Tjelesna i emotivna glad

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Zamor od dugotrajne veze može uzrokovati tjelesnom i-ili emotivnom glađu, za nečim novim, za nečim što je nekad postojalo a sad nedostaje između dvoje ljudi. Nije lako kontrolirati strasti, čovjek je senzualna kreatura koja ima potrebu zadovoljavati svoju emotvnu i tjelesnu glad za voljenjem.

Jedna kratka priča iz stvarnog života: Ona je bila u kasnim tridesetim, majka i žena, pored muža tu je bio sin od 12 i kćer od 7. Imala je sve, ili je barem vjerovala da sve znači: kuća, automobili, porodica, namještaj, posao... dok jednom nije u priču ušao drugi muškarac. Malo pomalo odbijanje od svake veze s njim popuštalo je sve dok nije se potpuno predala strastima... Priču znate, ne moram ulaziti u detalje.

Nije bit ovdje osuđivati je ili ne, niti je bit u odgovaranju o tome tko je bio povrijeđen više a tko manje... čovjek je komplicirano biće koje treba hraniti sve svoje gladi pa tako i gladi za tjelesnom strašću i emocijama.

Ako zanemarimo osobu s kojom smo, veće su šanse da će potražiti način da zadovolji te gladi. Ako smo zanemareni i sami možemo lakše tako postupiti. Čini se da je odgovor u reciprocitetu davanja i primanja. No, je li stvarno uvijek tako? Rekao bih da ima onih koji jednostavno potrebuju više i onih koji imaju manje potrebe. Kako postići pravi balans medju dvjema osobama u vezi a da se ne dovedemo u situaciju gdje ćemo ili biti povrijeđeni ili povrijediti nekog? Jer, ima dosta toga što može loše djelovati na vezu – monotonija u vezi, osjećaj zasićenosti ili zanemarenosti, nesigurnost u vezi...

Što mislite o tome?

Baraba · Džentlmen

Dogovorimo se da nema povrede, ako se desi to shto se desi i dilema reshena.
Sa druge strane ne sme osoba da se preda 100% tom uzhitku, inache ce pocheti da oseca neshto ka toj "avanturi", a to deluje pogubno - hteli mi to ili ne.
No, da se vratim temi.

jerotije · **rank**

Kao i vecini zivotinja, u coveku je prirodni nagon za promenom seksualnog partnera radi efikasnijeg razmnozavanja (postoje vrste koje imaju jednog partnera ceo zivot, kao sto je to slucaj sa beloglavim supovima, zato im i preti izumiranje Very Happy

). Sad, civilizacija nas je naucila da je to nemoralno i mi smo to prihvatili. Covek se odupire mnogim svojim nagonima jer su u suprotnosti sa moralnim nacelima drustva. Opravdanja, kao sto su ta da ti nesto nedostaje kod sadasnjeg dugogodisnjeg partnera, su, ustvari, posledica tih nagona.
Razlike medju nama su u tome sto su nekima ta nacela duboko usadjena u svest, a nekima ne. Neki, pak, imaju morala, ali nemaju dovoljno samokontrole.

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

veoma diskutabilno...
treba izanalizirati potrebu... coveku sve treba... i nikada mu nije dovoljno i uvek je nezasit... sama njegova priroda ga cini gladnim... u svakom pogledu...
treba li covek da se zasiti?

drustvo je stvorilo neka moralna nacela koja se s vremnom menjaju... tako i kod ovog pitanja... nije moralno da se covek "nahrani" u momentu kada oseti glad... i to u restoranu koji je tudje vlasnistvo...
kada smo vec kod restorana... krenite od samog vas samih... mozete li u svakom restoranu da jedete?... svi oni postoje da bi se utolila glad...

kao veoma halapljivo stvorenje, covek je "morao" da izmisli neki nacin da kontrolise svoju glad... MORAL (vestacki stvoren)... verovatno kreacija razuma...

e sad... postoji li covek na ovoj planeti koji moze da kaze da je dobro uhranjen u svojoj vezi?... nema ga... ne racunajuci one umisljene.
posto je cinjenica da cemo povremeno biti gladni "ljubavi" (kakav god to oblik bio) ili mozda konstantno se osecati nezadovoljnim u nekom segmentu svoje veze... ja sam najpre za varijantu da se povremeno, kada dodje do prevelike gladi, porazgovara sa partnerom o mogucnosti dopunjavanja menia ili eventualno promenom zacina koji se koriste u vec postojecim obrocima u meniu...
poprilicno sam siguran da je veoma moguce kroz zivot tj. jednu ozbiljnu vezu pisati jedan dobar KUVAR...
a ako je u toj vezi pisanje kuvara onemoguceno iz bilo kog razloga (trebalo bi da bude konkretan i jak)... Confused

