Beg u sebe...

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

Sto zbog straha sto zbog nekog obika depresije, nesigurnosti... i ko zna zbog cega jos.... u stanju smo da se zatvorimo u sebi i da provedemo neko vreme lutajuci beskrajnim prostranstvima svojih misli i osecanja.

Ja sam skoro imao slucaj, da zbog nemoci da resim lanac problema koji je zamalo uspeo da me ugusi, upadnem u taj svet i ostanem jedan period zarobljen. Osvescen jednim dogadjajem izasao sam iz tog stanja i uvideo da se svet za to vreme promenio i da je moje stanje rezultiralo jos vecim pogorsanjem situacije. Prvobitni problemi su se resili uglavnom sami od sebe i malo uz moje angazovanje. Ali je celokupna situacija povukla za sobom za mene jos veci problem od tih problema koji su me zatvorili.
I skoro mesec i po dana po izlasku iz tog sveta, se borim da nekako ispravim rezultate svoje pasivnosti i da ne padnem ponovo u centrifugu svojih misli i osecanja.

Da li se ove stvari i vama desavaju? Kako izlazite na kraj sa njima?
Kako biti svestan svoje zatvorenosti?

Konjanik · **Ludi Bosanac**

biti zatvoren u sebe? jeli to toliko loše uopšte?
svakako da je loše ako pogledamo sa ugla naših bližnjih. meni se desi da se zatvorim u sebe, jer tako sam naučio, tako se sredim. nije mi se desilo, da bi ostao u tom vrtlogu, da ne znam izaći. to je loše. mišljenje imam, ako previše vremena ostanemo zatvoreni u sebe, to vodi u depresiju, a to nije dobro, presvega zbog nas samih, pa tek onda ostali koji nas gledaju kako smo nikakvi.

mrgude · Upućeni član

nisam nikad to dozivili niti znam nekog tko jest...i ne bi volila,mislim da je to korak do ludila kad te spici zivot. drago mi je ivane da si se ti iscupao Neutral

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Da, 'imam svoj mali svet i oko njega Kineski zid' i neophodno mi je da katkad samo me, myself and I budemo tu Smile

Kao i u svemu, ne treba preterivati, jedno je povući se na trenutak, čak i pametno, da eventualno sredimo misli i osećanja, distanciramo se i probamo da sagledamo situaciju, ne dozvolimo da ishitreno odreagujemo Smile

Kako kažu, jutro je pametnije od večeri Smile

Ali, o5, ne smemo da dozvolimo da naše utočište bude naša samoća i izolacija...Time isključujemo bliske ljude iz naših života i stvaramo štit, komunikacija i razumevanje slabe, samo se veći problemi stvaraju...

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

slazem se sa time sto je annabel_le napisala... svako ima smoj mali svet u koji povremeno zadje i sagleda stvari. sredi se ako je potrebno. i to je vrlo kosrisno.

ali... ne pisem ja o tom svetu.

pisem o svetu gde te emocije i razum odvedu na pogresnu stranu. kada imas utisak da se celo nebo obrusava na tebe. tudji problemi postanu tvoji, ne zbog toga sto zelis, nego sto si deo tog sveta i sto ne mozes da posmatras. da ih popravis ne mozes... osetis se nemocno i mislis o vremenu kada ce se sve to zavrsiti... i smatras da ako ne kazes nikom neces stvarati druge probleme... i postanes apsolutno nesvestan svoga stanja i zivis u ubedjenju kako je sve normalno... zkljucas sve u sebi i postanes zatocenik svojih misli i osecanja. imas potrebu da nesto uradis i kazes, ali si nem i hendikepiran... iz sadasnje perspektive mogu da vidim sebe kako se tada borim sa nekim drugim JA i kako me on konstantno pobedjuje. i samo ga posmatram kako zivi zivot umesto mene, i to na pogresan nacin. nisi svoj.... dok... se ne desi nesto sto te probudi iz tog stanja. protivnik nestane, i krenes ti da se boris sa stanjem koji je tvoj protivnik ostavio.

