Reinkranacija i karma

sasaklaric · Početnik Domaćeg.de

po meni je nekako najprihvatljivije da ljudi poslije smrti prelaze u neke druge oblike. pa ako su puno grješili bit će muhe i tako to.
jedna vrsta raspodjele po zaslugama.

milicaanchy · Dobro upućeni član

I ja sam ubedjena da sam nekad bila u Izraelu. Laughing

Ne stvarno,imam neke chudne vizije

ivanabg · Početnik Domaćeg.de

tekst na vrhu je vrlo interesantan...

milicaanchy · Dobro upućeni član

e.......Ja verujem u reinkarnaciju,iako mi je sve to malo zastrasujucje

Villy · Početnik Domaćeg.de

Ljudi ako se nasa dusa stalno reinkarira, kada ona ide u raj ili pakao?
Ok postoji reinkarnacija, ali kada nas je pre 600000 god. sje*o vulkan i/ili asteroid, i kada se ljudska civilizacija razmnozila od 1000 ljudi (naucno dokazano), odakle se onda stvaraju ove "nove" duse za sve kineze, i indice?
Mislim jer postoji neka fabrika dusa koja ih stancuje i povlaci iz upotrebe kako zahteva trziste? Smile

Sad sam procitao da ona samo postoji, da se ne stvara i ne umire, pa mislim odakle ce da se nadje jos 4000,000,000 dusa kad se svetska populacija bude uvecala za 4000,000,000 ljudi kroz 50 godina?

Mr. Bond · **IntruderSRB™**

Verujem u reinkarnaciju mada mi je to malo cudno!

Sto se tice Raja i pakla ja imam mnogo logicnije objasnjenje. Kada je pisana Biblija ljudi su zeleli da imaju neki podstak da se upravljaju prema necemu. Posto se ceo zivot zasniva na sistemu poklon-kazna ljudi koji su pisali bibliju su tako smislili Pakao i Raj. Very Happy

orkooo · Početnik Domaćeg.de

covek se posle smrti ponovo radja ali u novom telu.koga zanima ova tema nak procita knjigu"PARALELNI SVET"

Ako ne verujete u reinkanaciju kako objasnjavate bude.Naime kada on umre u istom satu se rodi musko dete koje kada ga odvedu u hram zna gde se sta nalazi gde koja vrata vode... Takve stvari me navode na verovanje u reinkanaciju

knesa · Početnik Domaćeg.de

naravno da verujem!!! narocito posle ovih textova! Laughing

Gianfranco · Početnik Domaćeg.de

Ne znam,ali znam da svi masoni jako veruju u reinkarnaciju...maltene to im je jasno 100% uopste nemaju nikakve sumnje oko toga... na zalost ja za sada nemam pristup sirim znanjima...

Mare34 · Početnik Domaćeg.de

Sto se tice reinkarnacije, Isus je odbacio tu teoriju kad je video kako su hindusi lenj narod. Hindusi veruju u reinkarnaciju i uvek sve odlazu, a Isus je tvrdio da se treba pokajati u ovom trenutku i carstvo nebesko je ovde.
Sto se tice karme, to je isto unistilo Indiju, u Indiji ljudi umiru na ulicama, aljudi ih gledaju i govore neka ih oni odradjuju svoju karmu. To je grozno.
Ne postoji kazna u sadasnjosti, zbog nekog rdjavog dela iz proslosti, nego kad cinimo nesto lose sada, taj trenutak je kazna sam po sebi.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Preuzeto iz knjige: Episkop raško-prizrenski dr Artemije,
Učenje o metempsihozi i reinkarnaciji sa hrišćanskog gledišta

Uvod

Istoriju čoveka na zemlji, od samog njegovog početka, prate mnoge čudne pojave, koje su nerešive ne samo za običan razum starog primitivca nego i za najviše filosofske umove u istoriji čovečanstva. Prvi problem koji se nameće umu čovečijem jeste očigledno prisustvo stradanja u svetu i, uporedo s tim, jasno izražena nejednakost u sudbama ljudi. Od početka je bilo ljudi, premda su svi podložni stradanjima, koji su u životu izgledali srećniji ili nesrećniji nego ostali. Oduvek je bilo lepih i ružnih, bolesnih i zdravih, umno razvijenih i duševno zaostalih, i tome slično. Pored stradanja i nevolja koje su ljudi pokušavali da otklone od sebe, i donekle uspevali u tome, makar i privremeno, da ih čime oradoste i ublaže, postojala je jedna univerzalna pojava kojoj se niko od ljudi nije mogao odupreti, premda nikada nisu prestali da se bore sa njom najraznovrsnijim sredstvima. Taj nepobedivi i najjači neprijatelj čoveka bila je smrt Protiv nje su ljudi oduvek bili nemoćni jer nisu shvatali njenu suštinu, kao ni suštinu samog života i postojanja uopšte. Smrt je toliko univerzalna da se prostire ne samo na sve ljude nego i na sva bića na zemlji, pa čak, kako kaže jedan poznati naučnik, i na nebeska tela, jer i "zvezde nastaju, razvijaju se i propadaju, baš kao i živa bića"[1]

Problem stradanja i smrti pripada svim ljudima, te i njihovo rešenje muči sve ljude. Interesantno je primetiti da ta pitanja o životu, stradanju i smrti, o smislu postojanja uopšte, suštinom svojom se nalaze u oblasti religije, a tek kasnije i filosofije

Na svetu i postojalo je i postoji mnogo raznovrsnih oblika religije, počev od najprimitivnijeg (iako ne prvobitnog) fetišizma i totemizma, preko raznih istočnih politeističkih religija, do najsavršenije monoteističke bogootkrivene hrišćanske vere. I ako po svojoj sadržini toliko različite, ipak sve se one muče da daju odgovore na ta mnogobrojna pitanja, koja se sa neodoljivošću nameću čoveku, a pogotovu da reše i opravdaju postojeću nejednakost među ljudima. Ti odgovori na postavljena pitanja su toliko različiti među sobom, kao što su raznovrsni i oblici religija koje ih nude.

