Pojedinac vs. društvo!

EGO! · Stojke's bitch!

Upravo ovo ovaj citat me je naterao da razmislim koliko su ljudi u stvari površni!
Šta vi mislite o tome?
Koliko društvo utiče na pojedinca?
Da li ima ljudi koji se 100% razlikuju od CELOG društva?

I, evo ga taj "mudri" citat....

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Velika vecina ljudi su iznimno povrsni.
Na veliku zalost tako je to. Drustvo je svjesno toga i to koristi. Ali opet tako je uvijek bilo. Nekad su tu povrsnost koristili carevi, sultani, banovi, pape/popovi, crkva, vlast itd... a danas su tu pridodane i korporacije.
Povrsnost je paralelna prosjecnosti u covjeka. Cim se vise covjek odvaja od prosjecnosti ka iznadprosjecnosti u znanju, naobrazbi, inteligenciji... i njegova povrsnost sve vise nestaje. Uistinu, ljudi koji se nisu predali prosjecnosti nisu se predali ni pred drustvom koje ovisi o covjeku uredjenom prema kalupima koje to isto drustvo treba.

Drustva danas ne zele mislioce, slobodnoumnike, kreativce... ne, ona zele povrsne i ukalupljene ljude jer njima je lako upravljati.

Mr. Bond · **IntruderSRB™**

Aureliano sa tvojom konstatacijom se slazem potpuno. Postoji jedan problem gde se u principu lako moze pogresiti. Pojedinac ima svoje stavove i svoja razmisljanja. Da moj stav o odredjenoj temi koju je EGO! navela slaze se sa drustvom medjutim postoje stvari sa kojima se ne slazem (mnogo ih je vise od onih sa kojima sa se slazem). Da li se moze reci da su ukalupljeni ljudi oni kojima se jedan od stavova slaze sa onim sto drustvo zeli a u ostalima se razilazi?

Ja ipak mislim da ti povrsni i ukalupljeni slepo prate drustvo i da se nikako ne mogu poistovetiti sa onima koji se u odredjenim razmisljanjima ne namerno podudare sa drustvom. ( to je sto se tice uopsteno povrsnih ljudi ).

E sad direktno vezano za temu. Ja sam taj koji je napisao gore citiranu poruku i iza nje stojim idalje ali mislim da je pogresno protumacena! Koliko sam ja primetio EGO! smatra da sam - kada sam rekao ono gore citirano mislio da drustvo 100% utice na predrasude.

Ja sam zeleo da kazem da bi mnogo manje predrasuda bilo kada se deci jos od malih nogu ne bi punile glave raznoraznim predrasudama (kao sto je npr. da mrze Hrvate, da mrze muslimane pa i da mrze homoseksualce). Na roditeljima je da u principu razbiju te predrasude sto pre. Otkud neko sa 10 - 12 godina moze da shvati da ne treba da mrzi Hrvate ako mu npr. otac time stalno puni glavu. Kako da shvati da homoseksualci nisu negativna pojava (vec rekoh da licno mislim da jesu al to je moj licni stav) kad je on zaludjen npr. za Zvezdu a na svim vestima u udarnom terminu bude vest kako su navijaci Zvezde i Partizana zdruzenim snagama pretukli ne znam ni ja koliko gejeva na gej paradi?
Evo vam najbanalniji primer. Svi znamo da kad ortak ortaka zezne ovaj mu kaze "E ped..u". To je taj uticaj okoline i drustva uopste koji IMA znacajan - ali ne potpun uticaj na pojedince (ovde mislim na mlade pojedince a ne na zrele i odrasle ljude koji vec imaju izgradjenu licnost).

Upravo se o tom drustvenom uticaju radi, to je nesto sto se proteklih 10-15 godina stalno vrti oko nas (sto bi Pedja u Velikom Bratu rekao - mozda vi gejevi niste losi ljudi ali ja sam od malena naucen da ste vi grozni)...

