Zvezdano putovanje

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

Putovanje svemirom...

Tesko da ima neka osoba koja ima razvijenu svest o svemiru a da nije razmisljala kako bi bilo da se odlepimo od majke Zemlje i odemo na neku drugu planetu u drugoj galaksiji.
Malom broju ljudi je uspelo da se odlepe od Zemlje i vide kako to putovanje izgleda ili bolje receno kako to putovanje pocinje.
Za sada smo uspeli najdalje da odemo do Meseca (pod uslovom da su Amerikaci zaista bili tamo Very Happy

) i u planu je slanje ljudske posade na Mars. Inace se redovno obavljaju putovanja sa ljudskom posadom, ali samo u blizoj orbiti planete Zemlje.
Pomocu raznih naprava smo uspeli da otkrijemo delic tih svetova. Napravili smo razne opticke i radio teleskope kojima mozemo da zavirimo u neke delove nama susednih sazvezdja i galaksije kojoj mi pripdamo i zovemo je Mlecni put.
Uspeli smo da posaljemo i nekoliko vestackih satelita duboko u svemir koji nam svakodnevno salju fotografije i razne informacije o tome kako izgledaju planete u nasem solarnom sistemu. Neki od njih su tako daleko stigli da vise i ne putuju u nasem solarnom sistemu. Kao npr. Vojadzer, koji je najdalje otputovao.
Sumnjam da postoji neki covek na planeti a da nije video bar jednu fotografiju koju su zabelezili teleskopi i sateliti. Takvi snimci nas jos vise guraju napred u zelji za vecim saznanjem o svetu izvan planete Zemlje. Podsticu na razvoj novih tehnologija, usavrsavanje nauka koje doprinose razvoju svemirskog istrazivanja, razmisljanje o mogucim nacinima za pozstizanje cilja.
Ono sto nas za sada sprecava u tim putovanjima svemirom je nas nedovoljni tehnicki razvitak.
Jedan od najvecih problema u tom razvitku je nase shvatanje brzine kretanja. Tj. sa trenutnom tehnologijom i nasim nacinima ne bi stigli ama bas nigde. Za sad smo suvise spori da bi igde putovali.
Postoje i drugi problemi koji nas ljude sprecavaju u tom fizickom putovanju kao sto su:
radijacija koju covek ne moze da izdrzi,
nepostojanje gravitacije koja znacajno utice na fizioloski rad ljudskog organizma,
visoke razlike u temperaturama,
brza smena dana i noci koja utice na negativan razvoj ljudske psihe,
konstantno odrzavanje najpotrebnijih sredstava za zivot kao sto su hrana, voda, vazduh i td.,
nepostojanje dovoljne i konstantne kolicine energije koja bi sve uredjaje (koji su nam porebni na tom putovanju) dovoljno dugo drzala u zivotu…
Po tvrdnjama naucnika najveci problem je brzina. Za nas je ona trenutno konacna (brzina svetlosti koja iznosi blizu 300 000 km/s), i pri toj brzini bi nam trebalo do najblize zvezde (ne racunam nase Sunce Very Happy

) Alfa Kentauri i Proksima Kentauri nesto vise od 4 svetlosne godine (sto je jedinica za brzinu kada proucavamo svemir). Ni priblizno ne mozemo da se krecemo tim brzinama, a i da mozemo, odlazak i povratak do najblize zvezde bi trajao preko 8 godina.
Postoje razne teorije o mogucim brzinama kretanja.
….

Kako vi zamisljate druge svetove? Kakve su vase ideje za prevazilazenje problema putovanja? Sta bi ste voleli da vidite? …..
Mastajte i filozofirajte malo.

Priznacete da bi bilo lepo kada bi mogli da putujemo svemirom.

SrXXX · Početnik Domaćeg.de

Ma imamo mi jos dugo do putovanja svemirom... Hah da mi je znati koliko treba do najblize galaksije ??? Par stotina milijardi godina Very Happy