Ako bi sve te odgovore pokušali samo da nabrojimo, bez detaljnijih uvida, mislim da bi nam nedostalo i vremena i prostora za jedan rad ovakve prirode. Uostalom, to i ne spada u okvir našeg rada, koji od nas zahteva da pobliže pogledamo istorijski razvoj jednog od najinteresantnijih rešenja koje je svojstveno većem broju religija, filosofa, kao i nekih okultističkih i spiritističkih društava, i da to osvetlimo sa hrišćanskog aspekta. To rešenje je sadržano u ideji metempsihoze i reinkarnacije, kojom mnoge religije, naročito indijske, pokušavaju da reše najteža pitanja ljudskog postojanja, ne samo ovde na zemlji nego i u drugim svetovima.

Annabel_Lee · **ஐ NaUgHtGeLiC ஐ**

Pojam metempsihoze i reinkarnacije

Pojmovi metempsihoze i reinkarnacije su vrlo bliski jedan drugome, kako po svome poreklu tako i po sadržaju, premda se ipak u nečemu i razlikuju. Reinkarnacija (lat. reincarnate) jeste veoma staro učenje, po kome se duša čovekova, posle smrti tela u kome je bila, ovaploćava u druga ljudska tela sa ciljem daljeg usavršavanja. Metempsihoza (grčki: metemjuhosiV?) pak označava takođe učenje o preseljenju duša posle smrti, kao i reinkarnacija, samo s tom razlikom što metempsihoza dopušta mogućnost da se duša ovaploćava ne samo u ljudska tela nego i u životinjska, biljna, pa čak i u minerale. To je i osnovna bitna razlika između metempsihoze i reinkarnacije, premda se obe u osnovi svode na jedno isto. Metempsihoza je samo širi pojam od reinkarnacije, jer se ova ograničava na prelaz duša samo u druga ljudska tela.

Nastanak ovog učenja vrlo je nejasan i obavijen maglovitim misterijama, tako da mu je vrlo teško odrediti početak. Poznato je da je još kod najstarijih naroda, o kojima imamo istorijske i druge podatke, bila izgrađena teorija da čovečija duša, ono što čini suštinu bića, prolazi kroz mnogobrojne faze egzistencije u svome večitom kruženju i hrljenju kroz vasionu. To je takozvana transmigracija ili metempsihoza, seljenje duša iz jednog života u drugi.[2] Iz ovakvog učenja o metempsihozi prirodnim putem se došlo do učenja o reinkarnaciji, kao o ponovnom ovaploćenju duša, ali samo u ljudska tela (manje ili više savršena). Ovo učenje je kasnije preovladalo, premda se i dalje održalo i učenje o metempsihozi. Kolevka tog učenja jeste Indija, gde se ono najviše ukorenilo i do danas održalo. Postepeno, sa razvojem indijskog duha, ideja transmigracije (samsara) našla je svoj izraz u ideji karme, opšteg vasionskog zakona za sva bića.[3]

Po tome zakonu, koji važi ne samo za sva živa bića nego i za celu vasionu, sve se odigrava u čovekovom životu po neumitnoj uzročnoj nužnosti, jer sadašnja moja egzistencija, u svim detaljima. kao i u celini, uslovljena je mojom preegzistencijom, odnosno mojim prošlim životom. Otuda je učenje o preseljenju duša, kaže Berđajev, vrlo uprošćeno. Ono racionalizuje tajnu čovečije sudbine. To učenje primiruje čoveka s nepravednim i s neshvatljivim stradanjima života, s bolešću, smrću bliskih, neuspehom u životu, razočarenjima, promenama itd.[4]

Učenje o reinkarnaciji (pod kojim ćemo od sada razumeti i metempsihozu, da ih ne bismo stalno naglašavali i delili, pošto ) minimalna postojeća razlika to i ne iziskuje) za svoju pojavu i opstanak nužno pretpostavlja kao svoj postulat učenje o večnosti svega postojećeg, u koje se uključuje i učenje o preegzistenciji ljudskih duša. Polazeći od te pretpostavke, da sve što postoji � postoji od večnosti, a videći da je svet sav u promenama, došlo se do zaključka da se sve kreće u krug, po onom Heraklitovom "Panta rai" - sve teče, te i čovek kad umre u stvari ne propada, nego produžava svoju egzistenciju, da bi se posle izvesnog vremena opet pojavio u ovom zemaljskom životu. Ovo učenje i vera u reinkarniranje ljudskih duša nije svojina samo jedne religije ili naroda. Ona je bila raširena u religiji Indusa, Egipćana, i ona sačinjava sastavni deo budističke orfejske i pitagorejske filosofije, kao i Platonove, Platonove. Empedoklove, Heraklitove i drugih. Danas su pristalice ovog učenja razna okultistička društva, a naročito teosofi i antroposofi. Zato da bi nam ideja reinkarnacije bila što jasnije prikazana, moramo je pogledati u istorijskom razvoju od njenog začetka do danas.