Ljudi koji se 100% razlikuju od drustva - mislim da nema. Prvi primer koji mi je pao na pamet su npr. pedofili. Ja jos nisam cuo da neko ima pozitivno misljenje o njima. Tesko da neko moze da bude totalan kontrast...

EGO! · Stojke's bitch!

Nisam pogrešno protumačila gore navedeni sitat. Protumačila sam ga upravo kao što si ti i napisao!

Mr. Bond · **IntruderSRB™**

Ok, ko zna mozda bi neko drugi protumacio drugacije Smile

Ovako je sve jasno Very Happy

drone · Upućeni član

Drusto ponajvise utice na ljude (s kim si takav si)
A pojedinac da bi nametnuo nesto vecoj skupini mora biti ili vodja(sto je vrlo tesko kod starijih-jer sto smo stariji to se vise odupiremo bilo kakvom vodji u drustvu) znaci da bi pojedinac nametnuo nesto drustvu mora da bude odlican manipulator cime je predodredjen za politicara.
Jer mase je tesko uvjeriti a lako pokrenuti-sto bolje manipulisemo masama i pojedincima to cemo lakse ostvarivati nase ciljeve.
(ovo sam morao napisati tema me pravo zaintrigirala)

foryou10 · Iskusni član

Ljudska površnost sve više uzima maha.Ukoliko svoj posao radite valjano bit ćete "ludi" u očima površnih ljudi.Uostalom površni ljudi vode zemlju.

nastasenjka · **~daydreaming~**

Znate kako... Covek ne moze opstati van drustva jer onda ne bi bio covek vec obicna zver kakva je nekad bio. Drustvo je ono sto nas definise, vrlo cesto zigose, diskriminise, ali i pravi onakvima kakvi smo. Mnogo je studija radjeno vezano za to da li genetika ima veci uticaj na ono kakvi cemo biti kao odrasle jedinke od sredine u kojoj zivimo. I cik pogodite... Ne postoji jednoglasnost u pogledu rezultata cak ni medju naucnicima koji ovoj problematici posvecuju ceo svoj zivot pa tesko da ce postojati medju nama.

Kada govorimo o tome da je neko prihvata nacin misljenja ljudi u svojoj okolini ili obrazac ponasanja koji se od njega ocekuje, mi u sustini, govorimo o konformizmu kome smo svi, manje ili vise, ali ipak svi, bez izuzetka skloni. Imitiranje osoba koje nas okruzuju je sasvim normalan (i neophodan) proces kroz koji svi, opet bez izuzetka, moramo proci. Kako odrastamo i sazrevamo, tako se imitacija pretapa u identifikaciju sa drugima koja podrazumeva nesto komplikovanije od pukog 'kopiranja'. Identifikacija u sebi sazdrzi i komponetntu emocionalnosti pa se vrlo cesto srecu devojke koje po ponasanju i nacinu govora lice na svoje majke ili mladici koji podsecaju na oceve. Opet sa sazrevanjem i taj oblik ponasanja se (delimicno) napusta i postajemo zrela osoba. To nikako ne znaci da smo odbacili sve elemente koje smo 'kopiranjem' (ovu rec koristim vrlo uslovno) usvojili jer su oni u vecoj ili manjoj meri postali deo nas. Od toga u kakvoj smo sredini odrastali (kakvi su nam roditelji bili, kako su nas vaspitavali, kakva nam je porodicna pozadina itd) kao i od toga kakvo nam je genetsko nasledje zavisi koliko cemo se u stvari konformirati sredini i koliko ce nas drugi smatrati povrsnima i sklonima spoljnim uticajima.