-*-Diva-*- · ~mali djavolak~

Ml@d€n · Početnik Domaćeg.de

ja mislim da ce se to ipak u nekim mjerama i dalje desavati

Johnny-Delija · Delija Sever - Forever

Ljudi već godinama maštaju o dalekim prostranstvima Svemira,ali dogadjaji kao što je poslednji problem sa svemirskom stanicom ''Alfa'' i spejs-šatlom ''Atlantis'' na jedan vrlo frustrirajuće surov način pokazuju da smo još uvek mnogo daleko od putovanja ka dalekim zvezdama.Nažalost,nemamo trenutno tu tehnologiju da putujemo brzinama bliskim brzini svetlosti,ali ne želim da budem pesimista i nadam se da ćemo za najviše 50 godina stići makar do sistema zvezde Proksima Kentaura koja je udaljena 4,3 svetlosne godine.
Pre nego što nastavim priču o putovanju kad susednim zvezdama,hteo bih da se osvrnem na putovanje na Mars,jer je to prvi cilj koji je sebi trenutno čovečanstvo zacrtalo.Svi ovi eksperimenti koji su vršeni na svemirskim stanicama:prvo ''Mir'',a sada ''Alfa'',imaju za cilj da spreme čoveka za šestomesečno putovanje do Marsa.Naša(ljudska) tehnologija je takva da je tih šest meseci putovanja ka Marsu realnost.Ne možemo brže.I zato astronauti provode toliko vremena na svemirskoj stanici.Na taj način uče da žive u malom zatvorenom prostoru sa relativno ograničenom količinom kiseonika.Sad zamislite kako je naporno takvo putovanje.A šta tek reći kad bi se to uporedilo sa višegodišnjim putovanjem ka najbližim zvezdama i to pod uslovom da se svemirski brod kreće brzinom svetlosti.
Brzina svetlosti je najveća brzina koju materija može da postigne.Mnogi fizičari kategorično odbijaju bilo kakvu mogućnost kretanja materije brže od brzine svetlosti,iako je bilo nekih pokušaja da se dokaže da odredjene subatomske čestice(neutrini) mogu da se kreću brzinom od preko 300 000 km/s.Mnogi fizičari kažu da bi eventualni dokaz da se materija može kretati brzinom većom od c(c = 300 000 km/s;c - brzina svetlosti) oborila sve moguće postulate na kojima je zasnovana kompletna fizika.
Čak i kad bi uspeli da napravimo brod koji bi se kretao brzinom svetlosti i do najbližih zvezda bi nam trebalo više godina da bi do njih stigli.Eto,primera radi,do,već spomenute,Proksime Kentaure bi nam u tom slučaju trebalo 4,3 godine.
Zbog toga je potrebno naći druge načine da bi se stiglo za mnogo kraće vreme do udaljenih svemirskih prostranstava.Jedan od često spominjanih načina je i zakrivljenje prostora,medjutim meni nije jasno po kom principu je to moguće uraditi.I kao bi bilo koji svemirski brod mogao da zakrivi prostor oko ili ispred sebe i da napravi ''prečicu'' do odredjenog mesta u Svemiru?
Postoji još jedan način koji se spominje,a to je korišćenje crnih rupa.Moram da priznam da mi je to jedna od najidiotskijih ideja koju sam u čuo životu.Kao prvo najbliža crna rupa je (na sreću) udaljena od Zemlje nekoliko hiljada svetlosnih godina i drugo,to nije nikakav prolaz u drugu dimeziju,već nenormalno zgusnuta materija koja ima nenormalno veliku gravitaciju.
Mada mislim,da ćemo u skorije vreme otkriti način za brzo putovanje do dalekih prostranstava Svemira.A kad će to sve biti izvodljivo?Hm,pa još se ne zna.A kad će se znati?Pa ni to se ne zna. Laughing

~SonicLady~ · ~Smiley~

S obzirom da sam prilično radoznale prirode, uvek mi se po glavi motalo milijardu pitanja o do sada neistraženim svemirskim prostranstvima. Gotovo mi je nepojmljiva činjenica da čovek, planeta Zemlja, pa čak i celokupni solarni sistem predstavlja samo jednu česticu ogromnog (o, kako slaba reč) prostranstva! Nikad nisam sumnjala da još negde ima života osim na Zemlji (dajte, kolike su šanse da u svemiru (možda i dalje?) nema ama baš nikakvog oblika života?), kako sve to izgleda "tamo negde", ima li kraja i gde se nalazi? Želela bih da izbliza vidim Jupiterovu crvenu mrlju, Marsove polarne kape, Saturnove prstenove, pa čak i one zvezde koje posmatram noću i pitam se pre koliko hiljada godina li je ovaj tračak svetlosti krenuo ka našoj malenoj plavoj planeti? Toliko toga bih želela da istražim i vidim, ali me pogađa to što sam svesna toga da se čovečanstvo za moga života neće toliko razviti da bih saznala sve što me interesuje... Mada... ko zna... možda nakon ovozemaljskog života saznam mnogo toga što trenutno ni ne sanjam! Ko zna šta se dešava s nama nakon svega i šta je to "tamo negde"... Wink

