Ko su pravi "kišni ljudi"?

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Manje više smo svi mi pogledali film "Kišni čovek" sa Dastinom Hofmanom u naslovnoj ulozi, koji je zaista ubjedljivo i nezaboravno odglumio lik jednog od malobrojnih savanta, ljudi ograničenih intelektualnih spospbnosti, a koji su nevjerovatno talentovani za muziku, slikarstvo ili matematiku. Kako sam juče pogledala ponovo film, sjetih se da u mjednom od brojeva "Trećeg oka" upravo ima priča o njima, pa ću vam je prenijeti u cjelosti, kako bi oni koji ne znaju ko su ti malobrojni "kišni ljudi" ponešto o njima i saznali, a oni koji već znaju, možda saznaju i malo više. U svakom slučaju, moje lično mišljenje o njima je da su prosto Božija djeca, kao i svi mi, doduše, malo drugačija, ali tim ne i manje vrijedna, i ni u kom slučaju ih ne treba odbacivati ili zanemarivati.

"Film "Kišni čovek" iz 1988.godine, dobio je četiri Oskara, a jednog od njih zaradio je i Dastin Hofman, za maestralno odigranu ulogu Rejmonta Babita, koji pati od autizma, a, istovremeno, ima sposobnost da neverovatnom brzinom obavlja složene aritmetičke proračune (a pri tom nije u stanju, da, recimo, ode u kupovinu ili da sam pređe ulicu).Film je podstakao interesovanje za tzv.savante -ljude koji i pored smetnji u razvoju ( u polovini slučajeva radi se o autizmu ) uspevaju da briljiraju u jednoj ili više oblasti. Po američkom istraživaču Daroldu Treferu sa Univerziteta Viskonsin, koji je tri decenije posvetio savantima, ovo znanje može biti genetsko ili - stečeno (izazvano povredama mozga ili bolešću).
Kako objašnjava - "nemaju sve autistične osobre sindrom savanta, niti svi savanti imaju autistični poremećaj".
Ovaj fenomen sreće se izuzetno retko. Trenutno u svetu nema više od 50 ljudi sa ovim sindromom, koji se najčešće manifestuje kroz fenomenalnu memoriju, jedinstven talent za matematiku, likovnu umjetnost ili muziku.
Ovi ljudi mogu bez greške pomnožiti u "glavi" sedmocifrene brojeve, naučiti napamet nekoliko tomova enciklopedije, ponoviti od reči do reči dvočasovno predavanje ili "kao iz puške" reći kog će dana u sedmici doći, recimo, Nova 2050.godina.

Pamti sve što je ikada pročitao!

Zadivljujuće je koliko se informacija može pohraniti u običnom ljudskom mozgu koji, povrh svega, još i nije sasvim zdrav. Do sada nije osmišljena prihvatljiva teorija koja bi objasnila kombinaciju talenata i nedostataka koje poseduju savanti. Inače, savantizam je šest puta češći kod muškaraca nego kod žena, što se i poklapa sa statistikama o zastupljenosti antizma...
A evo i priče o nekoliko danas najpoznatijih svetskih savanta...

Kim Pik je verovatno napoznatiji svetski savant - upravo on je bio inspiracija za "Kišnog čoveka" (posledica poznanstva scenariste Barija Moruoa sa Pikom, 1984). Rođen je 11.novambra 1951.u Solt Lejk Sitiju, SAD. Do četvrte godine nije prohodao, a i dan danas ne može sam da otkopča dugme, dok mu je IQ - svega 73. Međutim, počeo je da čita već sa 16 meseci i zauvek pamti čak 98% pročitanog! Interesantna je njegova tehnika: levu stranu čita levim okom, a desnu - desnim, tako da istovremeno "prelazi" dve strane (što traje samo 8-10 sekundi!). Do sada je napamet naučio sadržaj 12.000 knjiga. Kim može da izračuna dan u nedelji za svaku godinu o kojoj ga pitaju.Pročitao je 9.000 tomova specijalne literature, uključujući i redove vožnje po celom svetu, kao i telefonske imenike i adresare nekoliko američkih gradova.
Pik je takozvani megasavant - jer su njegove genijalne sposobnosti izražene u mnogim oblastima: od istorije, književnosti i geografije, pa do brojeva, muzike i sporta, i - nije autističan, već je rođen sa anomalijom mozga. Sve ovo dovelo ga je "pod lupu" stručnjaka NASA, pa je pre neku godinu bio podvrgnut seriji ispitivanja, uključujući kompjutersku tomografiju i magnetnu rezonancu. Prošlogodišnja studija potvrdila je da pati od FG sindroma, koji izaziva fizičke anomalije kao što su hipotonija (mala mišićna masa) i makrocefalija (abnormalno velika glava). Uz to, u njegovom slučaju, prisutna je i parcijalna agenezija - nedostatak skupa nerava koji povezuju dve moždane hemisfere (zato se spekuliše da su se njegovi neuroni sami "snašli" i napravili drugačije međusobne veze, pa otud neverovatni kapacitet memorije). Pre neku godinu, počeo je da svira klavir, koliko mu to dozvoljavaju njegova fizička ograničenja.