Tu postoji jos jedan problem. Koliko nas okolina zaista poznaje i koliko oni koji su oko nas mogu zaista suditi o tome ko smo i sta smo? Vrlo cesto i na ovom ali i na drugim forumima nailazim na osudu ljudi koji misle i zive drugacije od ostalih. O stvarnom zivotu je izlisno i govoriti. Svi znate kako stvari tu stoje. Svi smo mi (manje ili vise) skloni osudi drugih ciji nam zivotni stil mozda ne odgovara ili nam nije bas sasvim jasan. Meni to, kao nekome ko ima veoma siroka poimanja zivota i raznih vaznih zivotnih pitanja, zaista bode oci. Smeta mi tolika netrpeljivost i, bicu toliko slobodna da upotrebim tu rec, povrsnost prilikom (ne)razumevanja drugih. Zato sve manje i manje pisem na ovakve teme. Sve citam. Sve sto stignem i moram vam reci da ono sto citam me cesto duboko razocarava. Malo smo, kao drustvo, kao civilizacija, spremni da saslusamo ljude oko sebe i zaista se potrudimo da ih razumemo. I otuda ovakvi nesporazumi.

Ali da ne lutam previse od teme. Ne verujem da se drustvo moze ‘okriviti’ za ponasanje bilo kog pojedinca u potpunosti. Isto tako ne verujem da ima i jednog covecjeg postupka ili reakcije (osim onih najprimitivnijih, refleksnih) koji nije pod uticajem drustva u manjoj ili vecoj meri. Ali da bismo tvrdili da li je na neciju reakciju vise uticalo drustvo ili sama priroda coveka, moramo ga upoznati i tek tada neke konacne zakljucke mozemo izvesti. Stoga ona moja ranija prica mozda i nije zalud.

Dakle da definitvan odgovor dam na postavljano pitanje, mislim da drustvo umnogome utice na to kakvi cemo biti. Mislim da je ono sto mislimo i kako se vladamo nusprodukt drustva u kom zivimo i civilizacije uopste. Predrasude, sistem vrednosti, diskriminacija, mrznja i povrsnost jesu produkti drustva u kom zivimo. Ali to nikako ne oslobadja pojedinca krivice. Svako je odgovoran za svoje postupke. I to je jedan od produkata drustva. Sloboda. Sloboda da se, postujuci odredjene norme bez kojih ne bi ni postojalo drustvo, vladamo onako kako zelimo. Sloboda da biramo sta cemo reci. Sloboda da zivimo slobodno. Ta sloboda dolazi uz visoku cenu. Ako imate slobodu da govorite ono sto zelite onda ste odgovorni za ono sto govorite. Ako ste slobodni da se nekom obracate onda ste odgovorni za nacin na koji to cinite. I sto smo zreliji kao osobe sve vise shvatamo tu slobodu i odgovornost koja ide uz nju. Zrele individue ce mnogo redje prigrliti predresude koje drustvo ‘namece’. Zrele indiviue ce se s duznim postovanjem odnositi prema drugiima i njihovm misljenju i nacinu zivota pa makar se sa njima ne slagali.

Osoba koja je 100% mimo drustva misilm da ne postoji ili barem ja za nju nisam cula. Svi se, manje ili vise, pokoravamo opstim zakonima koji vladaju u drustvu i tako i mora biti. Jer izopsteni ne mozemo opstati. Covek je drustveno bice, karakteristika koja ga odvaja od svih ostalilh. Samo u drustvu mozemo zadovoljite ljudske potrebe. Samo se u drustvu mozemo ostvariti kao osoba. Majmun je majmun i medju lavovima. Covek je covek samo kad je medju ljudima.

Boriti se protiv drustva ne mozemo. Jurisati na vetrenjace mislim da je u najvecem broju slucajeva bez ikakvih rezultata. To ne znaci da se moramo utapati vec mislim da moramo pronalaziti nacine da budemo dosledni sebi, ali i da ostanemo punopravni clan drustva u kom zivimo. Obrazovanje je odgovor na mnoge probleme. Ucmo mlade da stvari sagledaju iz vise uglova. Ucimo ih toleranciji. Ucimo ih postovanju drugih, ali i samih sebe. Otvorimo im oci za razlicitosti i nesavrsenosti jer upravo su one to sto zivot cini lepima i vrednima zivljenja. Tada ce se i drustvo menjati. Morace. Jer drustvo cine ljudi bas kao sto ono cini njih.

woolf99 · Upućeni član

EGO! · Stojke's bitch!