Napušteni u trudnoći?

Otrovna dama · Početnik Domaćeg.de

Saznali ste da ste trudni i šta vaš dragi napravi?....ostavi vas jer se nemože nositi sa tim da će postati otac. Šta napraviti u vezi sa tim?

natasa20 · Početnik Domaćeg.de

ja mislim da zena u ovom svetu moze dete dobiti i da ga samo odgoji. ako su roditelji isto uz nju onda moze sve podneti!

ali opet ima neki koji kazu abortus, ja mislim da to treba svako za sebe odluciti!

Embarassed

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Šta napraviti ako je otac nezreo i bezobziran?!

Potruditi se da dete ima jaku majku punu ljubavi Wink

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

Baraba · Džentlmen

crnibiser · samotvoja24

Ja sam bila ostavljena u trudnoci i od oca djeteta i od obitelji i od prijatelja i od države i od sviju...bila sam SAMA. Nikada nisam ni pomislila da dijete ostavim..jedini koji je uvijek bio uz mene jeste BOG i samo zahvaljujući Njemu uspjela sam .

Borba je bila jako teška i cijelo vrijeme sam nailazila samo na osude , gaženja , pljuvanja itd. i na zatvorena vrata..ali borila sam se i uspjela sam.

Pobjedila sam sviju..jer sam kao oskara dobila dva predivna dječaka bez kojih bi mi život bio jako siromašan.

I uvijek se držim one izjave iz nekog filma...Bogat sam ćovjek jer imam materijalno sve što mi treba , ali sam siromašan jer nemam djecu.

Ja sam jako bogata osoba jer imam dva andjela....ponosna sam jer sam ipak ostala zajedno uz svoje sinove..a svi oni koji su me tada pljuvali , vrijedjali i gazili sada me mole da ih pogledam , oni su jedini na gubitku.

Kao majka..kao žena koja se sama borila za život u njenom stomaku za koji su svi oko nje davali jedino rješenje da se riješim djece mogu poručiti svim onim ženama koje se nadju u sličnoj situaciji..Boriute se i hrabro gazite sve nedaće jer zadovoljsvo koje vas iz godine u godinu obuzima uz to dijete je neopisivo.Budite hrabre i izadjite kao pobjednice.

mrgude · Upućeni član

bravo biser!!!!!

svaka cast!!!!

sirenica · Početnik Domaćeg.de

Pozdrav svima!

Sto se tice oca deteta... mozda ne treba biti toliko surov, osuditi ga i odbaciti odmah... Svako od nas ima svoj individualni pristup situacijama koje nas sokiraju, iznenade...nekome je potrebno mnogo vise vremena da prihvati stanje u kome se nezeljeno nasao...a svi mi i gresimo, ljudi smo...

Mislim da nista nije tako tragicno i neresivo, kao sto se nekome moze uciniti na prvi pogled. Uvek kada pogresimo, sokira nas pomisao na moguce posledice, a ne sama "greska", s toga treba traziti moguca resenja. Uvek imamo izbor! I samo od nas samih zavisi kakav izbor cemo napraviti. Ako sami izaberemo (bilo koji put) - sami smo i odgovorni za njega! Sami snosimo posledice!

Kao prvo i osnovno, licno sam protiv abortusa i ne postoji opravdanje za takvu odluku, jer to resenje moze biti samo privremeno, a samo one zene koje su ga vec imale mogu razumeti o cemu govorim!

Postoji prva mogucnost: razgovarati, koliko god je potrebno i dati vremena drugoj strani da prihvati situaciju. Ako za to ne postoje opravdani razlozi (tj. ako je veza povrsna i osoba nije ona s kojom bi smo rado podelili ostatak zivota) onda...

postoji druga mogucnost: prekinuti svaki emotivni kontakt s tom osobom i raditi na eventualnom ocuvanju "prijateljskog" odnosa - radi deteta! Ipak je najbolje za dete da ima oba roditelja, makar jedan bio samo povremeno s njim! Dakle, prihvatiti svu odgovornost i borbu na sebe, ali u tom slucaju i svesti granice dozvoljenog na minimalu, tj. ograniciti prava oca prema detetu. A sve se to da resiti, bez problema, sudskim putem, jer je zakon uvek na strani majke!

