Psihicke krize...

---X---GIRL · **[●Sancta ஐ Sapientia●]**

Svakome od nas se desi da nas neko razocara,da nam se desi bilo sta lose sto nas navodi da zapadamo u neke psihicke krize. Cini ti se kao da nemas vise razloga za zivot,da se sve srusilo a opet zelis da verujes da ce se to promeniti i da ce biti bolje.

E ovako mene interesuje kako se vi osecate u tim trenucima i kako uspevate da izadjete iz svega toga?

hiker · Početnik Domaćeg.de

Jedini nacin da se prevazidje takvo stanje jeste da se pronadje nesto sto ce "zaposliti" misli, knjiga na prvom mestu, fizicka aktivnost, vesela muzika...takvo stanje je prolazno, crne misli ne mogu dugo biti u glavi, bitno je da se ne prepusta samosazaljenju...

Ovako se ja borim:)

dameski · Prijatelj foruma

uf.....imala sam ih toliko i imam ih i dan danas, da sam vise prestala i da se secam i shvatila da ne mogu protiv toga...svako ih od nas naravno ima, e sad, pasti ili dici se , pitanje je sad...

kako se borim? hm...bas upravo tako, kazem sebi ili cu da se borim ili komotno mogu da Brankov most...(btw, zasto svi idu na Brankov, nije mi jasno Rolling Eyes

)

elem, moram i da priznam da mi s jedne strane, te krize na neki nacin i dobro dodju da malo bolje spoznam sebe i svoje zelje, stavove, razmisljanja...

---X---GIRL · **[●Sancta ஐ Sapientia●]**

Ja zaista pokusam da se otrgnem,pokusavam ali ne mogu. I par dana sam totalno van sveta,osecam se strasno usamljeno. I kada su mi najpotrebnijii svi ti silni prijatelji njih nema. I onda sam odlucila da napravim krug iskrenih prijatelja oko sebe, a ove druge koji se druze iz koristi da drzim na distanci.
Jer prijatelja mozes da pozoves u pola dana-u pola noci

hiker · Početnik Domaćeg.de

..pa, kada se osecamo usamljenima potrebno je pronaci uzrok naseg usamljenistva... osecamo da smo emotivno ispraznjeni i trazimo “krivca” za nase stanje...nema krivca za nase stanje, jedostavno, dobro je, ponekad,ostati sam sa sobom, jer tada svodimo racune, sta smo uradili u zivotu, sta smo hteli,mogli, postigli...ne treba bezati od toga da se pogledamo u ogledalo, budemo iskreni prema sebi, e onda ce sve biti lakse, jos danas bice tesko, ali sutra...sutra cu naci nacin da izadjem iz situacije u kojoj se nalazim, zaboravicu negativne stvari od juce, necu kukati nad svojom sudbinom i krenucu dalje...

:LOL: · **>bitchy witch<**

foryou10 · Iskusni član

Imam srecu da mi je supruga najbolji prijatelj i jako puno mi pomaze da prebrodim sve psihicke krize.Izlaz iz psihickih kriza nalazim i u radu.

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

Okupiras se necim dok kriza na otanji. Nestane posle nekog vremena... optimizam je najjace oruzje.

jcona13 · Početnik Domaćeg.de

Ja krizu shvatam kao normalnu pojavu u razvoju ličnosti, čak i kao neminovnu.Ako nebi bilo krize nebi bilo ni motivacije za napredovanje u razvoju. Tako kriza više ne liči na nešto protiv čega se treba boriti nego izazov za prestojavanje u tehnikama kako da prevazidjemo krizni trenutak i da ga iskoristimo kao šansu. Zahvaljujući svom ličnom usavršavanju uspeo sam da prevazidjem i izuzetno snažne egzistencijalne krize /dva infarkta, operacija na otvorenom srcu, ablacija oka i jošpar sitnih operacija/. Najstrašnija stvar je bila strah od smrti. Moram da priznam da sam prihvatio savet poynatog našeg sportiste u knjizi PA-KO sistem, gde mi je ponudjen savet da se ne suprostavljam strašnim mislima o smrti već da SMRT pozovem u društvo i da u svojoj imaginaciji porazgovaram sa njom. Da je upitam o životu jer upravo ona o tome najviše zna. Verujte, da sam na operacioni sto otišao sa osmehom i bez trunke straha ili napetosti. Možda ovo nekome pomogne.

Dedda · Dobro upućeni član

...imao sam krizu skoro i bilo je zestoko!!! Puko sam kao zvecka...ali naravno uvek postoji nacin da se to prevazidje...po meni dobra stvar za to je fizicka aktivnost,ali muzika je za to najjaca...pustim r'n'r iskuliram ako mogu a ako ne mogu onda popricam sa najiskrenijim prijateljima,pokupim neki savet itd...

nadalina68 · Dobro upućeni član

da imam psihickih kriza naravno ja ih zovem dan "D" ali imam jaku suprugovu pomoc u tim momentima pa na srecu ne traje dugo a spas trazim i u nekom radu setnji

Konjanik · **Ludi Bosanac**

bio sam u jednoj jakoj krizi, bilo je gadno, u mjesec dana sam smršo za 15 kila, u 3 mjeseca 42 kile. ništa jeo, ništa pio, samo pušio. kriza je došla zbog zdravstvenih problema u porodici. sav sam bio nikakav. kad bi sjeo sa jaranom na kafi, malo koju bi progovorio. hvala bogu, bio je on tad toliko spreman i priseban da me trzne, da me vrati u život. kasnije sam sam shvatio, da od toga nema ništa koristnog, samo sebi zagorčavam život i sebe uništavam tako. tad sam naučio, da je bolje da sve ša se desi, primiti sa nekom zdravom dozom pa može se reći i "cinizma". od tada sam puno jači psihički, ne dopuštam "silama okolice" da me bace u krizu. borim se i rukama i nogama, shvatio sam da je važno voljeti sebe, i ako to znam i to činim, voljet ču sve oko sebe, neću se sikirati niti se zamarati.