Ričard Vouro rođen je 14.aprila 1952.u Njuportu, Škotska. Kada je imao samo tri godine, utvrđeno je da je "umereno do teško retardiran", da bi kasnija dijagnoza bila promenjena u - autizam. Nije naučio da govori sve do 11.godine, a posle operacije katarakte oštećen mu je vid. Čim je naučio da hoda - počeo je da crta na školskoj tabli, što je zadivilo nastavnika umetnosti. Prvu izložbu imao je sa 17 godina u Edinburgu. Početkom 1970-ih jednu od njegovih izložbi otvorila je Margaret Tačer, koja je tada bila ministar obrazovanja (Tačerka je kupila neke radove, a na nju se ugledao i papa Jovan Pavle II). Do 1977.njegova slava stigla je u SAD, a 1983.dokumentarac koji je snimljen o njemu "With Eyes Wide Open" (Širom otvorenih očiju) proslavio ga je u čitavom svetu.
Svoje slike Vouro je radio neobičnom tehnikom - vosak - ulje - krejon. Nije koristio modele, već je slikao na osnovu prizora koje je video tek usput - na primer - u knjigama ili na televiziji. Njegova fenomenalna memorija omogućavala mu je da se seti gde je nacrtao svaku sliku i da kaže tačan datum nastanka. Pejzaži i slike mora puni su detalja i dramatičnih prizora intenzivnih boja. Do 2002. prodao je preko hiljadu slika, i imao više od sto izložbi. Umro je od raka pluća, 2006.

Praunuk Somerseta Mora

Jedan od najtalentovanijih svetskih džez pijanista, [B]Derek Paravičini,rođen je 26.jula 1979.u Suriju, Engleska, čak 15 nedelja pre očekivanog termina, što je dovelo do oštećenja mozga i slepila (od kiseonika u inkubatoru). Kasnije se razvio i autizam. Ovo nije sprečilo Dereka da počne da svira sa svega dve godine. Pohađao je školu za slepe u Londonu, gde je i počeo da uči klavir, tako što je jednostavno ušao u muzičku sobu i odgurnuo pijanistu! Sa devet godina održao je svoj prvi veliki koncert u Burbikan Holu u Londonu. Iste godine, bio je glavna zvezda dokumentarca "Musical Savants". Razlozi njegovog neverovatnog talenta traže se i u činjenici da je, zbog slepila, deo njegovog mozga koji bi u normalnim okolnostima bio iskorišćen za vid i detekciju svetlosti - upotrebljen za "ekstra" razvoj audio sposobnosti - Derek može bez greške da "detektuje" 20 tonova koji su istovremeno odsvirani. Dobio je nadimak Čovek-aj-pod, jer ima apsolutan sluh i sve što jednom čuje, može da ponovi. Ipak, Paravičini i dalje ima intelektualne sposobnosti četverogodišnjeg deteta - čak se i samostalno odeva uz veliki trud. Inače, on je pra-pra unuk čuvenog pisca Somerseta Moma.