Inat i bes nikome nisu denili nista dobro, a u ovakvim situacijama nismo bitni samo MI, nego treba misliti i na to dete! Sta je za njega najbolje!? Mislite unapred, dugorocno, a za takva resenja je potrebno i te kako se preznojiti i "prokrvariti". Ali, vredi! Vredi svaku kapljicu znoja i krvi!!! Smile

Sve ovo sam rekla poucena licnim iskustvom, kao i iskustvom jedne svoje prijateljice, dakle, ne filozofiram i ne pricam na pamet...govorim o mogucim resenjima (koja su se, uz mnooooogo truda i strpljenja, ostvarila). Konkretno, ja sam zatrudnela s ozenjenim covekom, koji je "verovao" da nikada nece ostaviti svoju zenu i dvoje dece... Danas sam srecno udata za tog coveka, imamo zajednicko dete, a svo troje dece se medjusobno prosto obozavaju. Drugaricino iskustvo je malo drugacije...on nije bio ozenjen, tj. bio je u vezi s njom, ali ocigledno da nije bio spreman za ocinstvo. Cim je saznao za prve rezultate, "pobegao" je bez traga i glasa. Niko ga vise nije ni cuo ni video! Kada je dete napunilo 2 godine, pojavio se kao grom iz vedra neba...zamislite situaciju kada nepoznatog coveka treba da predstavite detetu... "duso, ovo je tvoj tata"!? No, kako god bi se neko poneo u tom trenutku, verovatno je ispravno. Svi smo mi "pametni" kada je tudja koza u pitanju. Sve u svemu, moja drugarica je presla preko svega i prihvatila tog coveka ponovo u svoj dom, a kraj cele price je - cekaju sada i drugo dete! Smile

Dakle, nije poenta odmah dici ruke, preseci, odluciti impulsivno u stanju depresije ili besa... Bitno je dati vreme i sebi i drugima. Sebi, prvenstveno, da se strasti smire, da se um razbistri... mnoga resenja nam se ukazu kad najmanje ocekujemo.
Sve u svemu, abortus je nesto sto bi samo trenutno resilo problem, ili nam se samo ovog trenutka bar tako cini!? To je prvo na sta se pomisli kada su ljudi nespremni za stvaranje porodice! Ali... da li je to zaista, realno, jedino resenje!? Naravno da nije! Samo, neki ljudi radije prihvataju takvo resenje, u strahu da se suoce sa mnogo tezim (ali dugotrajnijim) resenjima. Ne bih nazvala to "kukaviclukom" - da ne bude nesporazum - radije bih to opisala kao nezrelost i nespremnost osobe, sto opet nije za osudu, vec treba uraditi sve sto je u nasoj moci, dati sve od sebe i doprineti sazrevanju te osobe (jer sasvim je izvesno da ce se to jednom desiti, pre ili kasnije, samo je pitanje koliko mi zelimo vremena da ulozimo i damo).

Otrovna damo, iskreno se nadam da ces bar deo ovih iskustva upotrebiti u resavanju svog problema (ili vec o kome se radi). I svima onima koji se nalaze u slicnoj situaciji bih porucila: neka vam abortus bude poslednja, a ne prva pomisao!!!

Puno pozdrava i svako dobro!

P.S. izvinjavam se svima na dugom postu, ali tema je zahtevna i ne moze se iskustvo preneti u dve recenice...

please · Odomaćeni član

lako je praviti decu,
mnogo je teze brinuti o njima.
treba biti svestan da je svaki intimni odnos cin reprodukcije...
"nezeljeno" dete je veliki teret u zivotu.
diskusije je debela natu temu;
-muskarac koji nece dete (a napravio ga je ipak) je neodgovorni paksu,
-zena koja rodi dete "bez tate" je pomalo neodovorna isto tako,jer ce
-dete citavog zivota trazi istinu i oca koji ne postoji...

pinkie · Prijatelj foruma

Sta uraditi?jel resio da ode?Srecan mu put Shocked

!Ja ostajem sa melnim andjelom, a on sam...Bog ti daje zivot i to je ono sto je najvaznije od svega...Ja jesam za normalne roditelje, za harmoniju u kojoj bi dete raslo, za prisustvo oba roditelja u odgajanju deteta, ali ako on resi da ne bude deo toga, onda zaista i ne treba da ucestvuje u odgajanju MOG deteta...najvaznije od svega bilo bi mi da se posvetim zdravom zivotu, da se svim silama potrudim da detetu pruzim sve sto roditelj moze da pruzi, a suze i patnju ostaviti za kasnije, trebace kad dete pocne da pravi stete po kuc, da se povredjuje slucanim padovima, da ne postuje mamine molbe i naredjenja, ostaviti za prve radosti i prve tuge koje nam taj mali andjeo moze pruziti..nista drugo

sara_x · Početnik Domaćeg.de

Bila bih presrećna što bih ostala trudna, i tu mi sreću ne bi pomutio ničiji dolazak ni odlazak. Ne bih se odreka dedeta ni za šta, i ni za koga na ovom svetu. Kako je sirenica već rekla, ne lupetam, govorim iz ličnog iskustva. Naime, ja sam svoju bebu izgubila u šestom mesecu trudnoće (spontani, i to bez objašnjenja), i ni za šta na svetu ne bih namerno prekidala trudnoću, bez obzira šta otac deteta želeo. Ako mu se ide, srećan mu put Exclamation

Double Hearts · Love Sucks