... ocigledno je da bi u tom slucaju jedino resenje bilo... promena restorana Confused

ako postoji problem treba ga na vreme uociti, definisati i naci pravi nacin da se on otkloni...
problemi se iznova javljaju... i ne treba ih zaobilaziti i ostavljati po strani...

ako je losa vecera... napravi drugu... a ne otici na gotovo u fast food...

foryou10 · Iskusni član

Kada nekoga istinski volis bez obzira na iskusenje neces pokleknuti.Sirove strasti,Fatana privlacnost su dobri filmovi,ali samo filmovi.

Mysty · **~abhor~**

Da li se prevara isplati?

Na prevaru u vezi ili braku možemo gledati iz različitih uglova. Jedan od njih je sagledavanje prevare iz ugla moralno-vrednosnih orijentacija. Pošto prevara uključuje neiskrenost, laganje i povredu osećanja partnera, možemo se pitati da li je prevara moralni čin. Mislim da bi takva diskusija dovela do brojnih neslaganja i što je još važnije do relativizovanja prevare. Upravo je to ono što ću pokušati da izbegnem u ovom tekstu a istovremeno ću istaći psihološke aspekte prevare. Pokušaću da odgovorim na sledeća pitanja: Koje osobe su sklone prevari/prevarama? Šta je to što neke ljude najčešće motiviše na prevaru? Da li se isplati varati?

Počećemo prvo sa definisanjem prevare. Pod prevarom se obično smatra postojanje paralelne, tajne veze sa drugom osobom dok je osoba koja vara u isto vreme u vezi ili braku. Dakle o prevari možemo govoriti samo kada je osoba koja vara već u nekoj vezi u kojoj se moralno, usmeno i/ili pravno obavezala na vernost. Sve drugo se ne može smatrati prevarom već promenama seksualnog partnera ili promiskuitetnim ponašanjem. Neki ljudi su skloni da prave razliku između prevare koja je motivisana čisto seksualnim motivima od prevare koja je motivisana zaljubljivanjem u drugu osobu. Kada budem govorio o motivima koji stoje u osnovi prevare videćemo da suštinski nema razlike između ove dve vrste motiva iako to možda tako izgleda na prvi pogled.

Najčešći motivi koji ljude motivišu na prevaru su:

Hronično nezadovoljstvo i svađe u vezi ili braku – nerešavanje konflikata dovodi postepeno do gomilanja nezadovoljstva, ljutnje, javljanja čestih svađa a kasnije i do međusobnog prezira i distanciranja. Sve to vodi blokadi ljubavi i pozitivnih osećanja prema partneru koji se sada posmatra samo kroz prizmu besa i kriticizma. Hroničan osećaj nezadovoljstva i neprihvatanja od strane partnera motiviše osobu da potraži pažnju i prihvatanje na nekoj drugoj strani kako bi se ponovo osetila prihvaćeno i voljeno. Kroz prevaru osoba pokušava da kompenzuje svoje narušeno samopoštovanje i pozitivnu sliku o sebi kao nekome ko vredi.

Strah da se ostane sam – neke osobe ostaju dugo u vezama ili brakovima u kojima nisu zadovoljni i gde je strast i ljubav odavno prestala da postoji. Razlog tome je eksplicitan ili implicitan strah da se bude sam. Neke osobe naprosto misle da samoću ne mogu da tolerišu, da je usameljenost užasna i neizdrživa, pa birajući između dva zla prave kompromis – ostaju u vezi sa osobom koju ne vole a imaju avanture sa strane kako bi porekli svoj strah i potvrdili svoje narušeno samopoštovanje. I ovde je reč o nesigurnosti u sebe i negativnom samovrednovanju. Osoba se plaši samoće jer veruje da neće lako naći novog partnera jer nije dovoljno atraktivna i/ili zanimljiva. Postoje i osobe koje misle da ako ostanu same da ih to čini jadnim i da će ih drugi ljudi sažaljevati. I ovde se radi o nesigurnosti koja se projektuje na stav okoline.

