo sam da zabeležim ono što sam sanjao... A u 3:30 dobio sam telegram kojim su me obaveštavali o atentatu." (Keith Elis: "Prediction and Prophesy")

[iz "Politikinog zabavnika" #2014, 2. VIII 1990, originalni naslov "Sirano je imao nos"]