Bob Petrela,58-godišnji žitelj Los Anđelesa, zvanično je priznat kao čovek "koji ništa ne zaboravlja". Svoje sposobnosti pokazao je još u školi: svaki tekst rešavao je bez greške, ako bi samo jednom pročitao gradivo. Pamti datume upoznavanja sa svim svojim prijateljima i praktično sve razgovore koje je vodio u poslednje 53 godine. U njegovom mozgu zauvek su urezani snimci svih fudbalskih utakmica i svi dočeci Novih godina u poslednje četiri decenije. Izgubivši jednom mobilni telefon, umeo je da ponovi spisak više stotina kontakata "iz glave."

Muzičar [B][i]Tristan Mendoza rođen je 1989.na Filipinima. Autizam mu je dijagnostikovan kada je imao dve i po godine. Vrlo rano počeo je da svira, a trenutno studira muziku-perkusije. Neverovatan je izvođeč na marimbi. Ima četvoro braće i sestara.

Izvor: "Treće oko", 517/2009

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Rođen plavog dana

Možda trenutno najeksponiraniji savant je Britanac Danijel Tamet poznat i kao Brainman (čovek-mozak). Rođen je 31.januara 1979.godine, kao prvo od devetoro dece u radničkoj porodici u Londonu. U detinjstvu je bolovao od epilepsije, kao i od blažeg oblika autizma. Poznat je po tome što ume da izračuna dan u nedelji za svaki datum koji mu se zada, i da trenutno izbaci rezultat množenja sedmocifrenih brojeva. Kod njega sinestezija (sjedinjenje čula), koja je posljedica epilepsije, pomaže da intuitivno "pogodi" umnožak. U njegovom umu, svaki ceo broj od 10.000 ima svoj jedinstven oblik, boju, teksturu i "osećaj". Zato Danijel intuitivno, bez mentalnog napora "vidi" rezultate proračuna kao sinestezijske "pejsaže", i može da "oseti da li je borj prost ili složen. Ovo znači da je njemu množenje dva velika broja u glavi - slivanje dve raznobojne forme u jednu.
U svojim memoarima "Born on a Blue Day" (Rođen plavog dana - zato što je rođen u sredu, dan koji vidi kao plav) opisao je da je vizuelna slika broja 289 posebno ružna, da je 333 posebno atraktivna, a da je "pi" - predivan. Broj 6 nema jasnu sliku, 4 jer "tih i stidljiv", dok je o 25 rekao da je "energičan i vrsta broja koji biste pozvali na žurku". Svoje brojeve nije samo opisivao, već ume i da ih naslika, a najpoznatiji je njegov akvarel broja "pi". Postao je zvezda dokumentarca "The Boy With The Incredibile Brain" (Čovek sa neverovatnim mozgom) gde je prikazan njegov susret sa Kimom Pikom. Drži evropski rekord u recitovanju "iz glave" 22.514 cifara broja "pi" - za 5 sati i 9 minuta.
Danijel (za sada) govori 11 jezika i uči ih neverovatnom brzinom. Da bi pokazao svoje sposobnosti, naučio je islandski - za samo nedelju dana. Pojavio se na islandskij televiziji, razgovarajući na islandskom, sa islandskim profesorom jezika - bez gramatičkih grešaka. Osim maternjeg engleskog i pomenutog islandskog, trenutno su mu na "repertoaru" francuski, finski, nemački, španski, litvanski, rumunski, urdu, estonski, velški i esperanto. Najviše voli estonski, jer je bogat samoglasnicima. Tamet (prezime koje zvuči kao estonsko) kreirao je na novom jeziku nazvanom "manti", koji je neka vrsta kombinacije finskog i estonskog.
Njegova knjiga "Embracing the Wide Sky" (Obuhvativši široko nebo) baca svetlost na misteriju mentalnih sposobnosti savanta - Tamet tvrdi da su razlike između mozgova - preuveličane.
Profesor Alan Šnajder sa australijskog Nacionalnog univerziteta naglašava da je Tamet specifičan po tome što može, za razliku od odtalih savanta, da opiše "kako čini to što čini". Iako je Danijel sposoban za samostalan život, teško razllikuje levu od desne strane, ne vozi kola i otežano se snalazi u prostoru. Svakog dana, pre nego što izađe iz kuće, opsesivno prebrojava stvari koje je obukao. Ako ne uspe da popije svoju šolju čaja u određeno vreme, postaje vrlo nervozan, a iznenadni zvuk telefona ili nenajavljena poseta prijatelja dovode ga u stanje stresa - kada je uznemiren, mahnito hoda u krug.