"Ali, o5, ne smemo da dozvolimo da naše utočište bude naša samoća i izolacija...Time isključujemo bliske ljude iz naših života i stvaramo štit, komunikacija i razumevanje slabi, samo se veći problemi stvaraju..."

Lako je to reci Annabel_le... i ja znam to... jednostavno se ne da iskontrolisati na pravi nacin. Jedno je kada se za trenutak svesno povuces u sebe da se sredis... ali... drugo je ovo o cemu ja govorim...
Zar mislis da bi bilo koji razuman covek zeleo da iskljuci sve sto mu znaci u zivotu? Da odbaci sve lepo sto ga okruzuje? Da li...

Sto je najcrnje... kada sam izasao i kada su stvari pocele da se sredjuju... i kada su se sredile... nastao je za mene mnogo veci problem od svih onih zajedno... i opet nisam ja jedini koji odlucuje... ali za razliku od tada, sada pricam i radim, ne moram da pustam emociije i misli napolje... same izlaze... i ne sprecavam ih... bolje je tako... tesko je ali se ne zatvaram vise... nema onog drugog JA da me sprecava u necemu... mozda se pojavi ponekad... ali je mnogo, mnogo slabiji od mene.
Inace ne zadrzavam se u onom "prociscavajucem" svetu preterano dugo... veoma malo vremena mi treba da se sredim... i zivim sa ubedjenjem da je jutro pametnije od veceri... ali poznajem mnogo ljudi koji to kazu a ne misle tako ili ne znaju za taj nacin resavanja problema...

nadam se da sam vam malo pribilizio sustinu teme na koju sam hteo da skrenem paznju.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

foryou10 · Iskusni član

Mislim da smo svi bili u slicnoj situaciji.Pobjedu sam postizao na taj nacin sto sam cinio stvari od kojih sam bjezao.Npr.Zelju za samocom zbog nekih emocionalnih problema-Isao sam na mjesta gdje su vlelike grupa ljudi,jeste da sam se preznojavao i svakog trenutka zelio pobjeci,imao osjecaj cak da cu se onesvijestit ako ne odem,ali sam gurao do kraja.Tesko jeste,ali kada izadjes kao pobjednik osjecas se daleko bolje.

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

Nije to nas unutrasnji svet... niko ne zeli da upadne u takav svet...
Nas svet je svet koji smo mi svesno stvorili i ponekad zelimo da udjemo u njega.

Ovo je svet iz koga se ne izlazi tek tako... posle je stvar lutrije, kako ces da izadjes... na ovaj ili onaj nacin... mene nije zadesio bas lep nacin...

Ne znam za druge koji su imali slucno iskustvo... ja nisam imao protrebu da se izolujem... ali se nazalost to desilo... objasnio sam u predhodnom postu.

-*-Diva-*- · ~mali djavolak~

jesam osetila sam, ali za vrlo kratko vreme.. ja prvo sagledam situaciju, a posle podelim sve sa osobama koje smatram najblizima.. nisam osoba koja zadrzi tako nesto za sebe, i u mom slucaju tako sve bude bolje jer te ljudi "ciste" glave posavetuju i kako da resis probleme.. zato mislim da trebas svoje probleme da podelis barem sa nekim najdrugom ili drugaricom.. ili bratu-sestri ako imas.. u svakom slucaju uvek je lakse tako..

..:: MaYa ::.. · **° ♥ BaNe, Volim Te ♥ °**

niakada mi se to nije desilo...

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

Anđela · **inso umjetnica**

Pa uglavnom kod mene tako i je. Ne pričam sve i uglavnom ne volim kad se netko hoće da zadire u moja osjećanja. Ali ja se tako bolje osjećam jer ne volim pričati o problemima i osjećanjima ljudima oko sebe. Uvijek to riješim kako ja znam i uspeva mi. Zato često pomisle kako mene ništa ne interesira, kako sam hladna, ali zapravo nije. Jednostavno volim da kad osjetim da sam ugrožena, se pokupim i to lijepo u sebi odćutim ili što već. Niti sam zbog toga u depri, tako sam navikla i to je to..