Nesigurnost u sebe koja se želi kompenzovati samodokazivanjem (sindrom Don Žuana) – osobe koje su duboko nesigurne u sebe i koje imaju difuzan identitet (na primer sumnjaju u svoju muškost i sl.) nastoje da kroz osvajanje i menjanje seksualnih partnera kompenzuju snažan i dubokoukorenjen osećaj neadekvatnosti. Potraga za novim avanturama može poprimiti prisilni karakter, jer ako osoba prestane da upražnjava ovaj vid ponašanja može se javiti osećaj anksiznosti povodom procene sopstvene manje vrednosti. Ove osobe sklone su da idealizuju svoje partnere, tragajući za perfektnom osobom koja će im se diviti i u potpunosti ih prihvatiti. Problem je u tome što ova vrsta idealizacije ne može da traje dugo, pa kada dobiju divljenje i prihvatanja, brzo se ohlade i te osobe im postanu dosadne, nezanimljive i manje vredne. Zbog toga se odmah upuštaju u traganje za novom avanturom i novim izazovima. Glad za samodokazivanjem (u čijoj osonovi je poricanje osećanja vlastite neadekvatnosti) je bezgranična, to je prosto rupa bez dna.

Način da se indirektan način osveti partneru za njegova/njena loša ponašanja – pasivne i pasivno-agresivne osobe koje ne umeju da na direktan i otvoren način izraze svoje nezadovoljstvo i suprotstave se maltretiranju, posesivnosti, kontroli i uvredama od strane partnera sklone su da se osvete partneru tako što će ga/je prevariti. Dok je prethodna strategija uglavnom muška ova je uglavnom karakteristična za žene. Problem sa ovom vrstom ponašanja je u tome što prevara ne dovodi do redukcije ljutnje na pertnera, ne popravlja dugoročno narušeno samopouzdanje i ne pruža osobi nova iskustva i veštine kako da se suprotstavi i zaštiti sebe. Često se u ovim slučajevima može javiti osećaj krivice kada osoba uvidi zašto je počinila prevaru.

Nemogućnost da se ostvari bilo kakva emocionalna vezanost sa drugom osobom – predstavlja najteži vid psihopatologije kada je u pitanju prevara. Ovde je reč o narcističkim, psihopatskim osobama koji funkcionišu na nivou poremećaja ličnosti. Ove osobe su egoistične sa apriori slabim kapacitetom za empatiju i ljubav. Ove osobe su sklone površnim vezama, stalnom flertovanju i promiskuitetnom ponašanju. Ova vrsta ponašanja u suštini i ne bi mogla da se nazove prevarom jer ove osobe nisu u stanju da se za nikoga vežu pa samim tim postavlja se pitanje koga one varaju.

Kao što smo videli osobe koje varaju svoje partnere su osobe koje su nesigurne u sebe, osobe koje slabo tolerišu frustraciju, osobe koje se jako plaše razdvajanja, osobe koje ne umeju da na otvoren način izraze svoje stavove, želje i nezadovoljstvo i na kraju osobe koje su nesposobne za bilo koju vrstu vezivanja. Dakle, reč je o različitim tipovima ličnosti.

Na kraju može postaviti smisleno pitanje da li se isplati varati? Ili preciznije formulisano: ako varate partnera koga vi zapravo varate, sebe ili drugog? Prevara je pre svaga neiskrenost prema sebi. Osoba koja vara zavarava sebe jer nije u stanju da se suoči sa bolnim istinama – sopstvenim osećanjem manje vrednosti i neadekvatnosti, strahom od vezivanja ili razdvajanja, nedostatkom veština da se rešavaju konflikti u vezi ili braku itd. Umesto varanja i traženja izlaza u paralelnim vezama, avanturama ili flertu, konstruktivni (ali teži) način jeste suočavanje sa vlastitim problemima i njihovo rešavanje. Prevara je poricanje problema a poricanje ne vodi nikada do rešenja. Možemo se zapitati: da li prevarama razrešavamo strahove i osećaj manje vrednosti ili prevazilatimo konflikte u vezi ili braku? Odgovor je jasan: NE. Prevara predstavlja isključivo trenutno olakšanje, privremeno bekstvo od realnosti, prolazno zadovoljstvo a ne rešavanje problema. Ako prevaru sagledamo iz tog ugla zaista nam nisu potrebne moralističke osude.

Izvor: VasPsiholog

Vermerova · Početnik Domaćeg.de

Druga mi teže pada.