Objavila i CD

Među svetski poznate savante "umešala" se i jedna devojka,[B] Britani Majer iz Južne Karoline (SAD). Ona je rođena u petom mesecu:"Nije bila veća od moje ruke"-priseća se majka. Teška tek nešto više od pola kilograma, devojčica je imala samo pet procenata šanse da preživi. Preživela je, ali je izgubila vid, zbog koseonika iz inkubatora, a utvrđena je i teška retardacija i autizam. Interesovanje za muziku pokazivala je još kao beba, jer je puzala prema zvučnicima kada bi je začula. U petoj godini nije govorila, ali je počela da peva. Roditelji su shvatili da je muzika spona kojom mogu stići do kćerke, pa su joj kupili klavijature. Nosila je instrument kod god bi krenula, čak i u školu za decu sa posebnim potrebama. Sa šest godina, seća se majka, zasvirala je "Twinkle. Twinkle, Little Star", a nekoliko dana kasnije i Šubertovu "Ave Marija". "Bio je Božić i to smo čuli na putu do škole"-objašnjava otac. Za nekoliko meseci sama je naučila da svira stotine pesama. Tokom godina počela je da govori, iako sa velikim naporom.Profesor Skot Prajs sa Univerziteta Južne Karoline jednostavno je zanemeo kada je prvi put čuo Britani - kaže da je njen talenat, i bez formalnog obrazovanje, bio čudesan. On već pet godina poučava Britani i tvrdi da ona "ne ponavlja kao papagaj ono što čuje, već ukrašava i improvizuje". Trenutno radi na poboljšanju tehnike sviranja, jer ona koristi samo - šest prstiju. Britni je počela da komponuje, a nedavno je objavila i svoj prvi CD. Sa majkom trenutno živi u Njujorku.

Krhkost i lepota

Čime se može objasniti fenomen genijalnih autista? Naučnici samo navode mogućnosti izvedene iz neobičnosti u strukturi mozga:
- Mehanizam sindroma savanta još nam je neobjašnjiv - priznaje dr Džejms Makfauh, koji istražuje slučaj Boba Petrele - ali poznato je da su kod autista sa superpamćenjem neki delovi mozga veći nego kod običnih ljudi.
Već pomenuti dr Darold Trefert naglašava da savanti svetu pokazuju "krhkost mozga i njegovu lepotu". No, na žalost, smatra on, iako je građa mozga u potpunosti proučena i razdvojena na sastavne delove, sistem u celini - još je tajna.
Moguće objašnjenje nudi psiholog iz Minhena, Ljudmila Lotvina:
- Zdrav mozak ima mehanizam "skladištenja" - odnosno formatiranja miliona "kutija" sa informacijama. Mozak ume da pomeri u odgovarajuću "kutiju" ono što je neophodno u sadašnjem trenutku i - ništa više. Kod savanta verovatno ne postoji takav mehanizam - oni žive u skladištu svojih sećanja, u okruženju svojih "blaga", bilo to brojke, matematičke strukture, slike, zvuci ili reči.
Naučnici se nadaju odgonetanju tajne "kišnih ljudi", jer bi tako možda uspeli da povećaju intelektualne sposobnosti onih "običnih".

Izvor: "Treće oko" 517/2009

MOžda bih ovo radije stavila u Tajne uma, ali ih ovdje nisam našla, može isto tako da se nađe i u misterijama, a mogu ostati ostati i u parapsihologiji, mada ni to nije potpuno tačno. Vidjeli smo i upoznali ove neobične i rijetke ljude. Sa svim što smo pročitali, sa objašnjenjima stručnjaka i doktora koji sa njima cijelo vrijeme rade i koji se bave odgonetanjem tajne savanta, ne znamo ništa više nego što smo to znali i juče i svih proteklih godina. Čovjek i njegovo tijelo, razum i mozak, ostat će jedna od većih misterija. U svakom slučaju, savanti zaslužuju svoje mjesto pod kapom nebeskom i to rame uz rame sa svim ostalim ljudima.