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

Postoji jos jedan nacin za kretanje brzinom svetlosti.
Solarna jedra.
Naprave koje su inspirisane jednim od nacina putovanja koji je bio aktuelan do pre jedno 150 godina (recimo). Covek je platnenim jedrima hvatao snagu vetra i pomocu njega putovao svetom.
E sada... postoji i slican princip kod Solarnih jedra.
Naucno je dokazano da se svetlost sastoji od cestica koje se krecu bas brzinom svetlosti.
Izvrsen je jedan eksperiment (ne mogu da se setim gde i kada i mrzi me da trazim)... u staklenu komoru koja je pod vakumom je ubacen neki materijal koji je osetljiv na najmanje vibracije. U tu komoru je uperen sistem reflektora koji simuliraju suncevu svetlost. Tolike su snage da u jednoj tacki mogu da emituju pribliznu kolicinu svetlosti koju emituje sunce.
Sta se desilo kada su ukljucili reflektore? Taj materijal koji je bio u apsolutnom vakumu se pomerio! Smile

Ali kao sto sam naveo u predhodnom postu i kao sto Johny-Delija kaze do najblize zvezde bi nam i sa tim jedrom bilo potrebno preko 4 godine putovanja.

Johnny-Delija · Delija Sever - Forever

Ohanzee · **.:Tale Believer:.**

Svakako po meni jedan od losijih nacina za putovanje.... mislim da ne bi daleko stigli... ali je jedan od realnijih nacina za razvijanje vecih brzina... bar sa ovim stadijumom tehnoloskog razvitka Smile

Johnny-Delija · Delija Sever - Forever

Zamislite samo koliko je i 4,3 svetlosne godine ogromno rastojanje.To je oko 40 biliona kilometara(bilion - 1 i još 12 nula).Da pojasnim:Svetlost se kreće brzinom oko 300 000km/s(tačnije 299 999,972 km/s).Pa kad se to sve pomnoži sa 86400 sekundi(toliko je sekundi u jednom danu) i sve to se pomnoži sa 365,25 dana(toliko približno traje jedna godina) dobija se negde oko 9,5 biliona kilometara.Toliko kilometara predje svetlost za godinu dana.1000 puta manje rastojanje od toga,tj. oko 9,5 milijardi kilometara je rastojanje dela Kuiperovg pojasa od Sunca.Kuiperov pojas je ogomni prsten sačinjen od asteroida,kometa,meteora i svemirske prašine i predstavlja obod Sunčevog sistema.Sfera Sunčevog sistema predstavlja spoljni obod tog pojasa(prstena) i nalazi se prema nekim podacima na 13 milijardi kilometara od Sunca.Pluton je udaljen od Sunca 5,92 milijarde kilometara od Sunca i nalazi se nešto više od dva puta bliže Suncu neko spoljašnji obod Sunčevog sistema.
Sad zamislite koliko je to ne samo daleko,već koliko je tu ''praznog'' prostora izmedju Plutona i unutrašnjeg oboda našeg solarnog sistema,koje se nalazi na oko 9 ili 10 milijardi kilometara.Kažem praznog jer ne znam da li je još uvek u toku potvrdjivanje postojanja Sedne,Ksene i Harona,novootkrivenih objekata Sunčevog sistema,nazvanih:''male planete''.
Iza Kuiperirovg pojasa počinje medjuzvezdani (skoro prazni) prostor.
I da li vam se ne čini koliko ta tišina i tama otvorenog medjuzvezdanog prostora može da deluje sablasno i ubitačno za ljudsku psihu,duži vremenski period?A pod ovim:duži vremenski period mislim na vreme od preko dva-tri meseca.
Ne znam stvarno kako bi ljudi izdržali takvo putovanje do posle Sunca najbliže zvezde Proksime Kentaure,pri brzini jednakoj brzini svetlosti i koje traje preko 4 godine.

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Ljudi bi mogli da izdrze tu brzinu zbog vakuuma. Dakle, nema otpora vazduha. Da se putovanje coveka ostvari na zemlji, zbog tog istog otpora vazduha bi pilot morao da menja sliku u licnoj karti. Very Happy

Inace, u "Zvezdanim stazama" se pominje uredjaj koji predvidja najbolji kurs bez prepreka. Prvo bi to trebalo da se konstruise pre nego sto se krene na putovanje takvom brzinom. Very Happy

Johnny-Delija · Delija Sever - Forever